Година LV · свеска 7-9 · 2021

ДЕЈАН АЦОВИЋ (1970), класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Преводи са старогрчког, латинског, француског и енглеског језика. Поља интересовања: класична – старогрчка и латинска – књижевност, средњовековна и хуманистичка књижевност на латинском, француска, енглеска и новогрчка књижевност; путопис: Медитеран и Балкан. Библиографија превода: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss, Дејан Ацовић. Запослен у библиотеци „Браћа Настасијевић” у Горњем Милановцу; у оквиру издавачке делатности Библиотеке уређује едицију „Србија и Балкан”. Живи у Чачку.

ДИНА ВОЈВОДИЋ (1990, Крагујевац) завршила је основне и мастер студије музикологије на Факултету музичке уметности у Београду на коме је и докторандкиња. Излагала је радове на домаћим и међународним научним скуповима у земљи и иностранству. Објавиљивала је у зборницима студентских радова, часописима од међународног и националног значаја и зборницима са научних скупова. Ауторка је монографије Мортон Фелдман: креирање стваралачког идентитета у издању Задужбине „Андрејевић” из Београда (2016). Један је од уредника онлајн зборника студентских радова Музиколошка мрежа/Мрежа у музикологији у издању Факултета музичке уметности, Универзитета уметности у Београду. Њено докторско истраживање окренуто је ка рецепцији и идентитету музике сагледане из критичко-музиколошког угла Петра Бингулца. Професор је историје музике и националне историје музике у Музичкој школи „Др Милоје Милојевић” у Крагујевцу.

СУНЧИЦА ГЕТЕР (1973, Крагујевац), дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду (група Енглески језик и књижевност) и магистрирала на одсеку за књижевност са темом Поетика Силвије Плат. Са колегиницом др Александром Јовановић превела је роман Салмана Руждија Тло под њеним ногама. Магистрирала је на клиници Тависток и Универзитету Есекс у области психодинамског приступа организационом развоју. Ради као коуч, консултант и предавач у области системског развоја. Живи у Лондону.

МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ (1952, Субјел), књижевник, издавач и посленик у области културе. Пише поезију, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику, превођен је на више светских језика. Објавио је 51 књигу. Оснивач је и уредник првог хаику часописа на српском језику Паун и књижевних новина Свитак. Канадски часопис Леврес урбаинес, који финансира Министарство културе Канаде, посветио је (1997) свој 29. број поезији Милијана Деспотовића (у преводу Мирјане Михајловић) и канадског песника Адре Руа. Приредио је за штампу сабране песме Пауна Петронијевића (1-10). Награђиван. Члан је Удружења новинара Србије од 1981, Удружења књижевника Србије од 1989. године. Живи у Пожеги.

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (1989, Приштина) дипломирала је Историју уметности (2008) са радом Симптоми на представама оболелих, на фрескама у српском средњовековном сликарству. Завршила мастер студије (2014) са темом Иконографија Христових чуда у Дечанима. Студент је докторских студија историје уметности Филозофског факултета у Београду. Научне радове објављивала је у Лесковачком зборнику, Саопштењима, Браничевском гласнику, као и у научним зборницима. Ауторка је више текстова каталога, изложби и стручних критика.
ПАВЛЕ ЗЕЉИЋ (2000) завршио је Гимназију „Вук Караџић” у Лозници. Студент је на Одсеку за српску књижевност и језик на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Пише поезију и прозу на српском и на енглеском језику. Пише научне радове. Аутор је збирке песама Икар и Месија, објављене 2019. године, као награде на конкурсу Лимске вечери поезије. Са њом је ушао у најужи избор за награду за најбољу збирку на конкурсу Матићев шал 2020 године. Такође се бави превођењем поезије и прозе са енглеског и на енглески језик.

МАРИЈАНА ЈЕЛИСАВЧИЋ (1992, Перућац), основне и мастер академске студије српске књижевности завршила на Филозофском факултету у Новом Саду, где је 2016. године одбранила мастер рад на тему Елементи хорор фантастике у роману српског предромантизма, за који је одликована Бранковом наградом Матице српске. Добитница је годишње награде Филозофског факултета у Новом Саду за најбољег младог истраживача из области хуманистичких наука за 2020. Заједно са Миленом Зорић транскрибовала је и приредила роман Јована Чокрљана Огледало добродетељи и верности или жалосна прикљученија Драгољуба и Љубице из 1829. Учествовала је на више домаћих и међународних скупова, објављује у периодици. Области интересовања: хорор, фантастика, хорор-фантастика, српска књижевност XIX века, филм. Тренутно је на докторским студијама српске књижевности у Новом Саду.

ДАМИР ЈОЦИЋ (1973, Сврљиг) дипломирао је на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Песник и прозни писац. Књиге: Ветрови у причама (роман, Београд, 1997), Лавиринт тишине (збирка приповедака, Београд, 2001), Тескоба (роман, Београд, 2004), Година (роман, Београд, 2013), Опна (збирка песама, Краљево, 2019).

МИЛИЦА А. КАНДИЋ (1996, Крагујевац) студент је прве године докторских академских студија српског језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где је запослена као истраживач-приправник у оквиру Центра за проучавање језика и књижевности. Предмет њеног научног интересовања јесте српска књижевност романтизма, народна књижевност и српска књижевност модернизма.

ТАЊА КОЈИЋ (1996, Брчко) основну и средњу школу завршила је у Брчко дистрикту. 2015. године уписује основне академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду, на одсеку за српску књижевност и језик. Основне студије завршила је 2019. године, а од 2020. има звање мастер професор српског језика и књижевности. Тренутно је студент докторских академских студија на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек језик и књижевност, Модул – књижевност.

ЈАРОСЛАВ КОМБИЉ (Врбас), преводилац. Члан Националног удружења украјинских књижевника. Претежно се бави преводилаштвом: преводи са украјинског и руског на српски, и са српског и русинског на украјински. Са украјинског на српски до сада објављено: 5 романа, 1 збирка есеја, 1 збирка песама, 1 збирка драмских текстова, 1 монографија (модификован научни рад), а по књижевним часописима су штампани преводи преко 350 песама, неколико есеја, стотинак афоризама, одломци из пет преведених романа, као и четири приповетке. Са српског на украјински објављена је једна збирка драмских текстова за децу. Са русинског на украјински објављен је превод једног романа и једне научне студије. Спорадично пише песме и приповетке и објављује по часописима.

АМАР ЛИЧИНА (2001, Нови Пазар). Завршио је гимназију и тренутно студира српску књижевност и језик на Државном универзитету у Новом Пазару. Пише краћу прозу и поезију. Објављивао је у часописима Казивар, Багдала, Eckerman, Суштина поетике. Већ три године је полазник школе креативног писања, писца Енеса Халиловића. Поред књижевности бави се и позориштем, филозофијом и историјом уметности.

ЉИЉАНА ЛУКИЋ (1939) завршила је основно и гимназијско школовање у Бијељини, а Филолошки факултет, на коме јеи магистрирала, у Београду. Радила је као професор у Гимназији и као руководилац НБ „Филип Вишњић” у Бијељини. Сарађује у великом броју часописа и има 378 библиографских јединица. Као књижевник и књижевни критичар објавила је сљедећа дела: Магнолија на длану – приче (1997); Из књижевног сазвежђа – есеји и критике (1998),Плаво је боја неба – песме (1999); Једнога дана пре седам дана – приче за децу (2000); Балкон за маштање – приче (2002); Трагање за смислом – књижевне критике (2004); Кључар чудне љепоте ЈованДучић – књижевноисторијска студија (2008); Приче о медведићима – приче за децу (2009). Приредилајекњигу Јован Дучић, Рани радови I (1886-1896). Семтога објавила је романе: Јелена Златоносовић (2011, 2. издање 2013); Доктор Николо (2015); Звијезда падалица (2015); У трагању за оцем (2016); У небо загледан (2017); Пут у недоглед (2018) и Бисер на дну мора (2019). Члан је Редакције часописа Српска вила и локалне Редакције за израду Енциклопедије Републике Српске. Учествује у жирију за додјелу Награде Меша Селимовић коју организују Вечерње новости у Београду. Члан је Удружења књижевника Републике Србије и Удружења књижевника Републике Српске. Живи у Бијељини.

БРАНКА ОГЊАНОВИЋ (1990, Ниш) завршила је основне и мастер студије на студијском програму Немачки језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на коме је тренутно и студент докторских студија из филологије. Живи и ради у Нишу.

ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ (1988, Приштина) докторанд на Одсеку за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Песник, књижевни критичар, проучавалац књижевности. Објавио збирке песама: Кенотаф (2011) и Крхотине лета (2019). Уредник је књижевних програма и издања Дома културе „Грачаница”. Живи у Преоцу код Приштине.

МИЛИЦА МИЛЕНКОВИЋ (1989, Сврљиг), докторанткиња на Филозофском факултету у Нишу, по струци је мастер филолог српске и компаративне књижевности. Објавила је књиге: роман Homunculi (2010), књижевну критику Критичка тумачења (2016), песме Мање од длана (2012), Via Militaris, Via Dolorosa (2013), Испоснице (2019), Љубав у Кани и друге песме (2020) и избор из поезије Треће крило (2021). Приредила је Зборник радова ученика школе Активног читања и креативног писања (2018), Сабрана дела I–III Гордане Тодоровић, као пројекат који је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије у области издаваштва капиталних дела савремене српске књижевности и Живети због песме Гордане Тодоровић (2019). Поезија јој је превођена на енглески, словачки и македонски језик.Члан је Удружења књижевника Србије. За поезију и књижевну критику награђена је Првом наградом Фестивала поезије младих у Врбасу (2011), Првом наградом Фестивала културе младих Србије у Књажевцу (2012), наградом Тимочка лира за најбољу песму, Радио Београд 2 (2012), Мирко Петковић за књижевну критику (2019) и Стражилово за збирку песама Испоснице (2019).

ОЛГА МИХАЈЛОВИЋ БЛАГОЈЕВИЋ (1976, Београд) је ауторка књиге Поетика хришћанства у савременом српском песништву (2020) и више есеја из области културе објављених у домаћим он-лајн магазинима, порталима и штампаној периодици. У часопису Српске патријаршије Православље објавила је серијал чланака о изазовима превођењима Светог писма (2017/18). Са писцем Александром Гаталицом је урадила интервју на тему старогрчке поезије у вези са књигом Хеленска лирика (2015) на платформи „PutUArt”. Радила је лектуру и коректуру издања Библијског културног центра. Преводила је стручне радове на енглески језик. Од 2020. год. има статус слободног уметника.

СТЕФАН ПАЈОВИЋ (1989, Чачак) докторирао је на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду, одбранивши тезу Поетска топонимија Шејмуса Хинија под менторством проф. др Зорана Пауновића. Редовно учествује на научним скуповима у земљи и иностранству и објављује радове у научним часописима. Ради као писац садржаја, преводи и пише књижевне критике. Био је гостујући преводилац маја и јуна 2017. године на Универзитету Тринити у Даблину, Република Ирска. Живи и ради у Новом Саду и у Чачку.

РАША ПАПЕШ (Београд, 1947), доктор стоматологије, живи и ради у Крагујевцу. Више од три деценије пише сатиру и кратке приче, за које је више пута и награђиван. Добитник је годишње награде ЈЕЖ-а за афоризме, награде Радио Београда, награде Радоје Домановић за сатиричну прозу (1995), исте награде за најбољу књигу афоризама (1998), Златне кациге (2000, 2003), Златне значке КПЗ Србије (2007), Јован Хаџикостић (2008), Радоје Домановић за најбољу сатиричну причу (2009) и прве награде за сатиричну причу на Сатира фесту (2011).

НИКОЛА ПЕТКОВИЋ (Исток, 1990) природњак, преводилац и писац. Преводи са енглеског, руског и француског језика. Ауторски текстови, песме и преводи објављивани су му у часописима Хвосно, Лестве, Кораци, Књижевне новине, Поља и на бројним књижевним порталима. Аутор је збирке прича Велике приче малих створења. Живи у Крагујевцу.

ДРАШКО СИКИМИЋ (1984) припада генерацији српских писаца из Босне и Херцеговине који су одрастали током рата и распада Југославије. Рођен је и још увијек живи у малом граду Љубињу у Херцеговини. Аутентичан и надарен писац, филозофски наклоњен, Сикимић је своју каријеру започео као песник. Аутор је три збирке поезије: Смотуљци (2016), Огреботине (2017) и Моје кости уједају (2018). Његово прво прозно дјело, роман Чвор на омчи, нашао се у ужем избору за НИН-ову награду 2019. године. Други роман, Катарина (2020), био је у ужем избору за Виталову награду. Ове године из штампе излази први превод Сикимићеве поезије, књига изабраних песама на бугарском језику под насловом Драскотини.

НЕНАД СТАНКОВИЋ (1985, Крагујевац) дипломирао на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на Групи за српски језик и књижевност. Пише поезију, прозу, есеје. Објављује на Фејсбук страници Ђевђир.

ДРАГАН ТОДОРОВИЋ је објавио десетак књига фикције, есеја, прича и поезије. Роман Diary of Interrupted Days је био у најужем избору за Награду Комонвелта, Први роман Амазона и друге награде. Мемоари Књига освете (2008) награђени су годишњом наградом Удружења писаца Канаде и били у ужем избору за Националну награду Британске Колумбије за канадску књижевност. Колекција интерактивне поезије Five Walks on Isabella St била је победник на међународном конкурсу Астоунд. Заступљен у антологијама кратке приче у Енглеској, Аустралији и Канади. Предаје креативно писање на Универзитету Кента у Кентерберију и на Школи уметности и културе у Паризу.

СТЕВАН ТОНТИЋ (1946), песник, прозаист, есејист, антологичар, преводилац с немачког. Завршио је студије филозофије са социологијом у Сарајеву. Објавио је више поетских збирки. Саставио је антологије Новије пјесништво Босне и Херцеговине (1990) и Модерно српско пјесништво – велика књига модерне српске поезије од Костића и Илића до данас (1991). Добитник је домаћих и међународних награда (Шантићеве, Змајеве, Кочићеве, Антићеве, Жичке хрисовуље, награда Душан Васиљев и Љубомир Ненадовић, Баварске академије лепих уметности, града Хајделберга Књижевност у егзилу, Рајнер Кунце, Велике базјашке повеље и др.) Пре рата био је уредник у издаваштву; након егзила 1993–2001. у Немачкој, вратио се у Сарајево, а од 2014. настањен је у Новом Саду.

МАРИЈАНА ЧАНАК (1982, Суботица). Објавила књигу прозе Улични продавци улица (2002) и збирку прича Праматере (2019). Присутна у часописима и на порталима у земљи и региону. Новинарка Портала о инвалидности. Двострука добитница Награде Лаза К. Лазаревић за најбољу необјављену приповетку на српском језику.