Година LV · свеска 1-3 · 2021

АЛЕН БЕШИЋ (1975, Бихаћ) дипломирао је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду. Објавио је четири књиге поезије, као и две књиге изабраних књижевних критика и есеја. Преводи са енглеског језика (Брус Четвин, Џон Фаулс, Дерек Волкот, Џамејка Кинкејд, Џин Рис, Тони Хогланд, Ени Пру, Теџу Кол, Макс Портер, Џојс Керол Оутс, Клодија Ранкин, Џефри Јуџинидис…). За поезију је добио награде „Бранко Миљковић“ и „Ристо Ратковић“, а за превод Награду „Милош Н. Ђурић“. Од 2007. године ради као уредник часописа за књижевност и теорију Поља, а од 2012. и као уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада. Живи у Новом Саду.

ВОЈИН ВАСОВИЋ (Крагујевац, 1985) завршио је филмску и телевизијску режију на Академији уметности у Београдуи мастер експерименталне позоришне режије у Центру за студије драме и позоришта Универзитета у Торонту. Режирао је преко 40 позоришних представа у Србији и Канади. Пише сценарија, драме и радио-драме. Учесник је међународних фестивала и предавач у оквиру међународних кампуса и развојних програма у Италији, Француској, Холандији, Словачкој, Словенији и тд. Добитник је више десетина награда на фестивалима у земљама Америке, Европе и Азије. Од 2017. је асистент професора филмске режије на Академији уметности у Београду. Живи на релацији Београд–Торонто.

ДАНИЦА ВУКИЋЕВИЋ (1959, Ваљево) основну школу, IX гимназију и Филолошки факултет завршила је у Београду (одсек Општа књижевност и теорија књижевности). Члан је Српског књижевног друштва. Објавила је више збирки поезије и три збирке прозе. Добитница је Награде ПроФемина за збирку Када сам чула гласове, 1995, Награде „Биљана Јовановић“, 2007. и Награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, 2014. године. Бави се књижевном критиком и есејистиком. Живи у Београду.

АНА ВУЧКОВИЋ (1984, Београд) је српска списатељица, новинарка и сценаристкиња. Ауторка је четири романа и једне збирке прича. Добитница је награде „Борислав Пекић“ 1999.

ВЛАДИСЛАВА ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ је редовна професорка енглеске и америчке књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистрирала је на прози Рејмонда Карвера 1994, а докторирала 1998. на теми „Прича и приповедање у краткој прози Ернеста Хемингвеја“. У звање редовног професора изабрана је 2008. У периоду 2009-2015 била је шеф Одсека за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. Од 2016. је координаторка Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду. Била је гостујући професор на Филолошком факултету у Београду (2002-2009). Предавања по позиву држала је у Љубљани, Будимпешти, Печују и Плоештију. Објавила је монографске студије Синтакса тишине: поетика Рејмонда Карвера (1995) и Хемингвеј: поетика кратке приче (2000), збирке научних студија и есеја: Кореспонденција: токови и ликови постмодерне прозе (2000), На женском континенту (2007) и Мистика и механика (2010). Књижевне критике и есеји сабрани су у књигама Виртуелна књижевност (2004), Виртуелна књижевност 2: књижевност, технологија, идеологија (2007), Књижевност и свакодневица (2007) и Форматирање (2009). За преводе прозних књига Ентонија Берџеса и Ернеста Хемингвеја награђена је наградом „Лаза Костић“ и наградом Друштва књижевника Војводине. За рукопис књиге Књижевност и свакодневица добила је награду „Исток – Запад“.

МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ (1952, Субјел), књижевник, издавач и посленик у области културе. Пише поезију, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику, превођен је на више светских језика. Објавио је 51 књигу. Оснивач је и уредник првог хаику часописа на српском језику „Паун“ и књижевних новина „Свитак“. Канадски Часопис „Леврес урбаинес“, који финансира Министарство културе Канаде, посветио је 1997. године свој 29. број поезији Милијана Деспотовића (у преводу Мирјане Михајловић) и канадског песника Адре Руа. Приредио је за штампу сабране песме Пауна Петронијевића (1-10). Награђиван. Члан је Удружења новинара Србије од 1981, Удружења књижевника Србије од 1989. године. Живи у Пожеги.

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (1989, Приштина) дипломирала је Историју уметности (2008) са радом Симптоми на представама оболелих, на фрескама у српском средњовековном сликарству. Завршила мастер студије (2014) са темом Иконографија Христових чуда у Дечанима. Студент је докторских студија историје уметности Филозофског факултета у Београду. Научне радове објављивала је у Лесковачком зборнику, Саопштењима, Браничевском гласнику, као и у научним зборницима. Ауторка је више текстова каталога, изложби и стручних критика.

ВОКИ ЕРЦЕГ (1986, Бања Лука) је дипломирао на Академији уметности ТВ и филмску режију, документарним филмом Божји Људи. Написао је више сценарија, режирао документарне и документарно-експерименталне филмове: Рад у настајању и Прича у три слике. Аутор је збирке приповедака Сенка (2011). Заступљен у више зборника и антологија, сарађује са књижевним часписима из региона; преводи са енглеског.

ЖЕЉКА ЈАНКОВИЋ (1989, Крагујевац) дипломирала је и одбранила мастер рад на Катедри за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где држи часове из француске књижевности 17. и 18. века од 2014. године. На матичном факултету је 2020. одбранила и докторску дисертацију „Приступ делу госпође Де Лафајет из угла женских студија“. Носилац је више од 20 награда и признања из области језика и књижевности које су јој донеле и стручна усавршавања у иностранству (Француска, Белгија, Чешка, Кина, Румунија). Аутор је преко 20 радова и превода у домаћим и међународним часописима и зборницима и једне двојезичне монографије, у чијем фокусу се налазе стилистика, компаративна књижевност, класична и савремена француска књижевност, студије рода, српско-француске књижевне и културне везе. Од 2014. године чланица је пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915.године. Објављује поезију у домаћим и страним часописима.

ВИОЛЕТА ЈОВИЧИНАЦ ПЕТРОВИЋ (1968, Крагујевац) дипломирала је на Одсеку за
славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Бави се превођењем са
руског језика, лектуром и коректуром. Ради у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у
Крагујевцу.

ТАТЈАНА ЈОВИЧИЋ (2002, Пухово, Лучани) ученица завршне године општег смера гимназије у Гучи. Пише поезију, критику, есеје и научне радове из области књижевности. Учесница је такмичења у беседништву и ,,Књижевне олимпијаде”. Добитница је трећег места на литерарном конкурсу Вукове задужбине из Чачка, 2013. године. Члан је литерарне радионице „Армирани слогови”. Своје радове објављује у периодици.

MИЛЕНА КОПРИВИЦА (1992, Врбас), основне и мастер студије завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду на Катедри за српску књижевност. Пише књижевну критику и есеје, а поља интересовања су јој: усмена књижевност, имагологија, књижевна историја као и лектура. Живи у Врбасу.

ТАЊА КРАГУЈЕВИЋ (Сента, 1946). Дипломирала и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Објавила је преко двадесет песничких књига и неколико књига есеја о поезији. Добитник је бројних награда, за укупан песнички рад и допринос српској поезији награђена је наградом „Десанка Максимовић“, 2015. Заступљена је у више значајних светских антологија. Објављене књиге њене изабране поезије: Стаклена трава (2009), Ружа одиста (2010), Седам песама на седам језика (2012), изабране песме са преводима на енглески, француски и шпански Сећање свиле (2015).

ЉИЉАНА ЛУКИЋ (1939) завршила је основно и гимназијско школовање у Бијељини, а Филолошки факултет, на коме је касније и магистрирала, у Београду. Радила је као професор у Гимназији и као руководилац у НБ „Филип Вишњић“ у Бијељини. Објавила је следећа дела: Магнолија на длану – приче (1997); Из књижевног сазвежђа – есеји и критике (1998), Плаво је боја неба – пјесме (1999); Једнога дана пре седам дана – приче за дјецу (2000); Балкон за маштање – приче (2002); Трагање за смислом – књижевне критике (2004); Кључар чудне љепоте Јован Дучић – књижевноисторијска студија (2008); Приче о медведићима – приче за дјецу (2009). Сем тога објавила је романе: Јелена Златоносовић (2011), – II издање 2013; Доктор Николо (2015); Звијезда падалица (2015); У трагању за оцем (2016); У небо загледан (2017); Пут у недоглед (2018), Бисер на дну мора (2019). Члан је локалне редакције за израду Енциклопедије Републике Српске. Члан је жирија за књижевну награду„Меша Селимовић“. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске. Живи у Бијељини.

ЈЕЛЕНА МАРИНКОВ (1993, Кикинда), дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на студијском програму Српска књижевност и језик са компаратистиком. Мастер студије завршила је на истом факултету. Тренутно је докторанд на модулу Српска књижевност. Као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ангажована је у научноистраживачком раду Филозофског факултета у Новом Саду. Објављује научне радове у научним часописима и зборницима радова. Учествује на научним скуповима и конференцијама, домаћим и међународним. Kњижевну критику, поезију и прозу објављује у периодици.
Добитница награде „Ђура Ђукановˮ 2015. године за збирку прича Испуштене приче, награде „Бал у Елемируˮ за хумористичко-сатиричну причу 2017. године и прве награде на конкурсу за најбољи есеј о Дису 2020. Њен рукопис поезије био је у ужем избору за награде младим песницима „Млади Дисˮ и „Мак Диздарˮ 2020. године и ускоро ће бити објављен у издању Књижевне радионице Рашић.

ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ (1988, Приштина), дипломирао на Одсеку за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици, а мастер студије завршио на Одсеку за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, кратку прозу, есеје, научне радове, књижевну и ликовну критику. Објавио је збирке песама Кенотаф (2011) и Крхотине лета (2019). Објављује у књижевној периодици и зборницима. Ради као организатор културних манифестација у Преоцу и Грачаници код Приштине.
ЈАДРАНКА МИЛЕНКОВИЋ (1969) је основала клуб „Прејака реч“ 2004. Објавила је романе Хетерос и Соба 427 (2019), и збирку песама Преко колена (2020). Објављује у периодици у региону.

АЛЕКСАНДРА МИЉАНОВИЋ (1992, Бeоград) завршила је основне и мастер академске студије на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду. Студент докторских академских студија српске књижевности. Добитница награде „Владан Недић” за семинарски рад из народне књижевности. Интересовање за проучавање у области фолклористике, у оквиру које пише научне радове и планира тему докторске дисертације.

МИРОСЛАВ Б. МИТРОВИЋ (1948, Београд), дипломирао на Катедри за арапски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Са арапског превео књиге Нагиба Махфуза Приче из нашег кварта (Самиздат Б 92, 2008), Срце ноћи (Албатрос плус, 2016) и Шапат звезда (Самиздат Б 92, 2019); приредио антологију Скривена љубав (хомоеротски мотиви у савременој арапској књижевности, Самиздат Б92, 2018). Заступљен са преводима у антологијама Чаробни врт (антологија светске уметничке бајке, 1999) и Тањир пун речи (мајстори савремене светске приче, 2012). Члан Удружења књижевних преводилаца Србије.

ПЕТАР МИХАЈЛОВИЋ (1979, Крагујевaц) студирао је медицину, уписао трећу годину права, а онда дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности у Београду (2008). До сада је по његовим текстовима реализовано шест позоришних представа и преко петнаест радио-драма, радио-минијатура и кратких играних филмова. Драме, сем на српском, објављиване су на енглеском и пољском. Као сценариста потписао је неколико ТВ серија и дугометражних играних филмова, а тренутно ради на развоју и реализацији више телевизијских и филмских пројеката. Објавио је збирку кратких прича Серијски самоубица (Јефимија, 2000), роман Ништа (Геопоетика, 2013) и књигу прича Нико (Соларис, 2018), док се током 2021. очекује изазак и његовог другог романа Ојмјакон и дебитанског стрипа Метар Асфалта (System Comics). Живи и ради у Београду са сталним запослењем у Iervolino Studiosна позицији сценаристе анимираних филмова.
ИВАН НОВЧИЋ (1972, Краљево) је објавио збирке поезије: Ампутација душе (2003), Шифарник страдања (2008), После потопа (2018), Галиција и друге шуме (2019), Песме о кавезу (2020), збирку прозе Срем и Суматра (2017) и студију Емир Кустурица: поетика порицања смрти (2016).

НИКОЛА ПЕТКОВИЋ је писац и преводилац. Његови стихови, прозна дела и преводи објављивани су у Хвосну, Лествама, Књижевним новинама и другим часописима. Тренутно је настањен у Крагујевцу.

ЈЕЛЕНА РАДОВАНОВИЋ (Бор) је дипломирала на Одсеку за англистику Филолошког факултета у Београду. Објавила је четири књиге поезије. Од 2002. живи у Немачкој и бави се предавањем енглеског језика и превођењем са немачког.

ЉУБИША РАДОВАНОВИЋ (1985, Сарајево). Дипломирао је и мастерирао на Филолошком факултету у Београду. Бави се књижевном критиком и есејистиком, коју објављује у књижевним часописима. Живи и ради у Лозници.

СВЕТЛАНА РАЈИЧИЋ ПЕРИЋ (1974, Крагујевац) је докторирала са тезом „Поетика игре у српској књижевности ХХ века“ (Љ. Мицић, М. Тодоровић, С. Богдановић, М. Павић) на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Пише књижевнонаучне студије, књижевну критику и поезију. Објављивала је у часописима „Наслеђе“, „Лицеум“, „Липар“, „Кораци“ и „Стање ствари“. Ауторка је предговора сабраних дела Славка Богдановића Инвентар дисцернације (2018). Ради као професор у Првој крагујевачкој гимназији.

МАРИНА СРНКА (1996, Нови Сад) је завршила Компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Добитница је Бранкове награде Матице српске за школску 2017/2018 годину за рад „Евино тело ‒ осврт на мултимедијалне, неоавангардне уметнице у југословенском и ширем контексту“. Пише поезију, есеје, књижевну, позоришну и плесну критику. Објављује у периодици.

ИВАНА З. ТАНАСИЈЕВИЋ (1987, Крагујевац) завршила је основне и мастер студије на Катедри за српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Пише и објављује књижевну критику, студије, есеје, рецензије. Поља интересовања: српска књижевност модернизма и постмодернизма, савремене књижевне теорије, књижевна критика. Објавила је књигу студија Херменеутичка огледала (2020).

СВЕТЛАНА ТОМИЋ је објавила збирке песама. За прву Тунели у наручју добила је награду Књижевне омладине Србије (Пегаз, 2001); песме су јој штампане у хрватској, српској, БиХ и мађарској периодици; заступљена је у Пегазовој антологији и хрватској антологији регионалних песникиња.

МЛАДЕН ШЉИВОВИЋ (1980, Зајечар) студирао је на Физичком факултету у Београду. Ради као наставник физике у Зајечару. Објавио збирке поезије Петнаест разгледница за дванаест адреса (2006) и Приручник за снове и квантну механику (2008). Победник је на фестивалу „Дани поезије” у Зајечару. Добитник је „Матићевог шала” 2006, награде „Аладин Лукач” 2007. и књижевне награде „Андра Гавриловић” 2017. За сатиричне приче награђиван је и на конкурсу „Нушићијаде”.

*************

Велики међународни успеси Војина Васовићаафирмисали су и српску анимирану кинематографију широм света, што је био повод да нам буде гост на Данима крагујевачке књиге (4-25. фебруар 2021), у оквиру програмске целине Портрет уметника. Видео разговор емитован је на Јутјуб каналу Библиотеке, у колажу са инсертима из његових актуелних филмова. Ипак, домети богате филмографије овог младог крагујевачког уметника, као и разноврсни послови на филму (писање сценарија, режија, продукција, анимација, па и глума) били су инспиративни за нешто дужи разговор који смо водили за читаоце Корака.