Година LIV · свеска 7-9 · 2020

ИВАН АНТИЋ (1981, Јагодина), дипломирао је на Групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Објавио је збирке кратких прича Тонус (2009) и Мембране, мембране (2016). Приче су му преведене на енглески, немачки, пољски, словеначки, румунски, македонски и албански језик и уврштене у антологије Nga Bergradi, me dashuri – Tregimi i ri nga Serbia (2011), Пуцања (2012), Iz jezika v jezik (2014) и Чаробна шума (2016). Од 2012. године живи и ради у Љубљани.

КАТАРИНА БАБИЋ (1973, Kрагујевац), виши кустос, аутор је преко 30 стручних радова објављених у реномираним зборницима, часописима, каталозима, монографијама, зборницима, стручној периодици и др., као и предговора, пописа изложби, приказа и  студија објављених у електронским издањима у земљи и иностранству. Као кустос, реализовала је 113 ликовних изложби у галерији „Мостови Балкана“ и Спомен-музеју „21. октобар“ у периоду 2004–2017. године.

ЛАУРА БАРНА (1964, Јазово), приповедач, прозни писац, романсијер и есејиста. Од 1995. године објављује приче, есеје, студије, ликовне критике и стручне радове из историје уметности у домаћој и иностраној књижевној периодици (преко 270 публикованих радова); заступљена у домаћим и иностраним антологијама, зборницима, алманасима и годишњацима. Објавила је романе Протовир (2003), Невоље господина Т. или сутерен (2005), Црно тело (2007, 2010), Моја последња главобоља (2008, 2012), Четири елемента (2009), Санаторијум под белим (2009), Ђорђонеова клетва (2011), Пад клавира (2013), Црвени пресек (2015), Југо увек окреће на буру (2018) и збирки прича Дијалог о камену (2008) и Тамо нека занимања (2010). Добитница је бројних националних књижевних награда. Њене приче и есеји преведени су на мађарски, словачки, пољски и енглески језик. Члан је Удружења књижевника Србије.

ДУЊА БОЈЧИЋ (1980, Травник) је професор српске књижевности и језика и докторанд на Филолошком факултету у Београду. Пише књижевну критику, објављује у периодици. Ради као професор српског језика и наставник енглеског језика. Живи у Београду.

ДИНА ВОЈВОДИЋ (1990, Крагујевац) завршила је основне и мастер студије музикологије на Факултету музичке уметности у Београду на коме је и докторандкиња. Излагала је радове на домаћим и међународним научним скуповима у земљи и иностранству. Објавиљивала је у зборницима студентских радова, часописима од међународног и националног значаја и зборницима са научних скупова. Ауторка је монографије Мортон Фелдман: креирање стваралачког идентитета у издању задужбине Андрејевић из Београда (2016). Један је од уредника онлајн зборника студентских радова Музиколошка мрежа/Мрежа у музикологији у издању Факултета музичке уметности, Универзитета уметности у Београду. Њено докторско истраживање окренуто је ка рецепцији и идентитету српске музике сагледане из критичко-музиколошког угла Петра Бингулца. Професор је историје музике и националне историје музике у Музичкој школи „Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу.

СУНЧИЦА ГЕТЕР (1973, Крагујевац), дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Група енглески језик и књижевност) и магистрирала на одсеку  за књижевност са темом Поетика Силвије Плат. Са колегиницом др Александром Јовановић превела је роман Салмана Руждија Тло под њеним ногама. Магистрирала је на клиници Тависток и Универзитету Есекс у области психодинамског приступа организационом развоју. Ради као коуч, консултант и предавач у области системског развоја. Живи у Лондону.

МИЛАН ГРОМОВИЋ (1988, Чачак) је студент докторских студија српског језика и књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, где је ангажован као истраживач-сарадник на Катедри за српску књижевност. Пише поезију, прозу, есеје и критику. Објављује у периодици и на литерарним сајтовима и блоговима. Аутор је књиге научних есеја Записи из студентског дома: према есејима о књижевности (2014). Приредио је избор из поетског стваралаштва младих чачанских песника У армираним слоговима (2018).

КРИСТИЈАН ЕКЕР (1977, Базел) дипломирао је италијанску књижевност на Универзитету „La Sapienza“ у Риму, где је и докторирао. Ради као доцент за италијански језик на Филозофском факултету у Новом Саду. У слободно време се бави новинарством и сарађује са угледним домаћим и страним часописима (Данас, La Voce del Popolo, Il Caffe Geopolitico, Лимес, Нова мисао Војводине, Путопис). Написао је бројне чланке о позоришту и геополитици, највише се бавећи земљама у којима се културе срећу, а народи понекад и сукобљавају. Објавио је књигу есеја, репортажа и путописа Ветар са копна (2015) и репортажа Пешчана граница (2018).

ДАЈАНА ЈОСИПОВИЋ (1996, Добој) студенткиња је мастер студија на Катедри за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду, на којем је завршила и основне студије 2019. године. Интересује се за књижевност и филозофију егзистенцијализма и уметност театра. Бави се научним писањем, глумом и режијом.

ЈУЛИА КАПОРЊАИ (1966, Врбас), песникиња. Објавила збирке поезије Живи чвор (2002) и Бело сунце (2005). Живи у Новом Саду.

 

ЗВОНКО КАРАНОВИЋ (1959, Ниш). Објавио до сада десет збирки поезије и три романа. Песме су му преведене на двадесетак језика. Заступљен, објављиван, превођен, награђиван…, итд. Живи и ради у Београду. Уредник у ППМ Енклава.

МИЛЕНА Ж. КУЛИЋ (1994, Бачко Добро Поље), дипломирани филолог. Добитница награде Боривоје Маринковић за 2015. годину. Члан редакције Билтена Стеријиног позорја (од 2016. године). Једна од уредница часописа за културу и уметност КУЛТ (casopiskult.com). Интересује се за теорију драмских и позоришних уметности, позоришну критику и историјску театрологију. Пише поезију, позоришну и књижевну критику и есеје, објављује у периодици. Објавила је књигу Лет Минервине сове: огледи о позоришној уметности (2017).

АЛЕКСАНДАР Б. ЛАКОВИЋ (1955, Пећ), песник, критичар, есејиста и антологичар. Објавио десет збирки песама, десет књига критика и есеја, књигу путописа Хиландарски путокази, роман Кад куће нисмо закључавали и путописну фото-монографију Хиландар и Света Гора, између мита и историје. Приредио антологију песама о Хиландару XII-XX в., Хиландарје: песничко ходочашће, Кодеров Митолошки речник Божа Вукадиновића и зборник Велики школски час: избор из поема и књига песама изведених 21. октобра у крагујевачким Шумарицама. Уредио две књиге тематских есеја: Његош – ријеч скупља два вијека: зборник радова о стваралаштву Петра II Петровића Његоша 1813-2013 и Бранко Миљковић – моћ речи: зборник радова о песништву Бранка Миљковића 1934-1961. Књига песама Повратак у Хиландар је преведена на енглески језик и објављена у Торонту, док је књига изабраних песама преведена на македонски језик и објављена у Скопљу. За песништво је награђен Кондиром Косовке девојке; за књижевну критику – наградама Јован Скерлић (2014) и Милан Богдановић (2014); за прозу – наградом Григорије Божовић (2017), а за путопис Хиландар и Света Гора: између мита и историје наградом Љубомир П. Ненадовић. Живи у Крагујевцу и Љутој.

СЕНКА МАРИЋ (1972, Мостар), списатељица, песникиња, есејисткиња и књижевна преводитељка. Објавила је збирке поезије Одавде до нигдје, То су само ријечи и До смрти наредне. Добитница је неколико књижевних награда, између којих се истичу европска награда Витез/шкиња поезије (2013) и прва награда Зија Диздаревић (2000). Уредница је интернет портала за књижевност, културу и умјетност strane.ba.

МИЛИЦА МАРКИЋ (1960, Београд) преводи пољску прозу, поезију и есејистику. Најзначајнији преводи дела: Олге Токарчук, Кшиштофа Варге, Анджеја Стасјука, Витолда  Гомбровича. Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије.

ДАВИД МАРКОВИЋ (2001, Крагујевац). Пише поезију и филмске сценарије, у поезији склон језичком и формалном експериментисању и близак неоавангарди. Песме му досад нису објављиване. Живи у Сипићу.

МИРАШ МАРТИНОВИЋ (1952, Краље код Андријевице), један од најзначајнијих  савремених црногорских писаца. У литературу је ушао књигом Мит о Трешњи (првенац награђен књижевним признањем Лазар Вучковић). На регионалним и ширим просторима  препознатљив је по античким темама и заборављеним пејзажима Црне Горе, које је оживио у романескној прози: Путеви Превлисе, Отварање Агрувијума, Теута, Снови у Доклеи и Антички градови/снови и судбине. Роман Теута је преведен на албански језик и доживео је два издања. Објавио је  романе: Јеретик, Вавилонски мудраци, Последњи Есхилов дан, Харфисткиња из Ура, роман о Његошу Другога сунца луче и књиге прича Повратак у Александрију и Гласови. Богату стваралачку ризницу Мартиновић употпуњује песничким књигама: Невидљиви љетопис, Говор краљева, Говор земље, Сашаптавање с меморијом, Лук и лира, Гласови из камена, Дан који није прошао, Круг зачараног времена, Свеска од маслинина лишћа и Дан и ноћ у Бутуи. Књига Гласови представља синтезу његовог стваралаштва. Приредио је Пјесме непокорне: избор из поезије Радована Зоговића  (2018). Дела су му превођена на неколико језика. Добитник је Регионалне књижевне награде Теута за укупно дело и Октобарске награде Херцег Новог, града  у коме живи. Члан је  Црногорског ПЕН-а и Матице црногорске.

МИЛУНИКА МИТРОВИЋ (1950, Сеча Река, Косјерић) пише поезију, прозу и књижевну критику. Аутор је следећих књига поезије: Биографија душе (1996), Старохришћанска љубав (1997), Додир тајне (1999), Несавладано (2004), Отпис (2007), Листопадне и друге (2010), Зимско писмо (2015), Успутнице (2015), Привремена уточишта (2019), драме Пољско цвеће у белом бокалу (2004) и књиге прозе Записи на ветру (2012). Објављује у књижевној периодици. Живи у Косјерићу и Земуну.

МИРОСЛАВ Б. МИТРОВИЋ (1948, Београд), дипломирани арабиста. У српским листовима и периодици, као и у листовима бивших југословенских република објавио преко стотину превода дела из класичне и савремене арапске књижевности. С арапског превео књиге Нагиба Махфуза Приче из нашег кварта (2008) и Срце ноћи (2016); аутор сепарата Избор из савремене сиријске књижевности за децу (1989), Чаролије изданака пустиње (арапска кратка прича, 2013), Записи са обала Нила (египатска кратка прича, 2014), Мирис цимета: избор из прозе савремених арапских књижевница (2016). Заступљен са преводима у антологијама Чаробни врт: антологија светске уметничке бајке (1999) и Тањир пун речи: мајстори савремене светске приче (2012). Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије.

ЈЕЛЕНА С. МЛАДЕНОВИЋ (1984, Крушевац), докторандкиња филологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, где ради као асистенткиња на Департману за српску и компаративну књижевност. Област ужег интересовања – српска књижевност ХХ века, савремена књижевност. Учесница је бројних научних скупова у земљи и иностранству. Објављује радове у научним часописима и зборницима. Живи у Нишу.

ЛАЗАР ПАВЛОВИЋ (1993, Београд). Апсолвент на студијама Социологије.

ДАНИЦА М. САВИЋ (Београд, 1986) основне и мастер студије Српског језика и књижевности завршила је на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Објавила је монографију Авангардни експеримент Растка Петровића (2017).  Добитница је награда: Андра Гавриловић за најбољу књижевну критику (2016), као и награда Улазница (2017) и Трагом Настасијевића (2017) године за жанр есеја. Рукопис  Eta Carinae победник је Сомборског књижевног фестивала 2020. године. Поезију, књижевну критику и научне радове објављује у периодичним публикацијама. Уредник је у   часопису Свеске.

ИВАНА З. ТАНАСИЈЕВИЋ (1987, Крагујевац) завршила је основне и мастер студије на Катедри за српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Пише и објављује књижевну критику, студије, есеје, рецензије. Поља интересовања: српска књижевност модернизма и постмодернизма, савремене књижевне теорије, књижевна критика.

ДРАГАН ТОДОРОВИЋ  је објавио десетак књига фикције, есеја, прича и поезије. Роман Diary of Interrupted Days је био у најужем избору за Награду Комонвелта, Први роман Амазона и др. Мемоари Књига освете (2008) награђени су годишњом наградом Удружења писаца Канаде и били у ужем избору за Националну награду Британске Колумбије за канадску књижевност. Колекција интерактивне поезије Five Walks on Isabella St била је победник на међународном конкурсу Астоунд. Заступљен у антологијама кратке приче у Енглеској, Аустралији и Канади. Предаје креативно писање на Универзитету Кента у Кентерберију и у Школи уметности и културе у Паризу.

ОГЊЕН ШЕСТИЋ (1976) аутор је збирке кратких прича На длану и коаутор двеју збирки афоризама: Четири јахача србокалипсе и Четири јахача србокалипсе 2: није то што мислите. Добитник је више награда: неколико Чивијада, Жикишон…, итд. и признања за своје афоризме и приче, али, по сопственом признању, сувише је лењ да пише. Живи, ради и спорадично ствара у Београду.