Година LIV · свеска 1-3 · 2020

МИЛЕН АЛЕМПИЈЕВИЋ (1965) објавио је више књига поезије и приповедне прозе и један роман (Шлустрик, 2012). Приредио је број 183-184 часописа Градац о џезу. Ради на месту уредника филмског и видео програма и уметничког директора међународног фестивала анимације „Аниманима“ у Дому културе у Чачку.

СОЊА АТАНАСИЈЕВИЋ је објавила седам романа и једну збирку прича. Добитница је награде Бранко Ћопић Српске академије наука и уметности, и два пута награде Златни хит либер Редакције за културу РТС-а. Њени романи били су у ужем или најужем избору за бројне значајне награде, два пута за НИН-ову, више пута за награду Женско перо, као и за награде Исидориним стазама, Мирослав Дерета и Стеван Сремац. Проза јој је заступљена у неколико антологија и превођена на француски, енглески, бугарски, румунски и македонски језик. Живи у Београду.

ДЕЈАН АЦОВИЋ (1970), класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Преводи са старогрчког, латинског, француског и енглеског језика. Поља интересовања: класична – старогрчка и латинска – књижевност, средњовековна и хуманистичка књижевност на латинском, француска, енглеска и новогрчка књижевност; путопис: Медитеран и Балкан. Библиографија превода: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss, Дејан Ацовић. Запослен у библиотеци „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу; у оквиру издавачке делатности Библиотеке уређује едицију „Србија и Балкан“. Живи у Чачку.

АЛЕКСАНДРА БАТИНИЋ (1993, Смедеревска Паланка) је дипломирала на катедри за Српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду 2018. године и тренутно је на мастер студијама, смер Српска књижевност. Поезију пише и објављује од 2009. године. Добитница је неколико награда, укључујући награду „Милутин Бојић“ за необјављену збирку поезије, награду „Стражилово“ за прву књигу „Антикитера“, у издању Бранковог кола, и награду „Матићев шал“ за најбољу прву песничку књигу. У оквиру награде „Милутин Бојић“ објавила је збирку Мало присуство, а поезија јој је објављивана и у зборницима Регионалног центра за таленте и у часописима Весна, Књижевни магазин, Домети, Квартал, Скрипт, онлајн часописима Хипербореја, Либела, Култ, Фрагмент, итд… Лектор је Књижевног магазина Српског књижевног друштва. Бави се и књижевном критиком.

МAРИЈА М. БУЛАТОВИЋ (1990, Краљево) дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. На истој катедри 2014. године завршила је мастер академске студије одбранивши мастер рад под насловом „Дијалектика насиља у Расиновом трагичком свету“. Од 2014. године похађа докторске академске студије на студијском програму „Језик, књижевност, култура”, модул „Књижевност”, на Филолошком факултету у Београду и пише тезу под насловом „Филозофски концепт тела Мориса Мерло-Понтија и Ролана Барта као принцип естетске недовршености у его-документу“. Стипендисткиња је „Фонда за младе таленте – Доситеја” за школску 2012/2013. и 2013/2014. годину, као и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ангажована на пројекту Књиженство у периоду 2017-2019. Добитница је „Похвале” Филолошког факултета у Београду за изузетан успех у току основних академских студија. Пише књижевну критику. Влада енглеским, француским и шпанским језиком. Области интересовања: теорија уметности, српска књижевност у европском контексту, француска књижевност и француска савремена књижевна теорија. Контакт: bmarija90@gmail.com

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (1989, Приштина) дипломирала је Историју уметности (2008) са радом Симптоми на представама оболелих, на фрескама у српском средњовековном сликарству. Завршила мастер студије (2014) са темом Иконографија Христових чуда у Дечанима. Студент је докторских студија историје уметности Филозофског факултета у Београду. Научне радове објављивала је у Лесковачком зборнику, Саопштењима, Браничевском гласнику, као и у научним зборницима. Ауторка је више текстова каталога, изложби и стручних критика.

РАДМИЛА ГИКИЋ ПЕТРОВИЋ (1951, Врбас), прозни писац. Објављене књиге: Отворите Јеленине прозоре (1978), Намасте, Индијо (1984), У Фрушкој гори 1854 (1985), Милица-Вук-Мина (1987); Разговори о Индији (1989), Преписка Милице Стојадиновић Српкиње са савременицима (1991), Искуства прозе, разговори са прозним писцима (1993), Токови савремене прозе (2002), У потрази за главним јунаком, приче (2003), Српкињин круг кредом (2006); Библиографија радова о Милици Стојадиновић Српкињи (2007), Дневник Анке Обреновић (2007), Ликови у Дневнику Анке Обреновић (2007), Здраво, Индијо (2008), Живот и књижевно дело Милице Стојадиновић Српкиње (2010), Стара прича (2013), Коreja, post scriptum (2014), Вијетнам и девет змајева (2016), А где је Чехов? (2016). Превођена је на русински језик. Приредила седам књига Стевана Пешића и шест књига Светозара Петровића. Добитник je наградa: Слободна Војводина (2007), Искра културе (2007), Повељe за вишегодишњи стваралачки и научни допринос (2011), Медаљe културе за очување културног наслеђа (2012) и „Љубомир П. Ненадовић“ (2015).

МИЛАН ГРОМОВИЋ (1988, Чачак) је студент докторских студија српског језика и књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, где је ангажован као истраживач-сарадник на Катедри за српску књижевност. Пише поезију, прозу, есеје и критику. Објављује у периодици и на литерарним сајтовима и блоговима. Аутор је књиге научних есеја Записи из студентског дома, Према есејима о књижевности (2014). Приредио је избор из поетског стваралаштва младих чачанских песника У армираним слоговима (2018).

МИЛАН ГРОМОВИЋ (1988, Чачак) је студент докторских студија српског језика и књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, где је ангажован као истраживач-сарадник на Катедри за српску књижевност. Пише поезију, прозу, есеје и критику. Објављује у периодици и на литерарним сајтовима и блоговима. Аутор је књиге научних есеја Записи из студентског дома, Према есејима о књижевности (2014). Приредио је избор из поетског стваралаштва младих чачанских песника У армираним слоговима (2018).

ЂОРЂЕ М. ЂУРЂЕВИЋ (1994, Крагујевац) је истраживач приправник и докторанд на Филолошко-уметничком факултету. На истом факултету завршио основне и мастер студије србистике (тема мастер рада: Фигура анђела у српској књижевности).Објавио је више научних радова, превод алтермодернистичког манифеста, као и циклус песама. Учествовао је на међународним и националним научним скуповима. Током летњег семестра 2017/2018. држао је предавања на предмету Realioznawstwo (Српска култура и обичаји), као и десет часова вежби на предметима везаним за интегрисане вештине српског језика као страног на Универзитету у Вроцлаву, Институту за славистику, Катедри за српско-хрватску филологију. Током летњег и зимског семестра2018/2019. држао је вежбе на предметимавезаним за теорију књижевности и општу књижевност на Филолошко-уметничком факултету. Предмет научног интересовања јесте теопоетика, посебно ангелолошке и мариолошке фигуре у књижевном тексту. Објављивао је у часописима „Кораци“, „Липар“ и „Свеске“ и у многобројним научним зборницима.

АЛЕКСАНДАР ЂОКОВИЋ (1986, Врњачка Бања) по занимању је струковни инжењер машинства. Пише поезију и кратку прозу. Песме је објављивао на интернет порталима, а неколико песама први пут излази у штампаном издању у зборнику млађих врњачких песника Између плиме и осеке. Прву самосталну збирку поезије Све биће у реду објављује 2019. године у издању ГИД „Интерпринт“. Живи и ради у Београду.

ЈЕЛИНА ЂУРКОВИЋ (1953, Шековићи) живи у Бијељини и ради на Педашком факултету као ванредни професор на предметима из области књижевности. Магистрирала је 1995. године, а докторску дисертацију из области народне књижевности одбранила је 2002. године. Објавила је двије књиге поезије: Печате (1996) и Вилину влас (2001). Заступљена јој је поезија у бројним зборницима. Објављивала је радове у стручним и научним часописима: „Норма“, „Братство“, „Нова школа“, „Радови“, „Српска вила“, „Путеви“ и др. Из области народне књижевности објавила је књиге Дијалог с традицијом (2011) Фантастика метафоре. Шкрлићево расклапање усмених прозних образаца (2014), Вукови пјевачи из Босне и Херцеговине (2017) у коауторству с академиком Љубомиром Зуковићем. Објавила је и Приручник библиотекарства (2010). Јелина Ђурковић је чланица Удружења књижевника Републике Српске и предсједница Подружнице УКС Бијељина те чланица и Друштва лњижевника Београда. Чланица је бијељинског Градског одбора СКПД „Просвјета“ и главна и одговорна уредница часописа „Српска вила“.

НЕНАД ЈЕРЕМИЋ (1977, Београд) дипломирао је на математичком факултету у Београду 2003. Магистрирао је на постдипломским студијама на групи за Вишемедијску Уметност Универзитета Уметности у Београду 2007. године где му је ментор био Владан Радовановић. Магистарски рад му је био пројекат „Цртице“, процесуалног карактера са видеом и причама као главним компонентама. У том смеру реализује и „Цртице 2“ 2014. године и представља на изложби Вишемедијска уметност у павиљону Цвијета Зузорић. Снимао је кратке филмове и видео радове са којима је учествовао на домаћим и иностраним фестивалима: Low-Fi, Први Србијански Фестивал Електричног Филма, Stutgartfilmwinter. Са Владаном Јеремићем и Душаном Јевтовићем радио на пројекту “Western Impressions”, кога чине 16 кратких видеа и перформанса-игре. (СКЦ Београд, изложба и радионица, 2002; Ечка, радионица, 2003; Зрењанин, радионица, перформанс и видео, 2004; Магацин у Краљевића Марка, 2009, Салон Музеја савремене уметности (у оквиру изложбе За мале и велике) 2011). У видео циклусу 12 видео радова под насловом “Л2” који је реализовао са Вукашином Недељковићем, бави се истраживањем уског простора око Источних Капија Београда (Контекст галерија, 2007; Магацин у Краљевића Марка, 2009). Пројекат “Плочице” реализује са групом И.П.О, чији је члан, поред Срђана Ђукића и Вукашина Недељковића. Ово је интердисциплинарни пројекат са ослонцем на фотографију, математичкој терминологији, теорији фрактала и видеу. Представљен у галерији MuseumQuartier21 у Бечу, 2004; на Планетаријуму у Београду, 2004; Дому омладине Београда, септембар 2008. Учествује у више пројеката у организацији Марице Радојчић: Erasing 1, 2003; Erasing 2, 2004; Осветлићу тамну страну месеца, 2006; Видим, дакле (то) постоји, 2014. Бави се организовањем акција, у које су углавном укључени људи из непосредног окружења. Већи део базиран на игри: Видео-филм-перформанс “Борба”, 2002; представа “Двориште Зграде”, 2003. Са групом уметника са којима је блиско сарађивао 2007. покренуо је пројекат Двориште зграде, у оквиру кога је приређена истоимена књига 2008. и изложба у Магацину у Краљевића Марка у Београду, 2009. У вези овог пројекта учествује и на сајмовима уметности Supermarket у Стокхолму, Шведска 2010. и AltCph10 у Копенхагену, Данска, 2010, а 2013 у СКЦ-у у Београду представљени су филм и видео Дворишта зграде. Пише, а неке од прича: “Двориште Зграде”, “Кентаур”, “Испит”, су емитоване у емисији Путеви прозе на Трећем програму радио Београда.

ВЕЛИМИР КНЕЖЕВИЋ (1985, Београд) дипломирао је на групи за Српски језик и књижевност са општом лингвистиком Филолошког факултета у Београду. Пише поезију и прозу. Објавио је збирке песама Мразовник (2008) и Дунав станица (2019).

АЛЕКСАНДАР Б. ЛАКОВИЋ (1955, Пећ), песник, критичар, есејиста и антологичар. Објавио десет збирки песама, девет књига критика и есеја, књигу путописа Хиландарски путокази, роман Кад куће нисмо закључавали и путописну фото-монографију Хиландар и Света Гора, између мита и историје. Приредио антологију песама о Хиландару XII-XX в., Хиландарје: песничко ходочашће, Кодеров Митолошки речник Божа Вукадиновића и зборник Велики школски час: избор из поема и књига песама изведених 21. октобра у крагујевачким Шумарицама. Уредио две књиге тематских есеја: Његош – ријеч скупља два вијека: зборник радова о стваралаштву Петра II Петровића Његоша 1813-2013 и Бранко Миљковић – моћ речи: зборник радова о песништву Бранка Миљковића 1934-1961. Књига песама Повратак у Хиландар је преведена на енглески језик и објављена у Торонту, док је књига изабраних песама преведена на македонски језик и објављена у Скопљу. За песништво је награђен „Кондиром Косовке девојке“, за књижевну критику наградама „Јован Скерлић“ (2014) и „Милан Богдановић“ (2014), а за прозу наградом „Григорије Божовић“ (2017). Живи у Крагујевцу и Љутој.

МИЛА МЕДИГОВИЋ СТЕФАНОВИЋ (1948, Титоград), матурирала у тамошњој Гимназији. Дипломирала и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Магистрирала у Новом Саду на Филозофском факултету, а тема је била Женско писмо у сватовским пјесмама Паштровског приморја. Била службеник, професор и библиотекар. Бави се књижевним радом; понајвише критиком, есејистиком и културном историографијом. Монографије: Невеста у свадбеном кругу (1995), Народна библиотека у Крагујевцу (1866-2004) 2005, Јагодинско библиотекарство (1851-2011) (2011), Урамљена љетовања (2013), Невјеста у свадбеном кругу – друго издање (2016), Сањиви свет од месечине (2016), у коауторству Културна историја Паштровића (2018). Аутор је више изложби из културне историје Србије. Приређивач је неколико издања и покретач четирипериодичне публикације у Крагујевцу.Живи, истражује, чита и пише у Београду.

ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ (1988, Приштина), дипломирао на Одсеку за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици, а мастер студије завршио на Одсеку за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, кратку прозу, есеје, научне радове, књижевну и ликовну критику. Објавио је збирке песама Кенотаф (2011) и Крхотине лета (2019). Објављује у књижевној периодици и зборницима. Ради као организатор културних манифестација у Преоцу и Грачаници код Приштине.

ЈЕЛЕНА НЕЛЕВИЋ (1973, Подгорицa) завршила је Филозофски факултет у Никшићу, Одсек за руски језик и књижевност. Објавила је збирку песама Једна трећина за улцињску Плиму. Објављивала је у бројним часописима за књижевност, црногорским и регионалним. Поједине песме објављене су и у часописима у иностранству. Превођена је на италијански, руски, енглески и немачки језик. Уредница је културе у НД Вијести.

КАТАРИНА ПАНТОВИЋ (1994, Београд), докторандкиња на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Пише и објављује поезију, књижевну критику и научне радове у периодици, часописима и зборницима.Добитница је следећих награда за поезију и есејистику: II награда на 49. Дисовом пролећу за најбољи есеј (2012), награда Свесловенског књижевног друштва за поезију Војислав Илић (2013), финалисткиња 20. Поетског конкурса „Десанка Максимовић“ (2013), III Бранкова награда за најбољи есеј (2016), Награда Матице српске за најбоље студенте (2018). Стипендисткиња је међународних пројеката студентске размене Erasmus+ и CEEPUS, те је у периоду између априла и септембра 2016. године студирала на Одсеку за славистику, на Универзитету Мартин Лутер у Халеу, Немачка, а у периоду од марта до јуна 2018. радила је на мастер тези на Одсеку за славистику, Универзитет Карл Франценс у Грацу, Аустрија. Преводи са енглеског и немачког језика. Живи у Новом Саду и Београду.

КАЈА ПАНЧИЋ МИЛЕНКОВИЋ (1958, Рагодеш код Пирота) гимназију је завршила у Пироту, а Филозофски факултет, одсек Социологија, у Нишу. Пише поезију и лирску прозу. Објавила пет збирки поезије. Добитница више књижевних награда на анонимним конкурсима. Од 1987. до 1999. радила је као просветни Радник у средњем образовању у Урошевцу, где је и живела. Од 1999. живи у Пироту и ради као новинар регионалног недељника „Слобода“. Члан УКС-а и УНС-а.

ЕМИЛИЈА ПОПОВИЋ (1996, Лозница) основну и средњу школу завршила је у Лозници. Уписује Филозофски факултет у Новом Саду 2015. године на одсеку за Српску књижевност и језик на којем је и дипломирала 2019. године.Тренутно је студент мастер академских студија у области српске књижевности и језика на истом факултету. Писањем поезије се бави од детињства, а научним радом посвећује се у годинама студирања. Поред писања, бави се певањем и глумом. До сада није објављивала.

ЉУБИША РАДОВАНОВИЋ (1985, Сарајево). Дипломирао је и мастерирао на Филолошком факултету у Београду. Бави се књижевном критиком и есејистиком, коју објављује у књижевним часописима. Живи и ради у Лозници.

БИСЕРКА РАЈЧИЋ (1940, Јелашница код Зајечара) је на Филолошком факултету у Београду дипломирала на студијама славистике (Група за источне и западне словенске језике и књижевности). Поред писања и превођења, углавном се бавила библиотекарством, радећи у научним библиотекама (Народна библиотека Србије, Институт за историју САНУ и Институт за српски језик САНУ). Писањем и превођењем интензивно се бави почев од последњих година студија славистике до данас. Досад је објавила око сто књига превода (поезија, проза, драме, есејистика, театрологија, филозофија, естетика, теорија књижевности и уметности, историографија, политикологија). Превела је поезију око 160 пољских, руских, чешких и словачких песника. У Пољској је 2014. године објављена књига о њеном раду под називом Biserka (аутор Lukasz Mańczyk, Kraków, Universitas, 2014). Члан је Удружења књижевних преводилаца, српског ПЕН клуба, Српског књижевног друштва и почасни члан Удружења пољских писаца.

ДРАГИЊА РАМАДАНСКИ (1953, Сента) професор русистике, преводилац с руског и мађарског језика. Аутор антологије савремене руске женске поезије Узводно од суза (2009). На основу професионалног бављења превођењем (четрдесет књига) настала је књига есеја Снешко у тропима (2012). Коаутор је књиге прозе У потрази за фигурама (2012, Сента). Објављује критичке приказе, есеје и научне студије из области теорије књижевности.

НЕНАД СТАНКОВИЋ (1985, Крагујевац) дипломирао на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на Групи за српски језик и књижевност. Пише поезију, прозу, есеје. Објављује на Фејсбук страници Ђевђир.

ИВАНА З ТАНАСИЈЕВИЋ (1987, Крагаујевац), на Филолошко-уметничком
факултету у Крагујевцу завршила је основне и мастер студије на катедри за Српскијезик и књижевност. Пише и објављује књижевну критику, студије, есеје, рецензије.Поља интересовања: српска књижевност модернизма и постмодернизма, савременекњижевне теорије, књижевна критика.

МИЋО ЦВИЈЕТИЋ (1946, Кушлат код Фоче) је студије Историје југословенских књижевности и српскохрватски језик завршио на Филозофском факултету у Сарајеву, где је и магистрирао, а докторирао је на Филолошком факултету у Београду (о књижевним везама Лужичких Срба и Југословена). Радио је на Радио Сарајеву и Радио Београду, као и у дневном листу „Борба“ (уређивао је књижевни додатак „Свет књиге“), а сада је главни и одговорни уредник „Књижевних новина“. Био је на новинарској специјализацији у Немачкој и лектор на Универзитету у Лајпцигу. Објавио је зибрке песама: Заумице (1976), Записи (1999), Чворови и узлови (2006), Божје семе (Господово семе), двојезично издање на српском и македонском језику (2007), Узалудни послови (2012), Океан Белине, двојезично издањена српском и француском језику (2015), Свет и кућа (2015), Гласови ведрине (2018) као и изабране песме на бугарском језику Сунчева падина (2010); песнички путопис Француска надахнућа (2018), студију Лужички Срби и Југословени – узајамне литерарне везе 1840-1918 (1995) и Код Лужичких Срба (2009). Аутор је књига књижевнокритичких и есејистичких радова: Критике и коментари (2004), Раздаљине и близине (2006), Кроз времена и књиге (2007) и Ослонци и укрштаји (2010). Преводи са лужичкосрпског и немачког језика. Превео је две књиге лужичкосрпских бајки: Три красна прстена (2002)и Лепа и ружна девојка (2002). Превођен је на десетак страних језика и заступљен је у домаћим и иностраним прегледима и антологијама српског песништва. Награђиван је међународном наградом „Арка“, наградом Савеза писаца Бугарске – „Словенски загрљај“ у Варни (2009). Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије.

РАДИВОЈ ШАЈТИНАЦ (1949, Зрењанин) пише поезију, прозу, књижевну и ликовну критику, преводи с руског и енглеског, бави се драматургијом. Објавио преко десет песничких књига, више од петаест књига прозе и три књиге есеја. Превођен, добитник бројних награда.