Николас Борн
СЕДАМ ПЕСАМА
ШЕВРДАЊЕ
Богати су ме нахранили
кад сам пијан од биједе
упадао у бунгалове.
Богати нису били ситничави
кад сам им дао да размисле
о мом гњеву.
А сиромашни су ме одерали
сиромашни су ме преварили и нагрдили
нису свој хљеб дијелили са мном
нису ми пружили руку
да се уклони сиромаштво.
Богатих и сиромашних мора бити рекли су
и прогнали ме.
Како убудуће да ступим
богатима пред очи?
Од мени равних избјегаван
од њима равних сажаљеван –
једног ћу дана морати да вам се предам.
САМООДГОВОРНОСТ
Свако свој сопствени народни радио-пријемник
свако своја сопствена трговачка кућа
конзерва за зиму која долази
свако свој неуништиви јунак у саобраћају
своја сопствена риба на удици
свако своја прљава брука
лажљив и надмено распустан
свако свој лицемјерни убица
кад је на реду
да га то неизбјежно стигне
гдје се управо смјестио био
помјерен увис у свјетлост
без обзира на готоване
на отворима тијела
које они попуњавају као протууслугу
храном за животиње.
Чему на овом мјесту ситнице
да су дјеца презасићена погрешним подацима
да земља припада папи и Крупу
небо надзвучним ловцима пресретачима
Сјеверно море НАТО-у.
Мало додати
поново и поново кувати
пасуљ са сланином.
Једном ће се свако наћи пред питањем да ли
да сам вози или пусти да га возају.
У БЕРЛИНУ 1966.
Не понестаје нам ваздуха
кад пјешачимо кад пјешачимо
од Берлина ка Алт-Гатоу
од Тегела ка Олд Едену.
Борови и брезе нас не занимају
Фонтанеа и Рабеа остављамо по страни.
Спопаднути епидемијама
још увијек добро пјешачимо, вјежбамо
уједначен корак и спотичемо се преко војника.
Делегације се начине црним
и воде као црнци на зидове.
На фотографијама се видимо како се смијемо
у будућност и даље од ње
преко глава наше сачуване дјеце.
Радост је на овој страни.
Свијетли посрамљујућа свјетлост.
Уморни од истина опет хвалимо вртове
дајемо се на дјевојке и у потрагу за људима
које волимо.
АУТОПОРТРЕТ
Често сматран компактном
заокруженом стварју
која умије лако да живи
ипак доручкујем сам
послије снова
у којима се ништа не догађа.
Ја моја љутња
с опадањем косе и рањавим стопалима
једно осамдесет и шест и чиновнички син
себи сам неопходан
познајем неотуђиво
своју вриједност један траг одвећ тачно
и правим љубав као пјесме успут.
Моје лице пропало
повољно у сумрачној свјетлости
и при озбиљним разговорима.
Ја пушач напола већ пепео
испијач кафа са старијим дамама
које су ми помагале
због моје симпатичне њушке и
безобзирности с којом
сам учтив.
ПОКУШАВАМ ДА СЕ ПОТУЖИМ
Шта ме увијек води
назад у мој подрумски стан
зашто пливам дуж прозора
као рибе у акваријуму?
Никад нисам остао дуже
у наручјима жена него што је нужно
јео сам неслано и долазио с часова са странкама
с џеповима пуним воћа.
Шта сам учинио да се пржим
електричним свјетлом
док се сунце шепури
пред прозорима оних који станују високо.
Шта ме је тако насамарило
шта ми на тај начин кости пребројало?
Остајем
вински кисео у свом подруму
с брдима од хљеба и конзерви
неонски грилован у свом подземном раду.
ПОЈЕДИНОСТ, ТАДА
Стакло је углавном отишло у рушевине.
Регионално се, рецимо, није уопште много тога збило
изузимајући слутње
вијести испод руке
кад би брачно прстење преко фотографија несталих
почело да кружи.
Остаци рата (значке за распознавање)
клопарали су на жељезници Рајха.
На тај начин вратио се стрико Норберт
металан, један од 100 произведених
садржај једног ARI-фишека
нађеног међу трамвајским шинама
при олуји.
У мртвим колима лежали су около комади
чудни облици у језерској трави
сједишта су била поцијепана.
Курбла је допуштала један полуокрет
‒ ми били срећни.
Русију се замишљало огромном
сасвим бескрајном.
ЈЕДНА ЉУБАВ
У Келн-Кнапзаку[1] пољубих једну жену
испод неког моста 1963.
Волим таква лица
какво је њено лице било.
Онда, звала се Хајделинде[2]
то је казала.
Желио бих знати
како ме је притом погледала.
Напољу бјеше одвећ хладно.
Договорисмо се за случајан сусрет.
Тако брзо нећу више доћи у
Келн-Кнапзак.
НИКОЛАС БОРН (NICOLAS BORN) родио се 1937. у Дуизбургу, а умро 1979. у једном малом месту у округу Лихо-Даненберг у Доњој Саксонији. Спада у ред значајних немачких књижевника шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Збирке песама: Стање на пијаци (1967), Где ми глава стоји (1970), Проналазачево око (1972) и Песме 1967 – 1978 (1978) са укљученом мањом рукописном збирком Нико за себе, сви ни за кога. Романи: Други дан (1965), Страна историје окренута од земље (1976) и Кривотворина (1979), према којој је Фолкер Шлендорф снимио филм. Добитник је неколико награда, међу њима и Рилкеове. Песникова кћерка Катарина Борн издала је 2004. његове сабране Песме, укључивши и оне из заоставштине, са коментарима свих измена у односу на првобитне верзије.
Избор, превод са немачког и белешка
Стеван Тонтић
[1] затворена индустријска зона близу Келна. (Прим. прев.)
[2] име значи „пустопољна липа“. (Прим. прев.)