ТЕЛО Када жена умре, било да има педесет година, више или мање, Једни кажу: била је болешљива, а други да је то судбина. Покушају је тада подићи из кревета у којем је преминула, али је њено тело претешко за то. Из њега морају извадити све ножеве и виљушке који су јој за живота неприметно нестали у телу. Затим, све сијалице чији је крај дочекала и јастучнице које је променила, све зидове, ципеле, таване и лустере које је очистила, тоне одеће која се изгубила у њој и потонула у провалије између њених органа, и текла јој кроз крв заједно са безумљем прашка који чисти, који прочишћује и посвећује, који бесконачно…

  УХОДА Уходи ме прошлост као поломљено огледало сенки иза неочекиваних окука   Шкрто просине расуто зрно по зрно срче из чудовишних одаја снова   Опиљци однекуд зацвиле тами не пали светло Ноћ не састављај даном то боли   Растављено једном време не спаја целином Само дубље сами   ПРИЗОР ВОЋЊАК  Мудар је онај ко се задовољава призором света  Рикардо Реиш   Похаран зимом воћњак призор крајем фебруара По земљи оборене гране клонуле као празне људске руке Црне се патрљци рањеника у гомилама посвуда расути   Све је као и свет у комешању уређени неред док сељани не упале бакље и спале бесове ислуженог старине шљивика мирног у својој хибернацији…

  ПРЕОБРАЖАЈ             Избачена кроз прозор камионета у покрету, паклица цигарета претвара се у лептира жутих крила који се потом спирално пропиње и нестаје из метежа булевара.             У оближњем парку појуриће га студенткиња биологије у панк-фазону, а он ће се у њеним длановима претворити у осицу, која ће јој истог трена забити жаоку посред линије срца. С болним грчем на лицу, желећи да је се отресе, а затим и да је осветнички смрска (сочно као смрдибубу), панкерка ће под ђоном леве мартинке затећи метални новчић наместо осице и махнито га заврљачити у правцу фонтане.             Међутим, кованица ће се у лету прометнути у муву, која ће кроз одшкринути прозор…

  МРЉА Зурим у несувислу мрљу од туша накапаног на бели папир. Не видим ништа. Као што не видим ништа ни у облицима облака локвама на путу у фигурицама кафеног талога шалитри осликаној на влажном зиду.   Оно што разумем и осећам и што ме опомиње јесте зрак залазећег сунца ухваћен у кратком застанку између два листа дебеле крошње дрвета у густој шуми.   ПРЕБРОДИО САМ ЈАДРАНСКО МОРЕ На палуби ужад под палубом таласи и пена а преда мном дебело море (плаво а мутно) и небо голубије боје. Нема острва, бродова нити галебова. Пуста пучина напред и назад лево и десно. Тако бива док не угледам обрисе далеке обале. Одједном…

  ТРАГОВИ Није у реду писати да би се заборавило оно о чему се пише, кажеш.   Хватала сам себе како остављам трагове да бих имала гдје да се вратим, као што се човјек враћа кући или себи, док ме ниси ухватио ти –   заглављену негдје између памћења и заборава, између три тачке, у причи без краја, ти –   и та твоја ријеч, што је сезала у даљ до бескраја.   И умјесто да запамтим, ја сам пустила све – низ папир, воду, сјећања   и умјесто да се вратим, ја сам дошла, кући или себи – није ни важно –   и све се слило у једну…

  ПУТ ЗА БЕЛУ СТЕНУ             О копљу, које је однео у манастир и предао игуману Пајсију, Петар више није размишљао. Тамо ће, у манастирској ризници да буде сачувано. Али је, одскора, све чешће размишљао о оном сну. Шта је то свети Никола хтео да му поручи?             Тетка му је рекла да су се њихови преци доселили са Мокре горе. И свети Никола му је у сну показао на неку планину, која се само назирала кроз сумаглицу. На једној старој мапи потражио је Белу Стену, али то село на мапи није било уцртано. И у њему се јавила жеља да га пронађе. Кад је то рекао Милици, зачудила се.…

  ГОДИНЕ МУДРОСТИ Цртице мог раста пузале су ка прекидачу за светло, када сам невољно постала најмлађа богиња мудрости. Направили су ми пиједестал, офарбали га, нацртали цветове. Зелена боја љуштила се као лак са неуредних ноктију. Газила сам сваки дан по том пољу, ђонови су кидали латице. Долазили су по савете, о ратним и мировним стратегијама. Моје лутке добиле су нова тела – шиљке кућне капије. На конопцима су се клатили плишани зечеви, исплажених језика под операционим светлом бандера. Димњак је избацивао одјеке увек истих питања. Када сам брадом могла да осветлим собу, престали су да долазе. На пијаци сам купила играчку, медведа са црвеним носем и лакованим шапама. До…

  ПОВРАТНИКОВА ПЕСМА Сад смо безбрижни, лаки и нежни. Црњански   НОСИХ завичајни пејзаж у себи Док светом сам ходио У туђини да залутао не би   Препознавах облаке што небом плове Над завичајем су се огледали Чуле се озгорасвитања боје У сну сјали житни вали   О свему без речироман стих У сутону тихом видиш сену Живота што без песме оста Био си –JEСИ и НИСИ Затвараш у себи књигу успомену   На кућном прагу старац сам схватио У пејзажу који склопљених очијугледам Све је што сам по свету тражио   ВИДЕЛО, РУКОПИС П(ј)есникуРанку Павловићу   ОПОРАВЉАМ се у завичајном пејзажу Помно мотрим отворену књигу поезије Над којом бди…

              Чини ми се да је и друга вангла протандркала двориштем.             Још бунован и непробуђен, закључујем да то значи да је недеља, рано јутро, негде око седам, пола осам, и да се после овога вероватно може још мало да одспава. Јер, ако сањив нисам лоше чуо, ако је то стварно била друга вангла, то би значило да је приредба у дворишту скоро готова. Ваљда ће сада бити и мало тишине и дремке, макар до Састанка у девет и пет, моје омиљене рокерске радио-емисије. Подижем главу, ослушкујем, тишина је и окрећем се на другу страну.             А те приредбе је, сваким другим недељним раним јутром у заједничком дворишту изводио…

  АКО МОГУ Он буди моју будност Његово буђење моје будности Не отклања мој мамурлук Његово буђење моје будности Јава је мојих чула Његово буђење моје будности Никада није лажна узбуна Његово буђење моје будности Спасоносно је У наврата Много Његово буђење моје будности Моја је паметна срећа Његово познајем Њега не У његову славу испијам Овај Ово Није важно шта Ако могу да спавам спавам ВАСКРСНУЋЕ Мислио сам да смо ортаци Узгред пријатељи Мислио је да смо пријатељи Узгред ортаци Мислио је да ми је Дублер и двојник Ортак није толико пријатељ Да би ми био двојник Или дублер Овде се омча наших укрштености И његове умишљености Претеће цимнула…