Мој први сусрет с Нином био је обележен непријатношћу. Тачније, непријатност је довела до нашег првог сусрета. Не сећам се шта ме је тог дана истерало на улицу, да ли сам ишао на посао или се, можда, враћао одатле, или је, пак, у остави понестало нечега… знам само да је дан био топао али сув, тако да је могуће да сам просто изашао да искористим ретке повољне временске услове у Београду. На улици је било света, али мени је пажњу привукла девојчица од пет или шест година, која је стајала пред пешачким прелазом и покушавала да пређе на другу страну коловоза. Тамо, на другој страни, стајала је жена коју…

В. Б. Јејтсу  1.  Неће се то догодити ненајављено, без упозорења,  ситних наговештаја, неповезаних знакова,  неразговетних слутњи. Неће се догодити  као да се никада раније није догодило, као да се никада неће ни догодити. Биће то сасвим обично јутро.  (Некако сам уверен да то мора бити јутро  а не неко друго доба дана или ноћи.) Страшна светлост ће се помолити на хоризонту. Светлост, која надилази све до сада познате  светлосне феномене, а опет на њима почива. (Биће то као прегоревање сијалице  уочи заслепљујућег мрака.) Узнеће се у стубове живе светлости, фонтане ума,  све индоевропске религије и сви соларни бози: Озирис, Баал, Митра, Хелиос, Аполон.  Умреће митологија.   Прекинуће се све…

  VII   Наредног јутра човек је отишао на градилиште и ту провео читав дан. У неком тренутку, грло је почело да га пече. Бука градилишта чинила је своје. Титраји човекових гласних жица постали су болни и он је уста отварао тек да би изговорио какву микроименицу, сув придев и једноруки глагол, кратку реченицу која је имала инжењерску директност, сажетост и тачност. Ипак, и поред свега тога, дводневна промуклост, као и толико пута раније, била је извесна. Другим речима казано: човек ће више говорити упирањем прста и показивањем него сопственим гласом. При повратку кући, човек је застао на улици. Поглед му се био зауставио на сивом металном контејнеру за ђубре.…

  САМОРЕГУЛАЦИЈА Снег, крајем новембра. Ноћу, светле тињалице електронике у нашој соби. Као очи мачака на олтару напуштене цркве. Као звезде. Одупиремо се сну да бисмо се препустили полуспуштених капака замишљајима. Засебно. Можда густом платану под пљуском. Или, од ветра накошеним боровима на падини, док испуштају смолу. Сунчевим одблесцима на језеру без туриста. То су обнављајући тренуци самоће. Дочекани, попут спасилачке службе од завејаних. Накратко, да бисмо посведочили сопственом цветању, ширењу мириса. Памћењу себе. Тада мало олистамо.   У МАГЛИ Ова магла јутрос се суновратила у желудац и пепео истресен у саксије на тераси. Време лаванде је прошло, осушени цветови и влага котлине драже слузокожу. Иза врата је нови, други…

  БЕЛO ЦВЕТAЊЕ  кошмар о учењу мађарског језика  мог језика Ц, али заправо Б  или Б заправо Ц  у непознатом стану са познатим-непознатим особама  искре „white blossoms” као умирање  неправда која је довела до нервног слома  колосеум духа младости  у једном комаду  нисам сигуран да ћу опет моћи да заспим  15.1. 2022. НЕКРОЛОГ РЕЧИ  Имадох реч  Пробудим се  И оно Пепељугом постанем  По пепелу пребирам сан  Повучем реч за реп  Стрпам у врећу  И бацим шум свог корака  Ход речи  Говор ока…  Heathrow Villages Park 30.1.2022.  ВИДЕО САМ ТЕ У СНУ  у сну сам видео:  живиш у другом граду  у мраку, између јефтиних бетонских зграда  извиреш из гробова рутине  у…

Земља је непролазни капитал.  Народна изрека  Седамдесетих година прошлога века радне обавезе одвеле су ме у Печењевце, место познато по производњи кромпира и певачу Томи Здравковићу. Дошљак, самац, без куће и кућишта, већи део слободног времена проводио сам у локалној кафани „Добра глава”. Име је добила по благо таласастом брдашцу које се простире изнад Печењевца, Липовице, Кутлеша, све тамо до Међе. Прекривено је слабом и ретком храстовом шумом, и виноградима. Иначе, из искуства, стеченог у потоњим годинама, знам да глава може да уђе у кафану као бистра и разумна, дакле, добра, али никада из ње не излази таква. Тек толико о имену установе која ми замени топлину дома, рано омили,…

  KИБОРЗИ Редовни сервис: замена уља у колену, промена зупчасте вилице, пуњење батерија у пејсмејкеру, продувавање стентова и штеловање кичме. Учитавање нових правила и редовна измена парола. Подмазивање навика. Решавања шкрипе. ВРЕМЕ СПОРТА И РАЗОНОДЕ Шеф робова – роб. Испуњен је заплетима као тепих чворовима. Његово време означено је геометарски. Папири и судбине преплићу се на малом простору друштва и отуђења. Била је једна недеља и свашта се догодило: рат, избори, незабележени број новорођених и новоумрлих љубави. И ништа, за сада. Људи се жале на досаду. Робље у кавезима. ЈЕБОТЕ, МАРС У ОВНУ ИЛИ МАРС У ЈАРЦУ ИЛИ ЛАВУ? Положаји, позиције и односи у великом ватреном, ваздушном, земљаном тригону или…

  SUB SPECIE AETERNITATIS Улцињу Море је бесомучно радило сву боговетну најдужу ноћ наше хемисфере, истоварило стогове морске траве, раздрмало питоме стене под бедемима старог града, сам у хотелској соби дуго сам слушао његов бес. Страх ме пробудио у ветровити освит, одвећ сићушан наспрам самоће спремих се како умем, па одох до обале да нађем срчаност, преузмем немуште речи утехе и бодрења. Кроза ме разливао се осмех док гледах таласе што се крше спектакуларно, шикљају увис чинећи фигуре крила у размаху. Дете на обали! – подврискивали су ситни гласови нечијих мајки, кожом сам упијао пенушаве капи ледене попут промрзлих прстију, шкиљећи као морнар с командног моста одмеравао сам силовитост занету…

  Ева извуче ноге из папуча и закорачи у каду. Вода је била пријатна и мирисала је на борове иглице. Зеленкаста боја пробијала се изван пене која се гомилала на површини. Млада жена најпре седе, а онда прилеже у кади тако да јој вода покри тело. Вирила јој је само глава коју је мало издигла да јој се не скваси коса. „Како је лепо!“ – помисли и мазно се протегну. Пахуљица од пене прхну јој на чело и склизну у каду. У купатилу је било топло и Ева осети радост због тога. Погледа око себе. Нежне плочице плаве боје, уоквирене цветним узорком, увек су привлачиле њен поглед. Ногама је разбацивала…

  НЕКА ПОЧНУ ДАНИ ДО КОЈИХ МИ НИЈЕ СТАЛО Помоливши главу из тог чудног покрова који на Истоку зову мајом, а на мом Западу смртоносном платонистиком, нашао сам празан ваздух, шупљину у којој одјекује тужна мелодија неког давног хита, заборављеног па пронађеног када буде тешко, најтеже. Тражим неподношљиву утеху и не желим да је делим. Свет је немилосрдан и врео, забаван, тако кажу. Ја сам у тишинама сâм, у свом свету једног јединог звука, њеног гласа који дира небо. И ево, кишни плач се већ спрема, и ноћ, заувек пала.   ОХ, НАРАВНО, БРАЛИ СТЕ БОБИЦЕ Ниједно дрво не сме се исећи. Свако мора пасти само. Када се обреш усред…