Никола Петковић: Забат-острво УК „Кораци“, Крагујевац, 2024.   Крећући читалачким духом пут Забат-острва приповедач буди радозналост већ самим насловом дела. Чекање на аеродромским пунктовима, упознавање сапутника, збуњено ишчекивање, прелетање на други крај Европе, непознавање предела у које се упутио… све то тера мисли да се роје и да се са пажњом ишчекује следећа станица и следећи сусрет. Како се привикавамо и прилагођавамо промени средине индивидуална је одлика свакога од нас, по томе се разликују наши темпераменти, наше навике, наш однос према другима. Савладавши нелагодност одласка у непознату земљу, наш путописац остаје у некој врсти добровољног заточеништва, чекајући да се његово биће навикне на мисао да је у новој средини,…

  Богдан Цветковић: Terra incognita Студентски културни центар, Крагујевац, 2023.   Песник Богдан Цветковић зачетну песму своје дебитантске књиге песама Terra incognita (2023) завршава осмишљеном сликом подвојености и неизвесности („ниси ни плен / ни звер што из помрачине / ћути“), у којој појединац не жели да припада ниједном од та два опречна пола, чиме додатно погоршава своју угроженост. Шта му преостаје – самоћа, као својеврсна варка која води у отуђење и осећање одбачености. Или, вековима већ у нас заживела и вековима упражњавана „потрага за местом… без људи“ то јест за „каменом на који стане читава“ изгнаникова „кућа с леђа“. Песников савет је убедљив, иако, истину, поготово ону која боли, нико…

  Радомир Д. Митрић: Кино Медитеран Суматра, Шабац, 2023.   Василиј Кандински у књизи О духовном у уметности, давно објављеној али итекако актуелној, каже да једна умјетност мора од друге научити како начелно користити своје средство на исти начин, али у начелу које је само њој својствено: понирање у себе разграничава једну умјетност од друге, док их упоређивање поново приближава у унутрашњој тежњи. У нашем времену различите умјетности уче једне од других и често личе једне на друге. Кандински сматра да право умјетничко дјело мора бити велика импровизација, промишљање, изградња, композиција и конструкција. Ово јесу општа мјеста, али везано за Кино Медитеран Радомира Митрића, конструкција у циљу композиције је по…

  Спасоје Јоксимовић: Меланхолија homo sapiensa Центар за културу и туризам, Шумадијске метафоре, Младеновац, 2022.               Недавно ми је у руке допала збирка пјесама Меланхолија homo sapiensa пјесника Спасоја Јоксимовића. Пета је то збирка младог, али изнимно надахнутог и успјешног аутора. Аутор, наиме, иза себе већ има неколико објављених наслова: Живот, по сунцу (2016), Далеко од Јоханесбурга (2016), Вече у Витанији (2016) те Municipium S (2019). Меланхолија homo sapiensa посљедња је ауторова збирка, издана 2022. године. Збирка је подијељена у пет дијелова: Пловна земља, Из живота обуће, Кинтсуги за демијурге, Пут за Емаус и ОK, а чини је укупно шездесет и осам пјесама.             Већ сам наслов у читатељу побуђује велико очекивање од збирке. Могло би се узети ову збирку и…

  Саша Радоњић: Роман што нечујно дише „Соларис“, Нови Сад, 2023.                  Саша Радоњић – запажени песник, прозаиста, музичар, уредник, издавач и активни учесник у литерарном животу – свој шести роман одредио је као „Детективску пазлу за одрасле“. Познаваоци Радоњићевих проза знају да су његови поднаслови само делимично и врло условно тачни односно да су намерно (не)прецизни; и овог је пута поднаслов најблаже речено проблематичан но, то је ауторов тест читаочеве пажње и обавештености као и његове спремности да се поиграва овешталим, рутинским значењима појмова. Истовремено, знатижељни ће читалац, кад већ уђе у причу, у роману наићи на пар прецизнијих дефиниција од којих је ова можда најтачнија „апсурдни трилер са…

  Стево Грабовац: Послије забаве Imprimatur, Београд, 2023.   У једном од интервјуа, на питање шта се дешава после забаве, Стево Грабовац, актуелни добитник НИН-ове награде, одговара: „У реалном животу, послије забаве долази главобоља, мамурлук, депресија, безвољност… како год”. И то су само нека од осећања која нам овај роман оставља после читања. Небројено пута смо чули како нам више нису потребни романи о рату. Потребни су. И то управо овакви. Грабовац свој други роман почиње наговештајем: „Прича коју желим да испричам говори о једном ужасном злочину. И њена највећа трагедија је, како би рекао Киш, управо у томе што је истинита.” (9) Међутим, писац има сасвим другу идеју како…

  Јасмина Малешевић: Несташна Маркиза Галаксијанис, Ниш, Беокликс, Београд, 2023.   Маркиза није сагласна са мишљу да лепа реч само пословице отвара. Читалац не мора бити сагласан са Маркизом, али и кад није сагласан, то опет значи да је и сâм започео отварање лепих речи, јер је отворио прву страницу Несташне Маркизе, књиге која гони на несташно и непрекидно читање, на несташно и узбудљиво путовање кроз речи што и појединачно и заједно стварају и отварају нове просторе, светове, димензије. Али, упркос несагледивим могућностима и неспутаним хоризонтима који се на свакој наредној страници и у свакој наредној речи отварају, чак је и најмаштовитија авантура у пикарском роману Јасмине Малешевић чврсто везана…

  Опште место тумачења књижевности је одгонетање наслова дела, јер наслов неретко садржи кључ за разумевање, односно, представља својеврсно откровење значења дела. Поглед под сукњу света – наслов књиге прича Татјане Јанковић – као асоцијацију призива назив слике Гистава Курбеа – Порекло света. Поред асоцијативности ових двају наслова, поменуто књижевно и ликовно дело поседују и значењске сродности. Наиме, питање порекла заузимало је фокус науке и уметности XIX века: „Њихова заинтересованост за природњачке теорије одражавала се у делима која су преиспитивала праисторију, примитивну уметност, дечје цртеже, али исто тако и све што се тицало генезе живог света – сексуалности и рођења. […] Курбе је био фасциниран праисторијом и потрагом за прапостојбином,…

  Бојан Марковић: Тауматроп Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2022.   Та, уме троп? Т(р)аума топ! Taуматологија.   Незајажљиве лексичке бујице Бојана Марковића силовито се разрачунавају са удобностима које доносе срачунатости. Такав подухват, јасно је, није и не мора да буде пријатан, али врлином изазова изнова буди и обогаћује, доносећи специфичну читалачку насладу. Супротстављајући се игри на сигурно, Тауматроп, у складу са самим својим насловом, упризорује просторе перманентних међустања. Истина текста је у прелазу, у негирању бинарности, јер, да би се дошло до слике, потребно је покретом упарити обе стране тауматропа као претече анимације у виду једноставне играчке. Сам овај однос одлично илуструје оно што би се могло назвати лукавством…

  Иван Златковић: Сиротна књига Народно дело, Београд, 2023.   Роман Ивана Златковића Сиротна књига, што се наслућује и из наслова, казује о сиротној деци из Павиљона краљице Марије Карађорђевић, мајке краља Петра Другог Карађорђевића и принчева Томислава и Андреја. У народу веома вољена краљица Марија представља симбол доброчинства, јер је управо она подигла овај дом сирочићима и бескућницима чије се судбине преплићу и спајају у једно, у романескно дело које је удружило само наизглед антагонистичке скупине. Читајући, увиђамо да су оне једна без друге неодрживе, у социјалном, идеолошком, етичком смислу; с једне стране краљеви а с друге сирочад, четници и партизани, комунисти титоисти и информбировци, праведници и злочинци. Сржно…