Јелена Гавриловић: Патуљасти зец и дифенбахије Центар за афирмацију стваралаштва Поетикум, Краљево, 2025.   Да бисмо стигли до срца поетске књиге Јелене Гавриловић Патуљасти зец и дифенбахије, морамо да осетимо њен пулс, да разлистамо вишеслојно ткање у којем су збијени путописни оквир, аутопоетички записи, биографски детаљи, старозаветне легенде и новозаветна симболика, фрагменти животног циклуса (одрастање, сазревање, одласци и враћања), искуствени песимизам, емотивна густина, унутрашњи свет жене, њен Ерос, чежње и неостварености, стваралачка потреба и поетски усуд. Јеленина поезија зна да изненади, узнемири, заведе, избаци из баланса. У њој можете да се огледате, она је у стању да призове сећања, да поведе на пут око света и врати у заборављене…

  Предраг Дарабош: Пабирци из будућности: с простора данашњих држава Хрватске и Србије године 2053. Art Rabic, Сарајево, 2024. Понекад помислим да регионалној књижевној сцени недостаје каква савремена и овдашњим приликама уподобљена верзија Еразмове Похвале лудости, која би у неком необјашњиво извојеваном простору унутрашње слободе била подједнако дистанцирана од свих спољних референтних тачака – књижевних, историјских, политичких – или барем, ако је потпуна дистанца немогућа, књига која би смело испитивала домете и границе такве унутрашње слободе. Услов би, наравно, био да се наследница Похвале лудости не расплине у плитком изругивању и баналној негацији, да у свом сатиричном осврту на свакидашњост и општеприхваћеност лудила (у еразмовском смислу) понуди, макар и у…

  Симона Дмитровић: Осим шумског пожара, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2024. Иван Исаиловић: За зубима, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2024.   На почетку покушаја мапирања два првенца, објављена у истој години, можемо се присетити Бахтинове идеје, изложене у кратком и полемичком есеју Смелије се користити могућностима, да ни Шекспир, ни његови савременици нису знали за њега као великог Шекспира каквог га ми познајемо, а још мање да су Стари Грци себи били стари. Може се рећи да Симона Дмитровић, у песничкој збирци Осим шумског пожара – награђена и објављена у оквиру конкурса Млади Дис – као и Иван Исаиловић у збирци песама За зубима, одиста имају…

  Ирена Плаовић: Ивичење „Суматра“, Шабац, 2024.   Чини се да су неодгонетљивост, значењска разуђеност и непресушни метафорички потенцијали, у последњих неколико деценија, постале основни манир песничког стварања. Веза између ознаке и означеног све је флуиднија, а стиховани искази све фрагментарнији, тако да се стиче утисак да су из савремене поезије ишчилели сви конкретни, семантички јединствени и смисаоно утемељени појмови. Апстраховање чулних слика праћено је уопштавањем њихових конотативних кодова – након што јединствено значење исклизне у сијасет вероватних, савремена поезија пада у замку херметичности, релативизације и арбитрарности. Много ређе, у збиркама се може препознати обрнути след – есенцију неухватљивог, астралног и апстрактног учворити у конкретан, чулни, опипљиви појам. Најмлађе, четврто…

  Јованка Вукановић: Ништа не стиже на вријеме Ouroboros, Подгорица, 2024. Једна стара мудрост каже, кад год се човјеку нешто у животу деси, десило се на вријеме, баш тада је требало. Рецимо да је то стоицизам мудраца и искуство старца. „Time and tide wait for no man“, казали би Енглези, они се разумију у вријеме и плиме, генерално, знају за тајминг, и нико ту никог не чека. Са временом никада није лако. Вријеме је равнодушно, али ми нисмо. Откуд год да пристижемо и гдје год да нас вријеме својим законитостима затиче – наш поглед је изнутра, дефинисан окружењем у коме смо или свемиром у нама. Окружење може бити једноставно и…

  Ђорђе Ђурђевић: Књижевна ангелологија, Службени гласник, Београд, 2023. Ђорђе Ђурђевић: Антологија српске ангелолошке поезије, Службени гласник, Београд, 2023. Сигурно ће вас изненадити сазнање да је књига Књижевна ангелологија Ђорђа Ђурђевића прва књижевнонаучна (али и културолошка, уметничка) студија која се бави проучавањем феномена анђела у српској књижевности (и уметности). С обзиром на то да су анђели присутни у нашем искуству готово од рођења, па кроз читав ток живота, ово нас оставља, такорећи, у једној врсти шока, како феномен који је толико присутан у нашим животима, за све ово време није добио ниједан вредан научни преглед и опис. Можда, управо, због тога што је толико присутан у нашој свакодневици, кроз вербалне…

  Небојша Лапчевић: Сејач Зрењанин; Нови Сад, Агора, 2024. Сваки тон тражи своје уточиште Од првог до последњег поглавља и пасуса новог романа Небојше Лапчевића Сејач, рефлексивно и духовно снажне прозно-поетски понесене реченице питко теку ивицом снова и јаве, живота и смрти, природе и љубави. Већ у прологу писац наглашава да уметниково позвање тражи извориште у стању сновидог уточишта, јер: „Сан је близу уметности. Мед неба.“ За искусног ствараоца таква стања су посебно чулна и шумна, песнички сензитивни призив у семену кључног стиха – „пођимо да саберемо светлост“. Преиспитујући своје стваралачке запуте и вртлоге, главни јунак, композитор Адам Дединац не одустаје од поетски узвишене супстанце која ће чаролију музике и…

  Ненад Обрадовић: 29,99 сребрњака Пресинг: Младеновац, 2023. У издању Пресинга, пред сам крај 2023, изашла је трећа по реду поетска збирка песника из Панчева, Ненада Обрадовића, под интригантним насловом 29,99 сребрњака. Појаљивање овог песника посве је особено већ по томе што се његове збирке појављују по две од‌једном: наиме, прве две збирке, Несите легенде и Шарада објављене су 2020. у Поетикуму, а друге две – 29,99 сребрњака и Цеђење љубави и детокс – 2023. у Пресингу. Ипак, могло би се рећи да је овај поета књижевној јавности постао најпознатији објављивањем запаженог текста у часопису Буктиња1, којем се – иако професионално оријентисан ка праву, а не науци о књижевности –…

  Мирослав Алексић: Бдење пингвина Установа културе „Кораци”, Крагујевац, 2024. У низу објављених збирки песама Мирослава Алексића – Зигурат, Попик или чуг, Нема вода, Оскудно време, Непоновљив код, Арапски капричо, Кафкино матурско одело, Траварев наследник (избор из поезије) – нова збирка песама Бдење пингвина представља наставак онога што овог песника дефинише као „песника културе” и „песника сећања” у контексту савремених стремљења српске поезије. Ако смо његову песничку нит окарактерисали као плотско-духовну у чијој се чулној очигледности појављују магијско и трансцендентно, онда се она на сличан начин наставља и у новој књизи у којој ћемо, између осталог, препознати и многе интертекстуалне и културолошке везе. Збирка је подељена на три циклуса: Златна…

  Радови академског сликара Горана Ракића представљају јединствени нефигурални ликовни израз. Реализовањем једне специфичне форме нефигурације Ракић моделује слику без предметних референци препознатљивих у њеној равни. На његовим сликама видљиви елементи у потпуности одговарају унутрашњем садржају дела. Међутим, по неким својим битним компонентама, концепција Ракићеве уметности је на неки начин реалистичка, јер се целокупна идологија оснања на чулну и визуелну перцепцију. На својим апстрактним радовима, уметник ревитализује дискусију о предмету и начинима откривања његове „највише реалности“[1]. Прибегавајући другачијим критеријумима валоризације, Ракић гради конкретан исказ о плошности и дводимензионалности, наглашавајући их као примарне факторе његовог сликарства. Сводећи односе у оквиру слике, остављајући само круцијалне мотиве попут појединих геометријских секвенци, уметник своје…