• Ирена Јаворски
    НОМАДСКО КРЕТАЊЕ КРОЗ СТУДИЈЕ МОДЕРНОСТИ

    Дубравка Ђурић: Глобализацијске изведбе: књижевност, медији, театар Орион Арт, Београд, 2016. И у својој последњој књизи, професорка на Факултету за медије и комуникације у Београду, феминистичка теоретичарка књижевности и медија, преводитељка, књижевна критичарка и песникиња, Дубравка Ђурић, наставља да се бави књижевношћу и теоријом књижевности, посматрајући их у контексту развоја савремене хуманистике. Њен досадашњи научни рад подразумевао је бављење постструктуралистичком теоријом и филозофијом, феминизмом другог и трећег таласа, постколонијалном теоријом, студијама културе, неомарксизмом, као и теоријом модерне, постмодерне и савремене уметности. У Глобализацијским изведбама: књижевности, медијима и театру доћи ће до значајног проширења овог опсега, које је у сладу са променом временског оквира наступањем савременијих тенденција, што је видљиво већ…

  • Ђорђе Д. Сибиновић
    У НАСТАВЦИМА УСПОНИ У СЛОБОДИ ПАДОВИ

    Слађан Милошевић: Глиб Каирос, Сремски Карловци, 2017. Душа је у слободи. Песникова гласом својим обрисе јој наслућује и у песмама испушта кроз облаке минулог распореда што сабијају отеклине у преостали простор који се вишковима у време певања претвара. Али, где год да душа одлута несташлуцима својим, поглед не скида са тела из којег надилази бридове светова што смењују мимоходе и враћа се брзином гласа, стихом што разум гони преумљењу, обретењу крви душе која у њој заузима дванаест грама. Песник Милошевић Слађан изгара на описаном попришту, понет младошћу која у њему хлапи ка зрелом стаблу за калеме разних сорти у још незгуснуту крошњу раскоши које само поезија може да рашири између…

  • Биљана Дојчиновић
    ОСКОС-МОСКОС, МИРАЖ, СЕФТЕ

    Марија Кнежевић: Ауто Агора, Нови Сад, 2017. Моја мајка, која не признаје музику после Моцарта, Баха, Шопена и евентуално Дебисија, и коју сам једном давно тешком муком убедила да послуша бар уводне тактове ‘Боемске рапсодије’ групе Квин, доживела је да сада унедоглед понавља: – Концентришите се, ‘Слаџана’! Идем прво ја, а Ви ме пратите – ‘Џоле, Џоле, караџоле, још те моје очи воле…’ Деведесете, наравно. Клавир је „давно поједен“ а мајка, професорка музике, добија понуду да обучи будућу звезду пре него што иста сними први CD, о чему брине њен импресарио, по опису „пљунути“ Дени де Вито из комедије Близанци. И мада је ова сцена врхунац бројних хумористичних епизода у…