Узмите новине. Узмите маказе. Изаберите у новинама неки чланак за који вам се чини да садржи довољно материјала за вашу песму. Исеците чланак. Исеците потом пажљиво све речи у том чланку и ставите их у неку торбу. Лагано промешајте. Потом вадите сваку исечену реч једну за другом оним поретком којим их проналазите у торби. Препишите пажљиво. Песма ће вам наликовати. И ето од вас „писца бескрајно оригиналног и дивне осећајности,” иако још увек несхваћеног од простака.   Tristan Tzara Како направити дадаистичку песму   1.                         Дадаистичка критичка поезија с почетка прошлог века (Драган Дада Алексић и браћа Мицић) ниje само негација постојеће књижевности и друштва уопште, него,…

  Јелена Ленголд: Мутни наговештај кише Архипелаг, Београд, 2020.   Оно што се дешавало по питању читања ове збирке песама, наше велике песникиње и списатељице Јелене Ленголд, заслужује да буде поменуто на почетку овог кратког осврта, јер неће бити без значаја на даљи ток нашег текста о овој одличној збирци. Иако сам збирку добио чим се појавила, некако се није дало да напишем текст о њој; ишчитавао сам је много пута, али писање није ишло. Тако је збирка Мутни наговештај кише постала најчитанија збирка икада. Не могу да пребројим колико пута сам је прочитао. Тек приликом последњег ишчитавања схватио сам због чега се никако није дало да о њој напишем…

  Ђорђе Деспић: Аутохипноза Народна библиотека „Стефан Првовенчаниˮ, Краљево, 2021.   Песнички свет најновије збирке песама Ђорђа Деспића подељен је на три целине, једнаке по дубини израза. Песничко биће у првој песми Кад кажем сад отвара се ка фигури оца, односно творца као метафизичког упоришта. Концепт тела превазилази се у корист нематеријалног света: „твоје тело/ више нијеˮ. Користећи се поетиком (ауто)хипнозе, Ђорђе Деспић уводи читаоце у свет растерећеног од свесног дела бића: „мисли су непотребне/ ослободи их сеˮ. У поетском универзуму збирке укрштају се рационално и ирационално: до успомена и слика драгих људи може се доћи једно аутохипнозом. Песничко биће узнемирено је чињеницом да је немогуће сагледати себе у свету,…

  Александар Петровић Бабић: Аркам гори ППМ Енклава, Београд, 2021.   Збирка песама Аркам гори у композиционом смислу подељена је на три циклуса смештена између пролога и епилога. Прво што запажамо јесте да је обимнија него већина песничких књига и да се сва три њена циклуса завршавају прозним деловима: прва два псеудоновинским чланцима, трећи уводним предавањем са симпозијума који за тему има ратну трауму у високотехнолошком добу. У својој четвртој збирци, Александар Петровић Бабић под великим утицајем бит књижевности свој наратив гради из рокенрол мита о Роберту Џонсону који је продао душу ђаволу и приче о загонетном лику првог фронтмена Пинк Флојда, Сиду Барету. Песме испеване из перспективе неколико јунака…

  Весна Т. Томић: Чеднина исповест, Поета, Београд, 2021.               Веома даровита и врло цењена ауторка са Косова и Метохије, Весна Т. Томић која с подједнаким успехом пише и поезију и прозу, огласила се новим романом са врло актуелном темом из невесeле друштвене реалности Србије, спрегом криминала и извршне власти оличене у раду извршитељских канцеларија. Но, роман Чеднина исповест, који је роман с дуплим дном, чини много шири захват у постојеће, егзистенцију, садашње и прошло. Ово је дело заправо сложена уметничка целина у којој доминирају лирски дискурс, реминисценције, метафизички просеви и повремена сновна пројекција јаве. Заправо, роман Чеднина исповест јесте диптих који чини ауторска нарација и исповест главне јунакиње…

  Каја Панчић Миленковић, У два корака Центар за културу, образовање и информисање „Градац“, Рашка, 2021.   Каја Панчић Миленковић, Лица љубави Нишки културни центар, Ниш, 2021.   Могло би се набројати доста писаца који, приметно учестало, готово из године у годину продукују своје нове песничке збирке, у којима се поред квалитетних песничких текстова може пронаћи и доста оних који то нису. Иако је сабрала прилично година, Каја Панчић Миленковић из Пирота (1958) не припада таквом кругу песничког рода. Уз своје професионалне обавезе и послове који јој обезбеђују насушни хлеб, пише и објављује из дубљих стваралачких разлога. И нигде не жури, нити кога навалентно „обрађује“ да примети песнички глас из…

  Јулиа Капорњаи: Панацеја КОВ, Вршац, 2021.               Јулиа Капорњаи, ауторка песничких збирки Живи чвор (2002), Бело сунце (2005) и Из капи мора (2019), објавила је и четврту песничку књигу занимљивог назива Панацеја, у којој остаје на трагу своје препознатљиве поетике, али и доноси, наравно, нове теме и дубинска виђења у духу своје оригиналности и песничке зрелости.             Књига има четири циклуса: Свлачење белог, Круг, Панацеја и У мрежи, са песмама у њима које већ и самим насловима привлаче пажњу (као што то чине и наслови ових циклуса) и радозналост читаоца да урони у тај свет разноликих, битних тема и питања – која су, у исто време, и личне…

  Милош Николин: Пет годишњих доба марвеног доктора Албатрос плус, Београд, 2020.   Премда статус НИН-ове награде из године у годину постаје све дискутабилнији, списак наслова који су ушли у шири избор ипак је и даље добра водиља кроз српску књижевну хиперпродукцију, те му се читаоци (и критичари) месецима након доделе награде несумњиво враћају. Један од романа који се нашао у ширем избору за 2020. годину јесте и роман Пет годишњих доба марвеног доктора Милоша Николина. Београдски писац, који је пажњу читалачке и критичке публике привукао можда највише претходним романом, Легендом о Паблу, пре две године објавио је дело које се у контексту његовог досадашњег опуса показује као посве друкчије…

  Никола Живановић: Ђулићи и увеоци Друштво за афирмацију културе „Пресинг“, Младеновац, 2020.   За разлику од досадашње неокласицистичке тенденције, нова књига Николе Живановића Ђулићи и увеоци потпуно је у знаку деконструкције. У овој Живановићевој песничкој збирци еклектички су измешани различити историјски предлошци, који један другог надопуњују и укидају, нпр. савремено доба и Други светски рат са временом у којем је живео Јован Јовановић Змај. Поменути романтичарски песник и сам постаје актер различитих времена, која сва указују на немогућност опстанка песника у данашњем времену, и то не толико због материјалне неусловности, колико због недостатка песниковог места у култури и књижевности. Тако је Змај, песнички јунак Живановићеве књиге, пилот а не…

  У ноћи има увек страха, као влаге, некад више некад мање. Његов утицај на нас сасвим је неједнак. Понекад имамо снаге да му се потпуно отмемо, понекад нас само тренутно прође, као језа, а понекад му отворимо сами душу и пуштамо га да гази и хара како хоће.[1]    Да су страх и ноћ повезани видимо и у Андрићевом роману Проклета авлија. Ноћу се јавља посебна атмосфера у затворским ћелијама, а ходницима се шире животињски звукови. Сна нема, а и ако га има –испрекидан је и више подсјећа на ноћну мору. Јунаци Проклете авлије остају сами са својим страховима и тјескобом. Ноћу нестаје колектив, нестају кругови о којима нам…