Жељко Желе Јовановић
ПОВРАТНА ЧЛАНСКА КАРТА

 

„Није коме је речено него коме је суђено” – рече функционер, па пребаци новац на свој рачун.

Мој покојни деда и наш покојни комшија се никада нису слагали око политике.
Али, од како су умрли, гласају за исту опцију.

Министар је отишао на још један службени пут авионом.
Погрешно је разумео нашу поруку да треба да лети.

Неко има ту несрећу да се успава за посао, а неко срећу да се успава на послу.

Драги камен у Србији – камен у бубрегу комшије.

Богатство је многе променило.
Сиромашни немају новац за пластичне операције.

Тешко ми пада то што немам ништа тешко да ми падне на желудац.

Технички преглед је скупљи од лекарског прегледа специјалисте.
Боже, сачувај ми аутомобил од сваког зла.

Желео сам и ја да будем урбани дечко са асфалта, али остарио сам чекајући да ми асфалтирају улицу.

‒ Добар дан, једну чланску карту молим.
‒ Повратну?
‒ Наравно.

Никако да се усагласимо.
Једни им пружају руку поверења, други би да им дају ногу.

За разлику од школа и болница, цркве су нам у одличном стању.
Да се човек прекрсти.

Када су извршитељи дошли код медведа у пећину, овај се правио мртав.

У кући немамо ни шећера ни соли, због оних слаткоречивих који нам соле памет.

Једни су дигли руке и отишли одавде.
Остaће само они који дижу руку.

Земљо, отвори се да побегнем!

У већини земаља вози се десном страном, у појединим левом,
а код нас – оном страном где има мање рупа.

Све и да земља престане да се окреће, наши преци ће наставити да се окрећу у земљи.

Сваке године многи напуштају земљу, али је много више оних који остају.
Ту су сахрањени.

Свет је мали! – рече ми банкарски службеник који ме је пронашао док сам се скривао у шуми.

Рођење у Србији ми је омогућило да стекнем богато животно искуство и ништа више.

Синоћ сам видео летећи тањир.
Никада не говори жени да твоја мама кува боље од ње.

Више не морам да бринем да ли сам искључио пеглу и ринглу.
Хвала електродистрибуцији!

Више није ни срећа ако добијете стан на наградној игри.
Ко још жели да станује овде?