Година LX · свеска 1-3 · 2026

ЖЕЉКА АВРИЋ (Бања Лука, 1964) је дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, књижевне приказе и есеје, кратке приче. Прилоге објављује у књижевној периодици. Песме су јој је превођене на руски, енглески, бугарски, македонски, словачки, пољски и румунски језик. Објавила је књиге песама: Портрет, Звездарница, Маргиналије, Временик, Јесам, Жеђам, Несан, Сушти, Изван, изнутра; Песма јој је друго име и Прича о некадашњем (изабране песме). Са књижевником Ранком Павловићем је коаутор књиге Сонетне бројанице. Објавила је књигу кратких прича Дан је могао да почне и књигу есеја и коментара Ноћни разговори. Са књижевником и преводиоцем Бранком Цветкоским уредила Панораму савремених српских песникиња објављену на македонском језику, у часопису Книжевно житие у Скопљу, 2023. године. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске, Матице српске и Словенске академије књижевности и уметности у Варни, Бугарска. Награђивана за књижевни рад.

 

СТОЈАН БОГДАНОВИЋ (Великом Боњинцу, Бабушница, 1944) основну школу и гимназију завршио је у Књажевцу. Студирао је у Београду, Паризу и Новом Саду, а докторирао математику на Природно-математичком факултету у Новом Саду (1980). Пише поезију, приче, есеје, афоризме и књижевну критику. Објавио је књиге песама: Биг Бен (1977), Одлазим а остаје нејасно (1990), Зна се (1991), Црна рупа, (2003; 2004), Господар (2004), Човек песма (2007), Бдења и буђења (коауторска, Сврљиг–Књажевац, 2010), О да (2013), поему Криво дрво (2014), као и књиге Криво дрво и Сабране песме (2014), Ода Господу (2014), Зид (2015), Песник и Радујем се што нисам Бог (2017), Први пољубац (2018), Магла (2021) и Све крајина до крајине, па Украјина (2023). Његове песме Разговор са Мајком божјом објављене су на енглеском (The Conversation with the God’s Mother, прев. Слободан Цекић) и руском језику (Разговор с Божьей Матерью, прев. Раиса Мељникова, 2019). Аутор је и књиге афоризама Обзнана (2014), као и више збирки кратких прича: Кратке (2015), Изабране (2015), Жваке и Ође и намо (2016), Дресура слепца (2019) и Робија (2020). Објавио је и књиге есеја Записи (2016), Ехо (2019), Грозница (2021) и Илузија (2024), студију Кривац је М. С. (2021), расправе Трунке (2011/2012, 2011) и Бог је лудило (2018, 2018), као и књигу сећања Глума(ц).

 

ДOБРИЛА БОШЊАКОВИЋ (Београд, 1977). Основне и мастер академске студије завршила је 2005. године на Одсеку за руски језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета Сорбона у Паризу, где је такође дипломирала француски и српски језик и књижевност. Радила је као професор француског у Паризу и Калкути, и у више основних и средњих школа у Србији. Бави се писањем есеја, путописа и мемоара, активним превођењем поезије, дечје књижевности и романа са француског. Има неколико објављених превода. Говори течно француски, служи се руским, енглеским и хинди са којих такође преводи. Тренутно је запослена у основној школи „Слободан Секулић“ у Ужицу, као професор француског. Живи у Пожеги.

 

ЈОВАНКА ВУКАНОВИЋ (Плавно, 1948), дипломирала је на Филозофском факултету у Задру, на Одсеку за француски језик и југословенске књижевности. Објавила је четири збирке песама: Просторне вертикале, Ко те за кућу пита, Погрешно третирани случајеви, Отићи, На пола пута и Ништа не стиже на вријеме. Ауторка је две књиге есеја и приказа: Вријеме стиха и Наслови. Приредила је антологију Пјесникиње Црне Горе 1970 – 2015. живи у Подгорици.

 

ДАНИЦА ВУКИЋЕВИЋ (Ваљево, 1959), песникиња и прозна списатељица. До сада је објавила књиге песама: Као хотел на ветру (1992), Када сам чула гласове (1995), Шаманка (2001), Лук и стрела (2006), Прелазак у једну другу врсту (2007) и Високи фабрички димњаци (2012); књиге прозе: На плажама (1998), Живот је горила (2000) и роман Унутрашње море, (2022). Добитница је награда: Pro-Femina, за збирку Када сам чула гласове (1995), Биљана Јовановић за књигу поезије Лук и стрела (2007), Милица Стојадиновић Српкиња за књигу поезије Високи фабрички димњаци (2013), Кондир Косовке девојке (2022) и Нинове награде за роман Унутрашње море (2023).

 

НЕБОЈША ГАЈТАНОВИЋ (Рашка, 1970) објавио је књиге поезије: Кућа насред ветрометине (1992), Жуч, грч и медовина (1993), Сунце из пепела (1994), С друге стране светлости (1996), Снег у души (1998), Мелодија паучине (2000), Траг рибе у води (2002, 2023 – друго издање), Ноћна берба кајсија (2003), Бивши свет (2005), Поглед са звездарнице (2007), Круг и тачка (2009), Чекаоница (2014), Путем за Јагњетом (2017), Тишине небеске (2021) и Светилиште (2024).

 

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ дипломирала је 2013, мастерирала 2014. и докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2024. године. Од фебруара 2014. године до марта 2015. обавила је стручну праксу у Народном музеју у Крагујевцу, а у јуну 2015. положила је кустоски испит у Народном музеју у Београду. Александра се активно бави истраживачким и научним радом, а област њених истраживања је српска средњовековна, византијска, поствизантијска и источнохришћанска уметност средњег века. Учествовала је на неколико научних скупова: Међународном научном скупу Ниш и Византија XX: Византија-традиција и савременост (2022) и Ниш и Византија XXI: Дани светог цара Константина и царице Јелене (2023). Радила је на припреми, организацији и отварању великог броја изложби у музејским галеријама широм Србије. Од 2017. године ради као сарадник часописа за књижевност, уметност и културу Кораци.

 

МИКИЦА ИЛИЋ (Сремска Митровица, 1972) дипломирао је на Правном факултету Београдског универзитета и апсолвирао на Богословском институту СПЦ. Пише кратке приче, приповетке, новеле, романе, есеје, сатиру, позоришне и радио драме. Члан је Удружења књижевника Србије. Сарађује или је објављивао у четрдесетак књижевних, богословских, историјских и других часописа, у којима је објавио око сто педесет текстова. Заступљен је у више заједничких издања и зборника. Објавио је књиге прича: Западно – источни диван (2003) и Лавиринт без излаза; романе: Повест о апокрифу (2014) и Освит дана осмог (2015); монографију: Село Босут у Срему (2012); радио драме: Подвижници пирга Светога Саве и Ђорђе Ћурчија. Добитник је више књижевних награда: Улазница, Лаза К. Лазаревић, Миливоје Илић, Кочићево сатирично перо, Бунтовна проза, Шумадијске метафоре, Награда Удружења писаца 7 из Франкфурта, Српско перо, Жикишон, Мирко Петковић, Андра Гавриловић, Мисаоник, Награда ИК Арте, Награда Радио Београда за оригиналну радио драму (2014), добитник је и награде Православно перо. Приче су му превођене на енглески, немачки и бугарски језик.

 

ВИТОМИР ЈОВАНОВИЋ (Београд, 1984). ббјављивао поезију, прозу и књижевну критику у Корацима, Трећем Тргу, НИН-у, Књижевном магазину, Агону, Литкону, Кварталу, Балканском књижевном гласнику и другим часописима, као и зборнику Градске приче, изд. КЦ “Град”. Двапут је улазио у најужи избор са збиркама песама за награду Млади Дис, такође у конкурсима Трећег трга и једном са збирком приповедака за награду Ђура Ђуканов. Објавио збирку песама Арсенал најлонских кеса. Докторирао на Филозофском факултету у Београду, у којем живи и ради.

 

КСЕНИЈА КАТАНИЋ (Београд, 1946) је после завршене гимназије дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду (српски језик и југословенске књижевности). Радила је као средњошколски професор и библиотекар. Бави се књижевном и ликовном критиком. Члан је Друштва књижевника Војводине и Друштва новинара Војводине. Досад објављена дела: Раскош неизвесног (Оглед о поезији Ђоке Стојичића), Крушевац, MCMXVII (1997), Над књигом завичајном, књижевне критике, Нови Сад, 2004, Погледи из душе, (2004), Записи (2010), Прикази (поезија), књижевне критике, 2011, Прикази (проза), (2012), Погледи из душе II (2014), Белези (2015), У сјају мудре суштине (2015), Вечне мистерије душе (2016), Критички мозаик 1 (2017), Критички мозаик 2 (2017) Критички мозаик 3 (2020), Критички мозаик 4 (2021), Несагориви летопис (2021), Критички мозаик 5 (2022), Равничар (2023), Спектар (2024), Свесветлости Николе Страјнића (2025), Проф. др Драган Катанић – Ксенија Катанић: Србин у чешкој легији и Судбина данског млекарског магната из Сибира (2024). Живи у Новом Саду.

 

МИНА КОКЕЗА (Краљево, 2002) дипломирала јеенглески језик на Филолошком факултету у Београду (2024), и тренутно је уписана на мастер превођења на истом факултету. Добровољно је преводила за Фестивал интернационалног студентског театра, као и за Паралелни корпус енглеског, српског и француског језика PARCOLAB (2023), док је хонорарно превела књигу Anthem Ајн Ренд за организацију Ајн Ренд центар Европа (2024). Други хонорарни превод, роман Goodbye, Mr, Chips аутора Џејмса Хилтона, тренутно је у припреми у сарадњи за издавачком кућом Блум.

 

БОШКО ЛОМОВИЋ (Брезна, 1944 – Горњи Милановац, 2025), професор српскохрватског језика и књижевности југословенских народа, а безмало читав радни век провео је у новинарству (радио, телевизија, новине). Објавио је 40 књига, од чега половину за најмлађе. Поезију, прозу, књижевну и ликовну критику објављивао у Одјеку и Ослобођењу (Сарајево), Летопису Матице српске, Арени, Књижевним новинама, Савременику,  Политици и бројним другим часописима. Песме и приче су му превођене на десетак европских језика. Ломовићева Књига о Дијани Будисављевић је штампана на српском, енглеском, немачком и есперанто језику. Заступљен је у више приповедачких и песничких антологија у Србији, Црној Гори, БиХ, Румунији и Русији, за децу и одрасле, као и у основношклоским уџбеницима у Србији и БиХ. Добитник је бројних награда за појединачне песме, приче и књиге. Споменућемо неколико: Андрићева награда и награда Исак Самоковлија (Сарајево), Песнички прстен међународног фестивала Булка (Црвенка), Милутин Ускоковић (Ужице), Лаза Костић за путописе из Африке (Београд), награде Војислав Илић Млађи (Жабари), Гашино сребрно перо, Гордана Брајовић и Маслинов вијенац „за дугогодишњи допринос стваралаштву за децу на подручју бившег српскохрватског језика”. Крајем 2020. изашла су му Сабрана дела у осам књига у издању београдског Света књиге.

 

СЛАЂАНА МИЛЕНКОВИЋ (Сремска Митровица, 1973) завршила је југословенске књижевности и српско-хрватски језик на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је магистрирала и докторирала у области српске књижевности. Ради као професор струковних студија. Уређује часопис за науку, културу и уметност Сунчани сат, а више година била је главни и одговорни уредник Радио-телевизије „М” у Сремској Митровици. Уређује Јутјуб канал Жива реч (емисија), а објавила је и књигу интервјуа Жива реч (2013). Члан је ДКВ, УКС и УНС. Пише поезију, есеје, научне студије и прозу. Више пута је награђивана за поезију и научни рад. Њени књижевни радови преведени су на енглески, немачки, арапски, турски, пољски, јапански, румунски, бугарски, шпански, македонски и друге језике. До сада је објавила: научне монографије и уџбенике – Аутореференцијалност у поезији Бранка Миљковића (2004), Методика развоја говора (2006, 2012), Песничким стазама Димитрија Митриновића (2009), Бајковит свет детињства (2010), Медији и деца (2012), Поетика ведре меланхолије (2018); збирке песама: Гоничи снова (1995); Потпис сна (1997); September city – избор на пољском, Кросно, Пољска (2019); Кроз трепавице сипам тугу (2022); Испричај себи (2025), као и књиге Читање и промишљање – критике и прикази (2024) и У звезданој смоли – приче (2025).

 

МИРОСЛАВ Б. МИТРОВИЋ (Београд, 1948) дипломирао на Катедри за арапски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Од 1973. објављује преводе из класичне и савремене арапске књижевности. Превео је неколико књига Нагиба Махфуза, приредио антологију Скривена љубав – хомоеротски мотиви у савременој арапској књижевности. Преводи су му заступљени у више збирки кратких прича. Члан је УКПС.

 

СТЕФАН МЛАДЕНОВИЋ (Јагодина, 1992). Основну школу и гимназију завршио је у Јагодини. Дипломирао је 176корачали су на Катедри за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, а мастер студије завршио је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Добитник је више књижевних награда у области есеја и књижевне критике, као и награде Српско перо за 2025. годину, на 40. фестивалу поезије у Јагодини. Живи и ради у Београду.

 

МИЛИВОЈ НЕНИН (Лок, 1959), књижевни историчар, критичар, професор и члан САНУ. Објавио: С-авети критике, с-окови поезије (1990), Светислав Стефановић претеча модернизма (1993), С мером и без ње (1993), Суочавања (1999), Ствари које су прошле (2003), Стари лисац (2003), Српска песничка модерна (2006), Случајна књига (2006), Ситне књиге (2007), Светислав Стефановић, опет (2016), Сав мој Костић Лаза (2023), С обе обале: огледи, прикази (2024) и приредио на десетине других књига. За свој рад добио је више књижевних награда. Жии у Локу.

 

АЛЕКСА НИКОЛИЋ (Смедерево, 1994), докторанд и истраживач-приправник на Филозофском факултету у Новом Саду. На истом факултету дипломирао компаративну књижевност, а мастер диплому стекао на Универзитету Горњег Алзаса у Француској и Универзитету у Болоњи. Бави се франкофоном књижевношћу и преводи с француског, за шта је у неколико наврата и награђиван. Научне радове, преводе, прозу и есеје објављује у домаћим и регионалним публикацијама и зборницима. Професионално се бавио маркетингом, преводилаштвом и издаваштвом.

 

РАНКО ПАВЛОВИЋ (Шњеготина Горња, Теслић, Република Српска, 1943) свестран је књижевни стваралац. За одрасле и младе читаоце пише песме, кратке приче, приповетке, романе и драмске текстове. Бави се књижевном критиком и есејистиком. Од до сада објављених стотинак књига, састављена су и два пута објављена његова Изабрана дјела (2004) у четири и у четрнаест томова(2023). Заступљен је у читанкама, школској лектири и многим домаћим и страним антологијама. Превођен је на двадесетак светских језика. Добитник је многих значајних књижевних награда, међу којима су Кочићева, Лаза Костић, Скендер Куленовић, Гордана Тодоровић, Гордана Брајовић, Пјесник – свједок времена, више пута награда за књигу године и друге. Повеље за животно дело доделили су му Удружење књижевника Републике Српске, Удружење књижевника Србије и Академија Иво Андрић. Члан је Словенске академије књижевности и уметности.

 

СЛАВИЦА ПЕРОВИЋ је црногорска лингвисткиња и књижевница те редовна професорка Универзитета Унион и Универзитета Црне Горе. Била је декан Института за стране језике УЦГ и главна уредница његове издавачке делатности. Као Фулбрајтов стипендиста провела је два семестра у својству истраживача на Калифорнијском универзитету Беркли. Њен уметнички рад чине три романа: Life Lift (2012), који је био у најужем избору за Нинову награду (2013), Бетон блуз (2020), преведен на енглески и у процесу објаве код реномираног америчког издавача, и Нова Нора (2024). О критичкој рецепцији њених романа говоре многобројни прикази у признатим регионалним и страним часописима, интервјуи и гостовања у телевизијским и радијским програмима. Бави се превођењем поезије и драмских дела, есејистиком и књижевном критиком. Члан је Одбора за језик ЦАНУ и других стручних и научних асоцијација. Осам година је била члан Удружења књижевника Црне Горе. Поља њеног научног интересовања чине лингвистика, англистичка лингвистика, морфологија, синтакса, анализа дискурса, прагматика, когнитивна лингвистика, когнитивна стилистика, контрастивна анализа и методологија научног рада. Ауторка је и уредница бројних монографија и других издања, као и преко сто научних и стручних чланака објављених у реномираним часописима широм света.

 

АНА РИСТОВИЋ (Београд, 1972). дипломирала је српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Објавила је песничке збирке: Сновидна вода (1994), Уже од песка (1997), Забава за доконе кћери (1999), Живот на разгледници (2003), Око нуле (2006), P.S. (2009), Метеорски отпад (2013), Нешто светли (изабране песме, 2014), Чистина (2015), Руке у рукама (2019), Ту (2023), као и књигу лирских есеја Књига нестајања (2020). Књиге на страним језицима: Pred tridsiatkou (2001); Življenje na razglednici (2005); So dunkel, so hell: Gedichte (2007); P.S.; Versek (2012); П.С., Ана Ристовиќ, препев са српског Никола Маџиров (2016); Directions for Use (2017); Śmieci z kosmosu (2020). Добитница је награда Бранко Миљковић, Бранкове награде, награде Милица Стојадиновић Српкиња, Дисове (2014), награде Васко Попа (2024), као и немачке награде Hubert Burda за младу европску поезију (2005) и награде Десанка Максимовић (2018) за укупан допринос српској поезији. Била је стипендисткиња DAAD фондације у оквиру програма Artists in Residence у Берлину (2018–2019). Преводилац је са словеначког језика и до сада је превела око педесет књига савремене словеначке прозе, поезије и есејистике. живи у Београду.

 

МИЛИЈАН СИМИЋ (Возућа,1958)  преводилаштвом се интензивније бави од 2010. године. Велики број прича, есеја, одломака из романа, стихова руских, украјинских и грузијских аутора, објављиваних у периодици у часописима: Живот, Ријечи, Српска вила, Нова стварност, Исток, Кораци. Објављене су му књиге превода: Земља у ружичастој даљини Јуруслана Болатова (2013), Свећа изнад Јенисеја Виктора Астафјева (2017), Вологодске шале Василија Бјелова (2018), Олуја над Пињегом Фјодора Абрамова (2021) и Стари и мали Василија Белова (2022).

 

САША СКАЛУШЕВИЋ (Неготин, 1981), песник, есејиста, приповедач, уредник и издавач. Од 1998. године бјављује у књижевној периодици код нас и у региону. Објавио је књиге поезије: Митови и сенке (2014), Пластична Александрија (2019), песничку збирку Рекреација пре пакла (2020), Свакодневни покушаји апокалипсе (2021), Питање облика (2022), Света запета (2024). Заступљен у више песничких антологија и зборника. Превођен на румунски и енглески језик. Од 1996. године био је члан Књижевне Омладине Општине Неготин до њеног престанка са радом. Један је од оснивача Крајинског књижевног клуба са седиштем у Неготину. Члан је удружења културно-туристичких стваралаца источне Србије „Културисток“. Од 2006. године стални је члан редакције часописа Буктиња, а од 2019. године постављен је за главног и одговорног уредника истоименог часописа за књижевност, уметност и културу. За то време, до 2025. године, уредио је и објавио тридесет и девет бројева овог часописа. Члан је Српског књижевног друштва.

 

МИЛЕНА СТАНОЈЕВИЋ (Крагујевац, 1984) дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за српски језик и књижевност. Пише прозу, поезију, есеје и приказе књига и филмова. Своје радове објављивала је у бројним домаћим и регионалним часописима и на порталима, међу којима су Културни додатак ПОЛИТИКЕ, Кораци, П.У.Л.С.е, Култ, Твој магазин, Филозофски огледи, Либрум клуб, Књижевна радионица Кордун, Човјек, Стране, Сребрни вијенац, Куш, Црте и резе, Синхро, Изворник и Кипријанов кладенац, као и у магазину Путуј сигурно, у оквиру којег је објављивала путописе. Добитница је прве награде на конкурсу Центра за културну обнову Археофутура, за најбољи есеј на тему критике савременог друштва. Једна је од победница Либрумовог конкурса 100 најбољих песама за 2024/2025. годину, као и двоструки финалиста конкурса за књижевну награду Андра Гавриловић, у категоријама за најбољу приповетку и најбољи приказ књиге. На регионалном конкурсу Климатска акција кроз поезију и фотографију, реализованом у оквиру пројекта Climateurope2 у организацији Центра за промоцију науке, била је део најуже селекције, а њене песме одабране су за публикацију и изложбу одржану на Калемегдану. Такође, била је у ужој селекцији више поетских конкурса, међу којима су конкурси издавачких кућа Poetikum и Neos, као и конкурс за књижевну награду Лука Милованов Георгијевић.

 

МИЊА ТОМИЋ (Б еоград,1998), истраживач приправник на Институту за књижевност и уметност у Београду. Основне (2022) и мастер (2023) студије српске књижевности завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где тренутно похађа докторске академске студије. Бави се теоријом књижевности и историјом српске књижевности XX века. Учествује на националним и међународним научним скуповима и објављује радове у научним зборницима и периодици. живи у Београду.

 

СЛОБОДАН ШНАЈДЕР (Загреб, 1948), драмски писац, романописац, приповедач и публициста. Дипломирао је 180корачали су филозофију и англистику на Филозофском факултету у Загребу. Био је суоснивач и уредник театролошког часописа Пролог, те уредник едиције CKD („це-ка-де“) издавачке куће Центар за културну дјелатност омладине, Загреб. Новеле, есеје и позоришне комаде објављује од 1966. године. Од 2001. до 2004. био је управник Загребачког казалишта младих. У јануару 2010. за црну комедију енциклопедија изгубљеног времена добио је признање за најбољи драмски текст инспирисан делом и животом Данила Киша, на основу такмичења Краљевског позоришта „Зетски дом” са Цетиња, објављеног на целокупном простору бивше Југославије. Од 2005. до 2007. штампана су његова Одабрана дјела у девет свезака. Објавио је романе: Морендо (2012), Доба мједи и Анђео нестајања (2023); књигу приповедака 505 са цртом и књигу есеја Умријети у Хрватској (2019). Избор политичких колумни објавио је у књигама Кардинална грешка и Умријети под звијездом. Добитник је Гавелине награде за драму (СФРЈ), регионалне награде Меша Селимовић (Тузла) за роман Доба мједи (2016) и троструки је лауреат Држићеве награде (РХ). Носилац је почасног доктората Универзитета за аудио-визуелне уметности ЕСРА са седиштем у Скопљу (2011). Дела су преведена на многе светске језике.