Абдулах Насер
КРАТКЕ ПРИЧЕ

 

БРКОВИ  ФРИДЕ   КАЛО

            Још није родила, а он не мисли да ће икада родити. Прве године су биле године великог ишчекивања. Били су срећни кад год би јој месечница каснила дан или два, а узрујани када дође раније, мада су се претварали да нису. У четвртој години су невољно то прихватили. Нису ишли у клинике за вештачку оплодњу. То је било његово мишљење: јасно је рекао да ће тестови уништити, пре или касније, оно што је било између њих. Не – немојте неправедно мислити да је тајно ишао лекару;  а није ни она, премда је заказала термин – и у последњем тренутку одустала.

            Све до седме године брака имали су трачак наде. Док је размишљао, говорио је у себи: „То је судбина, када ствари дођу до ове тачке, најбоље је то једноставно прихватити“. А она је размишљала: „То је судбина, па чак и ако се муж љути и лупа ногама о земљу као дете, на крају ће се помирити са тим“.

            Попут других парова, свађали су се око ситница, више него око крупних ствари, а свађа је уосталом здрава ствар, чак и животна нужност. У кући је постојала посебна соба за свађе, где би се једно од њих повукло кад би се ствари закомпликовале и не би излазило док се оно друго не извини.

            Мада се овог пута нису посвађали, муж је понео јастук и постељину и отишао у ту собу. Да је само мало закаснио, супруга би га предухитрила јер је намеравала да учини исто.

            Готово се ништа није десило, само су му длаке на телу почеле да опадају, али не и на глави, јер је коса на његовој глави бујно расла док није израсла до његових рамена, а истовремено му тело постајало глатко и без длака. Груди су му набрекле и мало по мало испупчиле, па их је скривао испод широке кошуље, а она ствар између његових бутина се смањила и једног дана се пробудио и није могао да је нађе.

            Били су то за обоје тешки дани. Њој је глас постао храпав а брадавице на грудима се осушиле и изгледале као суво грожђе. Њена округла задњица се заравнала и била попут тигања. Код ње се појавило оно што је њен муж изгубио и из дана у дан све више је расло.

            Он је још увек био у својој соби, и она у својој. Излазили су само да једу заједно, али ћутећи. Кад год би длака са његових бркова отпала, расла би испод њеног носа, све док није добила бркове попут Фриде Кало, и ствар је постала крајње јасна.

            Обукла је његову плаву кошуљу која је савршено одговарала њеној новој величини. А када је он стао испред огледала да испроба њену ружичасту спеваћицу, изгледао је као птица фламинго, чак је неко време стајао на једној нози. Поново су спавали заједно и једнако ревносно пратили месечни циклус, као што је то било током првих година, ако не и више.

 

            КАРМА

            Одбија кругове дима далеко од себе, а идућег дана налази их у виду тамних колутова око очију. Посматра их, подсећају га на чамце који носе мигранте до обала Европе. Наноси мало креме са витамином К, не би ли их уклонио, а мигранти – грлећи се последњи пут – падају на дно његових плућа као зелене грудвице слузи. Користи анис и природно биље да их избаци. Кашље, а крици запомагања избијају из његових груди које су постале тврде попут мермерних урни за чување пепела мртвих.

 

            ПОСЛЕДЊЕ  РЕЧИ  ПРЕ  САМОУБИСТВА

            Био је крајње миран када је отворено рекао својој сенци о озбиљној намери да данас изврши самоубиство. Потапшао је сенку по рамену  гледајући је у очи и рекао:  „Можеш остати овде или се вратити у село ако желиш. Молим те, више ме немој пратити“. Наставио је својим путем, али сенка, попут пса бернардинца, није престајала да га прати. То је наљутило њеног господара и он ју је по први пут ошамарио и запретио јој. Затим је одлучно кренуо да оконча свој живот и без оклевања се бацио насред јавног пута.  Међутим, сенка је храбро скочила и одбацила га далеко од великог камиона који је баш у том тренутку наишао. Камион је распршио сенку у ваздуху. Човек се, пометен, вратио својој кући, остављајући сенку неколико метара иза себе, крваву и без завоја.

 

            ДРУГАЧИЈА  ИСТОРИЈА

            Метак тежак 20 грама при брзини од 59 миља на сат изненада се окреће и погађа убицу у груди. Нацистички тенкови леопард намерно мењају правац кретањ,а да би запосели родни Берлин. Атомске бомбе се враћају са заморног лета изнад Хирошиме и Нагасакија, да би бомбардовале Вашингтон и Њујорк. Катапулт се окреће, немилосрдно бацајући ватрене стреле на хорде монголске војске. Велики камен који Каин носи пада му на главу и убија га, уместо брата који је спавао.

 

АБДУЛАХ НАСЕР (ABDULLAH AL – NASSER, 1953, Diriyah, Saudi Arabia), саудијски писац и преводилац. Oбјавио је збирку кратких прича Уметност напуштања (2016), која је преведена на француски. Његова збирка Заглављен у недељу ( 2019) освојила је награду за књижевност (2021). Објављује приче, чланке и преводе у арапским часописима, новинама и периодици. Прича Бркови Фриде Кало преведена је из збирке  Заглављен у недељу, док су остале приче из збирке Уметност напуштања.

Избор, превод с арапског и белешка

Мирослав Б. Митровић