Aлександра Попин
АФИШЕ

 

МИРИС СМРТИ И ЖИВИ СВЕТ

Када је отац умро,
Брисала сам прашину,
Мирисала на неку наранџу
(отада је не користим).
На прозор је слетео голуб,
Мало прозборио, одвео га други.
Онда су ми јавили.
(Отац је говорио како не воли мирис крина,
Цветао је када му је отац погинуо.
Можда смо обоје лоза
Кишових њушкаваца.
То никада нећу сазнати.)
Отац и ја у сопствном лудилу
Никада се истински нисмо
Упознали.

Када је мајка умрла,
Кућу су запоселе буве,
Тамјан је крваво горео,
У капели је мирисало
Слаткасто на распадање,
Око ковчега је летео лептир.
Хтела сам да запалим кућу.

Када ја умрем,
Ако ме мачка не надживи,
Нико неће сведочити
О мирисима и инсектима.

 

АСЕПСОЛ

Пронашли су их за трпезаријским столом.
Стољњак је био иритирајуће бео и уштиркан.
Стан је мирисао на асепсол и освеживач са мирисом јасмина.
Једва да је замаскирао мирис смрти.
Личили су на воштане лутке.
Полиција није нашла опроштајно писмо.
У полици за књиге били су досијеи појединих комшија, нумерисани по бројевима станова.
Број 13 – учесник рата деведесетих, посттрауматски синдром.
Број 15 – Електрин комплекс, шизофрена нимфоманка, склона агресији.
Број 19 – пар који много разговара, смеје се превише, има секс више пута дневно, недељно, чак и за црквене празнике, зависници од ко зна чега.
Број 23 – Руси емигранти, дете тихо плаче из непознатих разлога.
Број 25 – стан несумњиво радионица, стално запињу за ствари и обарају их.
О покојницима нико није имао шта да каже.
Били су воштано насмејани, педантни, тихи.
Деца на узици.
Ретки су знали да она загледа у комшијско смеће
и води дневних туђих непочинстава.
Да је читала Мустафу Маџара или Фјодора Д,
знала би да је свет пун гада.
Одабрала је отров који не изазива пену, повраћање и сличне гадости.
Хладни, укочени и бледи били су лепи к’о живи.
Чисти надасве!

 

ПОРОДИЦА
(ЛАВ ИЛИ ФЈОДОР?)

Отац
Глобтротер, робијаш по Маршалу, пропалица по јавном мњењу,
у младости дечко који обећава.
Никада није могла да га мрзи без обзира на јавна срамоћења.

Мајка
Таблетоманка, клинички депресивац, хипохондар,
неспособна за срећу.
Читавог живота покушавала је да је усрећи.
Олакшање након њене смрти.

Нана
Дегенеративни артритис, деформисана, непокретна,
здравог духа.
Кажу, некада била жена змај.
Волела је приче о њеном детињству.

Брат
Ментално ретардиран, интелигентан, саможив,
често весељак, терет.
Мрзи га, сажаљева, воли.
Њена одговорност – рекоше јој у раном детињству.

Она
Не предаје се алама и бауцима.
Још увек.
Мајка својим мртвима и живоме.

 

СВЕ НИЈАНСЕ СИВЕ И ДОРИЈАНЕ Г.

У градском превозу
Не, господине, могу да стојим.
Нисам благословена, само се гојим као Чича Глиша.
У редовима за било шта:
Не, нећу преко реда, само тако изгледам.

На пошти, у реду за рачуне
Хајте, Ви, немојте чекати…
Ја, грешна, искористих,
Ред је био дугачак.

На послу
А да ниси ти.. Баш би било сјајно!
Аман, пријатељу, ти бар знаш колико имам година!

Медицински
Свака од нас добије прописан број златника.
Када их потрошимо, не можемо више трговати децом.
Бар не својом.

Ја са собом
Никада се нисам палила на мирис одојчади.
Нисам подлегла императиву – мајчинство – надзадатак.

Ја без себе
Да ли желим, проседа, дете или само идеју?
Или можда само дрвце да трчи за мном
Као код Васка и Хаше?

 

ТРИПТИХ ЗА СТРАНЦА

Отац
Мушкарчина, швалер, доносио новац у кућу и понижавао мајку до под земљу.
Највећи страх му био да моја брига о њој не води педерастији.

Мајка
Тихана, ситних зглобова, пуштала се низ воду.
Мене прогласила јединим разлогом свога постојања.

Ја непоменик
Те шљокице на њеној/његовој одећи заличиле ми
на оне са мајчине новогодишње хаљине.
То биће је имало ситне зглобове.
Ја едиповац.
На Тајланду сваком мораш погледати под реп.
Ја, ето, нисам.
Ја убица.
Отац би се поносио.
Не, нисам плакао на мајчиној сахрани.
Испратите ме са повицима мржње.