Година LIX · свеска 10-12 · 2025

КОРАЧАЛИ СУ

БОЈАНА АНТОНИЋ (1991, Београд) је завршила студије српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где тренутно похађа докторске студије из исте области. Запослена је као библиотекар на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету у Београду.

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (1989, Приштина) дипломирала је 2013, мастерирала 2014. и докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2024. године. Од фебруара 2014. године до марта 2015. обавила је стручну праксу у Народном музеју у Крагујевцу, а у јуну 2015. положила је кустоски испит у Народном музеју у Београду. Александра се активно бави истраживачким и научним радом, а област њених истраживања је српска средњовековна, византијска, поствизантијска и источнохришћанска уметност средњег века. Учествовала је на неколико научних скупова: међународном научном скупу Ниш и Византија XX: Византија-традиција и савременост (2022) и Ниш и Византија XXI: Дани светог цара Константина и царице Јелене (2023). Радила је на припреми, организацији и отварању великог броја изложби у музејским галеријама широм Србије. Од 2017. године ради као сарадник часописа за књижевност, уметност и културу Кораци.

ЈОРДАН ЂЕВИЋ (1965, Чачак), објавио је збирку песама Чесме (1997) и књигу прича Приче слободних људи (2017). Професор је хармонике, рестауратор и музичар. Живи и ради у Штутгарту.

ПРЕДРАГ ИВАНОВИЋ (1977, Београд), мастер опште књижевности и теорије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Уређивао Txt : studentski časopis za književnost i teoriju književnosti и Глас Иницијативе за РЕКОМ. Био члан редакције Знака, студентског часописа Филолошког факултета у Београду. Уређује аудио-издања Buchholz Publishing. Лекторише за Црту, Irex, UNDP и Плато. Био модератор за филмове у Истраживачкој станици Петница (2005-2020). Стварао музички/мултимедијални садржај са Вентолином, Мариголдом, Black Spider Jam Band-ом и у сопственом пројекту π. 

МАРИЈА КУВЕКАЛОВИЋ (1996, Београд), докторанд и истраживач-сарадник на Катедри за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Њено поље истраживања је усмерено на руску књижевност и културу XX века, с посебним освртом на стваралаштво Андреја Платонова и Сергеја Третјакова. До сада је објављивала радове у часопису Славистика, Зборнику Матице српске за славистику, Књиженству, часопису Slavica Ter Gestina, Slavicum Press и другим. Бави се и превођењем драмског стваралаштва Андреја Платонова. Добитница је награде Проф. др Радмила Милентијевић за најбољи мастер рад („Плава дубина“ Андреја Платонова).

КАТАРИНА С. ЛАЗИЋ (1995, Приштина) дипломирала је енглески језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу (2019). Одбранила је мастер рад са темом Преиспитивање појма женствености у Орканским висовима и Џејн Ејр (Re-examination of Femininity in Wuthering Heights and Jane Eyre) на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу (2020). На истом факултету похађа докторске студије и ради као истраживач-сарадник. Област интересовања јој је општа књижевност.

БОЈАНА M. МАКСИМОВИЋ (1989, Ужице) завршила је основне и мастер студије на Групи за скандинавистику Филолошког факултета у Београду. Током основних студија, као стипендисткиња, паралелно је студирала у Норвешкој, где је завршила хуманистичку академију  „Nansenskolen“. Радила је као сарадница у настави на матичној катедри од краја 2017. године, када је уписала и докторске студије (модул књижевност). Од 2020. године запослена је у Филолошкој гимназији у Београду као професорка норвешког језика. Активно се бави књижевним превођењем са норвешког језика.

ЈЕЛЕНА Ђ. МАРИЋЕВИЋ БАЛАЋ (1988, Кладово) радила је као лектор српског језика на Јагелонском универзитету у Кракову (2013–2014). Запослена је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду у звању доцента. Добитник је награда: Боривоје Маринковић (2014) и Доситејево златно перо (2018). У уредништву је Летописа Матице српске. Објавила је две стручне књиге: Легитимација за сигнализам: пулсирање сигнализма (Београд, 2016) и Трагом бисерних минђуша српске књижевности: ренесансност и барокност српске књижевности (Нови Сад, 2018), као и песничкe књигe Без длаке на срцу (2020) и Арсенал (2023).

ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ (1988, Приштина), песник, књижевни критичар и проучавалац књижевности, докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио књиге песама: Кенотаф (2011), Крхотине лета (2019), Свакодневно убијање живота (2022), књиге есеја Тмина и празнина, Horror vacui у српској поезији XX и XXI века (2021) и Јасни обриси несрећа: есеји и критике о савременој српској поезији (2024) и монографију Иван В. Лалић: питања песничке традиције (2024). Приредио је збирку изабраних песама Драгомира Костића Пут у Микену (2016), уредио зборнике радова о делу Душана Ковачевића, Петра Сарића, Злате Коцић, Ивана Негришорца и Гојка Ђога (Душан Ковачевић: идеологија, човек, драма (2017), Сарић: светлост, стварање, страх (2018. са Маријом Јефтимијевић Михајловић), Злата Коцић: славуји, љиљани, лестве (2019. са Слободаном Владушићем), Иван Негришорац: поетичке и културолошке доминанте (2020. са Јаном Алексић), Гојко Ђого: надахнућа, феномени, загонетке (2023. са Јеленом Ђ. Марићевић Балаћ). Добитник је Годишње књижевне награде Григорије Божовић Књижевног друштва Косова и Метохије, за најбољу књигу објављену 2019. и награде Перо деспота Стефана Лазаревића и Хаџи Драган (2023). Уредник је књижевног програма и књижевних издања Дома културе Грачаница.

БИЉАНА МИЛОВАНОВИЋ ЖИВАК (1972, Пожаревац) дипломирала на Катедри за српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Била је дугогодишњи уредник књижевног часописа и едиције Браничево. Уредник је едиције Златна струна на Међународном песничком фестивалу Смедеревска песничка јесен. Објавила збирке приповедака Два дана без Марте (2008) и Лосос плови узводно (2013), драму Непотребни трач (2012), збирке песама А где сам ја и зашто ту? (2017) Лирско копиле и баба-тетке (2019) Грмљавина је дуго трајала (2020) и Гробно место за ненаписане песме (двојезично издање – избор из поезије на српском и руском језику; 2020), Ти међутим: Милошу Црњанском и сапутницима (2022) и Светски извештај о срећи (2025). Објавила је студију на енглеском језику Смисао писања у новом веку или Да ли ће интернет убити књигу (The meaning of Writing in the New Century, or Will Internet Kill thе Book, Transcultural Studies, BRILL, 40-60, 2015). Добитник је десетак домаћих и међународних награда и признања за књижевни и уреднички рад, као и за рад у просвети и култури. Превођена на енглески, француски, немачки, грчки, македонски, бугарски, руски, украјински, румунски, пољски, влашки и словеначки језик. Бави се приређивачким радом и предавачком активношћу у домену креативног писања.

МОМИР МИРИЋ (1963, Шабац) бави се писањем, превођењем и издаваштвом. До сада му је објављено више превода, углавном на подручју езотеричне и слободнозидарске литературе.

РАДОМИР Д. МИТРИЋ (1981, Јајце), дипломирани филолог. Писањем се бави од своје четрнаесте године, поезија му је објављивана у бројним регионалним и међународним часописима и превођена на енглески, немачки, француски, италијански, шпански, руски, бугарски, мађарски и белоруски језик. За књижевни рад добио неколико вредних националних, регионалних и иностраних признања. До сада објавио шест књига поезије и један роман. Члан Српског књижевног друштва и Библиотекарског друштва Србије. Уређује блог Хипербореја, један од најстаријих књижевних блогова у региону од 2005. године. Преводи са енглеског језика, првенствено мање познате америчке песнике. Ради као библиотекар у Универзитетској библиотеци у Крагујевцу, где и живи.

ЛЕНКА С. НАСТАСИЋ (2000, Сомбор), дипломирани филолог србиста. Завршила је основне и мастер академске студије српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, кратке приче и књижевну критику. Објавила је збирку песама Са друге стране пера (2020).

БИЉАНА Т. ПЕТРОВИЋ (1966, Лозница) студирала је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Пише прозу и поезију, а објављивала је у књижевним часописима Реч, Поља, Повеља, Летопис Матице српске, Кораци, Свеске, Квартал, Улазница, Међај, Савременик плус, Балкански књижевни гласник и у Књижевним новинама. Аутор је збирки кратких прича: Снег на крају једног Хјустоновог филма (2002) и Елеонора и анђео (2009), и збирке песама Парафинска дрвца (2016). Живи у Београду.

АЛЕКСАНДРА ПОПИН (1972, Врбас) дипломирала је и магистрирала на Филозофском факултету у Новом Саду, а докторирала на Филолошком факултету у Београду у области књижевних наука. Била је учесница многих домаћих и међународних научних скупова, објавила низ научних радова у реномираним зборницима и часописима. Област научног интересовања су јој релације усмене и писане књижевности у делима српских аутора ХХ века, имаголошка истраживања и слика жене у књижевности и друштву. Ауторка је монографије Вучје сунце: О поетици Васка Попе (2015). Поезију је објављивала у Екерману и Сенту. Тренутно припрема књигу песама. Живи и ради на релацији Нови Сад – Нови Пазар.

НОЕЛ ПУТНИК (1974, Београд), прозни писац и преводилац. Дипломирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду, а докторирао медијевистику на Централноевропском универзитету у Будимпешти. Повремено објављује приче и приказе у књижевној периодици. Преводи са енглеског, латинског и старогрчког. Сарадник је издавачке куће Федон, у којој уређује едицију Персефона. Живи у Београду, где ради као научни сарадник Етнографског института САНУ.

НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ (1978, Београд) завршио је студије књижевности (српска са општом) на Филолошком факултету у Београду, на ком је и магистрирао и докторирао. Ради као редовни професор на предмету Народна књижевност на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Објављене књиге: Слика света у српским народним бајкама (2009), Подземни ток: езотерично и окултно у српској књижевности (2009), Слике, формуле, једноставни облици (2015), Подземни ток 2. Српска књижевност и езотеризам 1957-2000 (2020) и Где ружа и лотос цвета: слика Индије у српској књижевности и култури 19. и 20. века (2023). Уредио два зборника: Esotericism, Literature and Culture in Central and Eastern Europe (2018), Studies of Western Esotericism in Central and Eastern Europe (заједно са K.M. Hess) (2019).

МАЈА РОГАЧ СТАНЧЕВИЋ (1973, Нови Сад) докторирала 2009. године на Филозофском факултету у Новом Саду са тезом Проблематизовање књижевне историје у прози Светислава Басаре. До сада је објавила следеће монографске публикације: Фигуралност/фигуративност у текстовима Момчила Настасијевића, (2008) и Историја, псеудологија, фама (2010). Уредила је темат у часопису Градац, бр. 178/179 посвећен Светиславу Басари. Као модератор и сарадник учестовала је на Књижевној јесени 2020, пројекту подржаном од стране Градског секретаријата за културу Новог Сада на трибини Књижевност, старење, старост; на књижевном пројекту О Доријану Греју или о ејџизму, реализованом уз подршку Фондације Нови Сад – Европска престоница културе 2021; на пројекту Booktown 2021, који представља разговор са Светиславом Басаром у организацији Фондације Нови Сад – Европска престоница културе 2021, као и на манифестацији Књижевна јесен 2022, пројекту подржаном од стране Градског секретаријата за културу Новог Сада, на трибини На маргини / Новосадски концептуализам. Бави се књижевном критиком, објављује критичке текстове у часописима Поља, Летопису Матице српске и другим. Сарађује са Art Box порталом на промовисању алтернативне уметничке сцене. Ради као наставник реторике и беседништва у Карловачкој гимназији.

ЗОРИЦА СВИРЧЕВ (1962, Рума), микробиолог, професор и списатељица. Ради као редовни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду и као гостујући професор на Универзитету Або Академи у Туркуу. Ауторка је или коауторка више од тридесет научних књига и монографија, објавила је преко двеста научних радова и учествовала на бројним скуповима у земљи и иностранству. Објавила је збирку поезије Из мене (2009), двојезичну збирку песама Прстохват душа (2025) у коауторству и роман Заробљени (2025). Живи и ради на релацији Нови Сад – Турку (Финска).

ДУШАН СТОЈКОВИЋ (1948, Београд), песник, прозни писац, књижевни критичар и историчар, антологичар и преводилац. Објавио око деведесет књига поезија, прозе, књижевне критике, есеја, антологијā поезије, прозе, драме и превода. Аутор је капиталне вишетомне Граматике смрти. Приредио је двадесет књига песама савремених српских песника. Награђиван је. Живи и ради у Младеновцу.