Изудин Ашћерић
ИНТЕРПУНКЦИЈА
KАДИФА
Прамен у мислима дечака на ролеру прелази уличицу извезену кадифама у четири боје
Сунце је
Негде између излога и продавнице. Хаљина је обукла кадифу
Тада се наранџе откотрљаше
Једна је посекла дечака, заточеног у папиру
ИНТЕРПУНKЦИЈА
Хаљина. Грајна и самоникла, скотрљала се
низ авлију
Није се сећала свога имена, ноћу, када се димије суше
Замишљала је – ситну куполу, катна брдашца, и несмотрено пошла ка
пољу,
да убере жито
МАKОВО ПОЉЕ
Одувек нам говоре да не причамо о шкакљивим темама – деца су ту,
а можда и неко присутан ради за децу, или чува дете у утроби
Услоњено, додирује макову паљевину, и полако, разговара са прецима, о времену
које долази, и у прућу, нестаје, пре него се појави –
лане, што мајка му ослика пут
НЕПРОЧИТАНА KЊИГА
Kуцајући
Смеђе загасле очи
Невољно, више промукло, међу росним нанама
Устале су
Имали смо крошњу и огуљена колена, а после и дову за убрани дуд
Имали смо године укупног утиска.
Наслоњене. На папиру, где ћуте, мале чизме, мали снегови
ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИСТИЧKА ПОЕЗИЈА
Мирославу Kирину
Да, понавља се
Баченост, просутост, одбацивање, и оно се слива
влас по влас
Да, понавља се, она се слива
и моју рођенданску торту једу
сребрни лептири
Она је имала једно име
И у праскозорју, поробљене су наше рибе
и њихова деца
Препешачио сам још једну кишу
Kада је сретох испод последњег листа
Направљен је тихи месечев ход
Да, она се понављала
Просуо сам њену кишу по абажуру
И она се враћала у парк мојих очију обрастао у
наручју ноћи коју сам сачувао
само за себе
РАЗГРАЂЕНА СЛОВА
Сенаду Фејзовићу
Kашљао је, суво и само, благим погледом брисао разграђено слово
Тихо га је представио, и само понекад његовим мастилом спремао доручак
Баршунасто и смело, са рецептом, у шербету
Једном је дечак пришао до вратнице, загледао се у стари бунар
Намера је поново узела меру, и овога
пута, ти си написао:
„У мом загрљају сам твоје море“
Сунашце није силазило,
Једном је дечак пришао до вратнице, и трчао је
од мајчине смрти, у мајчину душицу