Витомир Јовановић
НАГРАДА ЋЕ ПРИПАСТИ СВИМА

 

ОЗБИЉНА МУЗИКА

Затвори очи
Покушај да додирнеш себе
Не нос или косу
Оно место где се свест склупча
Између груди и стомака
У коме не постоји време
У опни јā се растачу
Жамор пијаце и сребрни макадам
И његове границе кристално провидне
Златне рибице иза кавеза продавнице
У најтамнијој ноћи
Са погледом на аутопут
И схватићеш да је највећа превара на коју су нас научили
Да имамо его и да смо различити

 

МАЈМУНСКА МОЛИТВА

Колико се пролило црних капи ноћи
У ружичасту пепељару
Док сам стално одлазио
Ова игра је у томе да се успоставе правила
И онда да се преда допис Господу
Који је уморан и неиспаван
И нема времена за збрке међу планетама
За милијарде ванземаљаца-мајмуна који чекају у реду
На коначну печатирану потврду
Док он на другом крају васионе
Прави листу референци за свет

За мајмунско преумљење

 

ГОСПОДИН РЈЕПНИН

Јан Мајен и твој Срем
И делфини и полипи
И шимпанзе-роботи

Препознају исту ватру
И све исто по истом ходи
А Лондон је исти само гори
Вешташка интелигенција је и даље семафор
Емигранти се и даље утапају у бескрајној води
И умиру јавно
А они јавно не хају

А више нема ни оних који би да се дају
Ни оних који о нечему извештавају
Нико не мисли о рају
Па ни о смрти

Свет није лепо уређен и сви су се на то навикли
Као и на крваве рекламе и бесмислене слике
Исти гремлин се свуда врти
Око необјављених књига
И Умрлих Сеоба

 

НАГРАДА ЋЕ ПРИПАСТИ СВИМА

Велики жири је већао
Колико треба ограничити људски век
Колико грашка може да стане у грашак
Да ли обичном народу треба дати слободу
Да ли је Самуило био судија или цар
Колико сме трајати сан
Колико речи треба да стане у честитку
Колико сунца треба да уђе у дан
Велики жири је већао
Да ли на новцу да стоји ћесар или небо
Колико трапера је потребно да исеку дрво
Колико мундира може убити Блек Стена
Где ће расти лаванда и на коју ће страну
Сунцокрети окретати главу
Ко ће владати хаусторима
И чији ће се поздрав пренети

Али награда ће припасти свима

Свакоме ко пожели да главу
Стави на рајску траву

 

КУЋА ЗА СВАКОГ

Сањао сам сређене улице
чисте тргове са насмејаним људима
са крофнама у рукама

Сањао сам слободно време
и људе како се играју
– неки су правили куле од коцки
– неки су поправљали лифтове
– неки су вртели кап воде на длану

Сањао сам немачку на сваком кораку
како се претвара у маховину и жбуње
Сањао сам месец
и простране кровове по којима се веру деца

Сањао сам да је мислима могуће садити семенке
и компоновати
Да је смрт само последња забава – испраћај
И кратке необјашњиве тренутке
како се умножавају до бесконачности

Сањао сам кућу
у којој има места за свакога