Радмило В. Радовановић
ПЕНТЕЈЕВ ДАР
ДЕМЕТРИНА ЉУБАВ
Ја сам Зевсов и Електрин син
Ја сам Видова и Десанкина љубав
Ја сам Јасион
Први сијач хране
Бавио сам се свим и свачим
Највише земљорадњом и ловом
Кажу изузетни љепотан
Који је живио на Иди
У Липнику херцеговачком
У шумама гдје се била
Повукла богиња Деметра
Околна земља
Остајала је неплодна
Упркос напорном раду
Мојих сељака
Једнога дана
Богиња је угледала свог Јасиона
И одмах ме завољела
То је била Деметра
Моја Милка
Скочила је одмах
У наш загрљај
Критска и дивинска земља
Одмах су постале плодне
Краљ Миној пожели
Да наша љубав вјечно траје
Зевс ме на крају уврсти
Међу бесмртнике
И заборави на своју љубомору
А ја још у животу
Пишем и играм
У Деметрином миту
АТА НЕ ДОЛАЗИ У МРКИ ГРАД
Јутрос призивам Ату Еридину кћер
Персонификацију заблуде и заслијепљености
Која неком доноси злодјела и несреће
Она је боравила прво на Олимпу
Касније дошла
И у наш Мрки Град
Зевс јој је забранио
Живот међу боговима
Ми смо је призвали
У грађанском рату
Од тад је она
Стални пратилац људи
Изнад чијих глава
Лако и нечујно хода
За Атом одоше Зевсове кћери Лите
За Атом пођоше и наше љепојке
Које су оличење молбе
И молитве покојника
Хроме и разроке
Оне с тешкоћама прате Ату
Оне ублажавају зло
Које она чини
Ата више нам никад
Не доводи до злодјела и несрећа
Ата не долази
У наш Мрки Град
Не носи нам несрећу и срам
МОЈЕ НИМФЕ
Гдје су сада моје бивше нимфе
Те вјечно лијепе младе Зевсове кћери
Које слободно живе у слободној природи
По шумама планинама пећинама пољанама
Крај вода Врбаса Неретве Требишњице Тимока
Оне су биле кћери Океана или богова
Појединих ријека најчешће Ахелоја
Те моје нимфе ја сматрам бесмртним
Оне су подариле мени вјечни живот
Оне ће живјети стотину или хиљаду година
Оне сад живе негдје покрај извора или ријека
Живот проводе у игри и пјесми
Друже се понекад с Паном и Хермесом
Прате Артемиду славе Диониса
У своје коло понекад примају смртнице
Оне одгајају божанску дјецу
Оне су мајке бројних јунака
Моје бивше нимфе се старају
Да цвијеће цвјета и плодови сазријевају
Воде рачуна о људском подмлатку
Оне посједују моћ лијечења и прорицања
Моје бивше нимфе су данас поштоване
У цијелом античком свијету и код нас
Посебно су поштоване у Билећи Требињу
Мостару Чапљини Зајечару Мркоњић Граду
Јајцу Бањој Луци Атини Вавилону
Видим их понекад са шкољком и посудом у руци
Поздрављам их данас и у футуру другом заувијек
БОГАТА ПЕНИЈА
Ти си била богиња
Сиромаштва и биједе
Схваћена као моћна сила
Која све покреће
Из дремежа
И подстиче на врлину
Наша Зорка из Мркога Града
Замишљена је као
Стара и блиједа жена
У дроњцима
Која бди уз људе
Посебно уз наше занатлије коваче
И уз нас пјеснике и умјетнике
Приморавала нас је да
Стварамо велика дјела
Која су била
Наш извор среће
Кад су богови
Поводом рођења Афродите
Приредили сјајну забаву у Хелади
Ми то исто урадисмо
У Мркоме Граду
Порос се напио нектара и амброзије
Наше богатство вина и ракије
Пенија је искористио његов сан
И са нашим богатством се сјединило
Из ове везе роди се
Чувени Ерос са убојитом стријелом
Који обогати наше сиромашне Пеније
ПЕНТЕЈЕВ ДАР
Јуче сазнадох
Који нас демон прати
Коме је Зевс
Подијелио дужности и почасти
Наш демон је персонификација бола
Те почасти се одају мртвима
Тугу и сузе
Овај демон је наклоњен нама
Који патимо и плачемо
Избјегавамо оне
Који нам ускраћују
Ове дарове
Зато славимо нашег демона
Јер нас обасипа
Понекад с тугом и сузама
Нашим заштитницама радости
Нашим тужаљкама за вољеним
И сузама сјећалицама за умрлим