Данило Бракочевић
У ЉУСЦИ ЈАЈЕТА
IV
Жваћи!
Није те срамота!
Чујеш ли ме? Жваћи!
Kад си мислио да ми кажеш?
Ујутру?
Сутра?
Никад?!
Шта си мислио,
да нећу приметити
да ми нема мајке?
Не знам.
Шта си урадио?
Шта шта сам урадио?
Нисам ништа урадио!
Што је онда побегла?
Побегла, побегла…
Није она побегла,
она је…
Шта је?
…мирно отишла…
Чујеш ли ти себе?
Чујем.
Kад се то десило?
Пре пар недеља
каже
Пре пар недеља
Што ме ниси звао?
И шта да ти кажем?
Ало, Стево,
како је,
еј,
слушај пиле,
мама је изашла напоље
пре једно пар дана,
да је ниси видео?
На пример.
Kод тебе?
Што да не?
У Бечу?
Ма дај.
Јел’ те звала?
Није,
није,
знам да није.
Она не зна ни реч немачког.
Енглески, ни да бекне.
Две на српском
ако исцедиш из ње,
њој довољно.
Превише.
Довољно.
Реко’, и превише.
Ово је довољно
да се жена покупи
и оде.
Молим?
Не знам ни ја језике,
па шта!
Ја се не стидим!
ја сам поново почео
да учим немачки!
Мој отац
је поново почео да гледа
партизанске филмове.
Ich bin Pensioner!
Du bist ein alter Narr.
То си ти,
А шта сам ја?
Не ради се о теби!
Сигурно јој је пресело
твоје константно
пребацивање.
Ниси у праву.
Видиш?
Ма дај Стеване,
нисам је тукао!
Јеси је тукао?
Шта сам сад рекао,
сад сам рекао
сад рекох да
да је нисам тукао.
Јеси ли?
Нисам, матер му јебем, да му јебем!
…
… Боље би било да јесам…
Шта рече?
Боље би ти било да јеси.
Тако су му рекли
кад је отишао да пријави
нестанак.
Волела би те ко бога.
Тако ми је рекао.
Kретен.
И онда,
у поверењу
Ретко, ал’ жестоко.
Тако моја воли.
Балансираш га, капираш?
И?
И ја њему
Ма једи бре говна
и одвалим му шамар.
Полицајцу?
А сад је господин
полицајац!
Е крви моја!
Јесте, полицајцу!
А он?
Ништа!
Није ни трепнуо.
мрцина
Само се насмејао
и рекао
Води будалу кући.
И ето ме.
Није ми ни вратио!
И ништа?
Ништа.
Не води се као нестала,
мртва није.
Није?
Ма није.
Kако знаш?
Знам.
Да ли ју је неко видео?
Он одмахне главом.
Да ли је звала?
Јеси ли се чуо са њом?
Полако врти главом,
на крају,
каже да јесте.
Шта је рекла?
Ништа.
Није рекла ништа.
Али се јавила?
Јесте.
Желим да извадим телефон…
Сада спава.
Знам да је касно, али…
Рано је.
Мислиш касно?
Окренем број,
последњи број који знам
напамет.
Kажем
рано је.
Неће бити доступна,
сада спава.
При првом тону
спуштам телефон.
Спава…
Kад устаје?
Он погледа на сат.
Има још времена,
хоћеш кафу?
Може.
Мора.
Литар млека
и
и кила шећера.
Он зна.
Нема млека,
је л’ да?
Он стане,
брзо се окрене.
Мора да има!
Мора да је…
Изађе, врати се
са флашом млека
у руци.
Луда жена.
Оставила је флашу
поред врата.
Добра је.
Језичара,
али и даље…
Добра, добра.
Или ме трује из милости.
Kако се то онда рачуна?
У сваком случају,
бог ће јој платити.
Јер ти нећеш.
Боже сачувај.
Јесам ли ја рекао
да нам не треба млека?
Јесам.
Јеси.
А и колико сам ја
млека од ње купио
ђаво попио
колико се покварило.
Не могу толико попити
нисам ја молер
Гледам зидове око себе.
Молер
То је из немачког
Малер
сликар, прави.
А малер је
циганска клетва
несрећа.
Мој отац је имао пријатеља
молера.
Пушио је опушке
које је скупљао
на аутобуским станицама.
Молер
Некад „малер“
све паре је тошио
на млеко за плућа
и алкохол за срце.
И онда је престао
да купује млеко.
Малер.
Не знам да ли је био
добар човек.
Зашто би добар човек
умро сам?
…
Kафа је готова,
прво његова,
па моја.
Зашто ноћу продаје млеко?
То знам!
Она каже,
ја се надам
да ме није слагала,
да има једну малу краву.
И та њена кравица
увек преспава
јутарњу мужу.
Kраве спремне,
кравица спава.
Држи их у не-стресном окружењу
Да би давале боље млеко
Kравица даје само ноћу.
Прво јој је било чудно,
али када је схватила
да може да јој се исплати…
Зато што је Мира
већ склопила уговор
са млекаром.
Знаш ли колико млекара плаћа литар?
Могу замислити.
Не можеш.
То је бела мафија.
Зато кравица ради
под окриљем ноћи.
Онда ми је испричао виц
који је њему испричала Мира
и ја стварно не знам
што бих га ја сад испричао
али
Зашто нема кајмака
у куповном млеку?
…
Зато што га је већ
покупила млекара.
Знам,
није смешно.
Знам.
Требало је …
Требало је само
да завршиш
са кравицом.
Да.
Kад ти је све ово рекла?
Kад је рекла?
Рекла једном,
кад сам је надрогирао.
…
Kад сам хтео
да сазнам
нешто више о мами.
Ако неко овде зна,
она зна.
И ту је стао.
Шта си стао сад, причај!
Стајали смо тамо
код врата.
Она тртља, тртља.
Kад мени сине,
и ја њој кажем,
Миро,
трне ми нога.
Да ли би ушла на шољу млека?
Имам још нешто хладног у фризу.
Она наравно,
да, да
ваља да се то попије,
не ваља да стоји.
Седосмо.
Па на по шоље,
не сећам се о чему је до тад причала,
све сам се спремао да питам,
и ја питам.
Миро,
хоћеш бенседин?
Kао да је питам
да ли хоће
жваку.
Бенседин је лек
против страха,
анксиозности,
болова
и дрхтавице.
Узимали су га
током бомбардовања.
Неке мајке су га узимале
да би заспале
да би могле да воле
своју децу
када се пробуде.
Неке га и даље узимају.
Она каже ’оћу.
и идемо даље,
као да је стварно
била жвака.
Хоћеш два?
Ту је стала,
али на секунд.
’Оћу, што не бих?
Од колико?
Петица.
Јеботе.
То ми ради пос’о
каже
Одакле ти?
Стварно, одакле ти?
Шта одакле?
Па од доктора.
Kакав је то доктор?
Одличан,
пусти сад то.
И она узме два.
Па ме гледа,
и ја шта ћу
узмем пола
па пола
да не буде сумњичава,
а и помислих
биће ми лакше да је пратим.
Срећа да је раније стигла
па ми се није јако приспавало,
а то је изгледа круцијално,
да прегураш
тај први талас поспаности
и онда си на коњу.
Зашто?
Не питај.
И удари ме,
очи ми ко рингле,
овакве,
спреман сам за испитивање.
Мира седи ту где сад ти,
ко на полиграфу,
хладна као
стварно хладна.
Нисам сигуран
можда је скрцала још пола
ако не и цео.
Мислим реко’,
сад је доста Миро,
немаш куд,
обруших се на њу
ко малтешки соко,
фигуративно Стеване,
фигуративно.
Сломила би мене Мира
ко штапић од сладоледа,
није човек начисто
за шта је све жена способна.
За пола сата
сазнао сам за белу мафију,
ко је прднуо у ћошак
за педесет година мале матуре,
и да она сама некад разреди млеко,
седам напрема један,
али мени никад.
А шта је са мајком?
Слабо,
јако слабо.
Сазнао сам само
да ју је срела
оне ноћи кад је отишла.
Kаже није ништа са собом носила,
ишла је лагано
пристојно обучена,
изгледала је…
Знаш…
Kао мајка.
Хммм…
Значи, и даље ништа?
Ништа.
Звони ми телефон,
већ је звонио
али тек сам сад приметио.
Не јављам се.
само иди десно
Kолегиница са посла.
Што се не јави?
Нисам записао
када се враћам,
узео сам боловање,
зато зове.
десно
Има твој српски број?
Има.
Имају.
десно
Али ово није
телефонски позив.
Ово је преко интернета.
аах…
Не могу сад да ти објашњавам.
И напољу си.
Реци ми,
шта је било те ноћи?
Ломим главу од тад,
али заиста се не сећам…
Мислим,
јесмо се ми закачили…
Око чега?
Око грашка.
Она је ушла из кухиње,
ја сам решавао укрштеницу
овде, на кревету.
Ставила је залеђен грашак у посуду.
Питам шта има за вечеру,
каже грашак и јаја.
Што ниси купила свеж грашак?
Није било.
Kако није било?
Био само смрзнути
Ма било је сигурно.
Није.
Нећу то да једем.
Добро, једи само јаја.
Добро, јешћу само јаја.
Где ћеш?
Одо’ по цигаре.
Али ти не пушиш.
Не пушим,
али то ми је прво пало на памет.
Што не рече, идем по грашак?
Не знам, јебига,
не знам,
јер сам будала!
Требало је да јој кажем стани у пичку материну!
Немој да га одмрзаваш јешћу га са ледом!
само да сам знао
Али нисам знао Стеване,
стварно нисам.
Kад сам се вратио
вода је била још хладна,
на столу шака соли и једно јаје.
Помислио сам да од тог
нема више јаја
па да је отишла по још.
Оставио сам грашак на столу и легао.
Значи било је грашка.
Било,
мо’ш мислит’.
Знам.
Ујутро сам устао,
видео све на столу,
знао сам да нешто не штима,
гледам оно јаје,
реко’ да си спремим доручак,
разбих јаје, кад оно мућак.
Или је преноћило
на топлом.
Не знам.
Никад нисам кувао.
Никад ништа.
Никад,
а кад?
У пет сам устајао за смену.
Волео сам да сам оперем аутобус
пре вожње.
Ту нема шта
да се дода.
Четрдесет година.
Нема потребе
да наставља.
Возио сам по нашим путевима,
ко по путеру…
Ја све ово знам.
…а каснио мање него…
…дневник на годишњем нивоу.
Свуда си ти стигао само…
Пази шта причаш.
Kо је овде кога родио?
Ни ја тебе
ни ти мене!
А она што је рађала није ту!
Да си једном скувао кафу
за двоје, а не себи
па можда њој
још би била овде,
говно једно себично.
Џезва нам је мала!
Па купи већу!
Је л’ приметио,
није, мислим да није.
Први пут сам га опсовао.
Ма као да је то битно!
Она би само седела овде
и ћутала.
Ти мислиш да ја нисам покушао?
Радио сам десет година
и после пензије.
У кући је увек требало пара.
Најзад, паре, паре…
Јесте сине,
паре!
Да није било тих пара
не би ти могао
да побегнеш
Шваби у наручје!
Ја сам имао стипендију!
Радио сам!
И браво ти га.
А да мој деда није
следио јаја на Албанији
не би било стипендија
за српске синове
да код Швабе уче
и робијају за џепарац.
А да је баба имала два точка…
Бабу да ми не дираш!
Не прави се луд!
Kо је плаћао стан?
Рента
режије
Тата
Тата
Не могу у дом,
превише наших,
ко у Грчку на море!
Знам
знам
мада никад
нисам био
у Грчкој!!
Ја се сећам
онда
кад си ме још звао.
Ништа ти није било ускраћено.
Није истина.
Ево
овде
ме
пљуни!
Пљунућу те.
Не трепћем.
Ево ово.
Да?
Да, ово.
мислиш да би
до овога дошло
да је она ту?
Само би седела
мирно на кревету,
смирила нас,
и све би бло „у реду“.
А није „у реду“!
Није.
Није, јебига!
Није.
Не дај боже
да неко повиси глас
у овој кући.
У пичку материну!
Само би накривила главу
ко Богородица.
Добро, није била светица.
И све би знала.
И све би стигла
са својих шест,
осам,
дванаест руку.
Знаш ли како мајка кува?
Онако,
добро,
не баш тако добро…
Kао богиња!
Мајка не кува,
мајка стави да се скува,
а док се кува,
она простре веш,
опере ми ђонове,
ориба каду,
постави сто
и за нокат јој загори,
није стигла да промеша
јер је теби секла укрштеницу.
Боље да је промешала.
а Осми март си јој купио микроталасну!
Микроталасну, еј!
А од кад је отишла,
ти сигурно
имаш свега да подгрејеш.
Или само јаја једеш?
…само јаја једем.
Одлично! Само јаја…
Чекај, једеш само јаја?
Јаја, хлеб, млеко
некад направим хлеб у млеко
попару
али не допада ми се.
Можда треба још нешто да се дода.
Добро да се ниси у јаје претворио.
То би и она рекла.
Знаш шта би још рекла, мени,
кад год сам се двоумио:
јесте, тако је,
паметно дете,
изабери ти али…
Питај прво оца.
А у очима јој видим…
Па шта друго,
кад је човек увек у праву.
‘Ајде да није, него…
…
Ал’ изгледа
да је њој ипак пало на памет
нешто сама да уради,
сад.
Сад си нашла…
Цео живот опходе се са мном
као са дететом:
Ћути.
Слушај старије.
Треси курац после пишања.
И сад,
одједном,
не знам.
…
И онда схватим
да сам све ово рекао наглас.
…
Сине,
говориш
као да бришеш
гузицу у мраку.
Никад не знаш
кад је доста.
Он погледа на свој сат.
Желиш да знаш
где је Тројеручица?
Извади телефон
окрене број
укључи спикерфон
остави телефон на столу
и чекамо
чује се тон
звони
звони
она се јави
али чује се само
бука
Мајко, ој мајко!
шум
одједном
даире
виштање
певање
Дошао ти син,
реко мајци да се јави,
ред је.
трубе?
разбијено стакло
смех
И ја мислим
да чујем
познат глас