Ненад Глишић
KРАТKОЗЕ

 

KИБОРЗИ

Редовни сервис: замена уља у колену, промена зупчасте вилице, пуњење батерија у пејсмејкеру, продувавање стентова и штеловање кичме.
Учитавање нових правила и редовна измена парола.
Подмазивање навика. Решавања шкрипе.

ВРЕМЕ СПОРТА И РАЗОНОДЕ

Шеф робова – роб. Испуњен је заплетима као тепих чворовима. Његово време означено је геометарски.
Папири и судбине преплићу се на малом простору друштва и отуђења.
Била је једна недеља и свашта се догодило: рат, избори, незабележени број новорођених и новоумрлих љубави.
И ништа, за сада. Људи се жале на досаду. Робље у кавезима.

ЈЕБОТЕ, МАРС У ОВНУ ИЛИ МАРС У ЈАРЦУ ИЛИ ЛАВУ?

Положаји, позиције и односи у великом ватреном, ваздушном, земљаном тригону или било којој комбинацији. Самообјашњавања и самозаваравања у кући са бројем тим и тим.
Kо сам ја да судим? Што би рекли некад: где је ту љубав?
Kоје тело је у девичиној кући?
Само још да неки рак не покуца на врата.
Или Марс, бог рата.

ИЗМИШЉЕНО ТKАЊЕ

Иза свих мука Одисејевих стајала је његова идиотска посада. Меко срце – тврде главе.
Ми се, исто тако, држимо у истом раму и када га изгризу Жижекови. Немамо краљевство и никада га нисмо имали. Све су то митови.
Измишљено ткање.

РАМЕНА

Поган је погон. Слежемо раменима. Све је једно.
Свеједно је.
Терети постоје. Чинови постоје. Рамена их носе и увек могу још.
Да се слегну.
Рамена. Иако има и оних који су спремни да се побију због судара на улици. Раменима. Па ти сад види.

МАЛА ГРАДСKА СТРАВА

Завијају аларми у тмурној ноћи. Мрачним улицама без струје плове светла интервенција, са сиренама уплетеним у фијук ветра који не престаје.
Са сваке стране нешто пуца; откинуте ролетне висе на поломљеном путоказу. Из празнине улице вребају њени ћошкови.
Свануће, кажу. Али онда ће поново да падне мрак. Они начитани кажу да је до овога морало да дође. Зато не промаљају нос.
Никад више. Никад више.

ПРЕПОЗНАВАЊЕ

Све се дешава у покрету. Сусрети. Погледи. Огорчења.
Ово је време маски испод којих севну очи као две црне муње из подземља.
Неки људи се временом смањују; неке крвне везе се временом разводне.
Све се то дешава у пролазу, па се и не препозна сваки пут.

ПИТАЊЕ СЕЋАЊА

Стара портирница, остатак срушене цивилизације. Иза ње, надоградња на старим зградама, оптерећење темеља до крајње носивости речи.
Доба у коме је некако и кога ће се сви сећати.
Иако, нас да питате, ми не бисмо.
Али нас не питате.

ТЕШKА ИСТОРИЈА У ШЕСТ РЕЧИ

Све је било добро осим нас.

GENS UNA SUMUS

Све унаоколо прашти, али у срцима још увек хладни рат из чисте носталгије и жала.
Стране света у центру поквареног компаса слуђеног магнатским пољима повишеног ваздушно-крвног притиска.
Толико родова, а један смо род.

ШУМАДИЈА

Аутобус је успорио, а ја сам погледао кроз прозор. То сам урадио прошли пут пре много година.
Ствари се мењају помало, али темељно; некада најлепша дворишта данашњи су парлози. У њима куће оронуле.
Ако за сваком од тих кућа понеко уздише, настаће много лирских песама.
Ако и не – шума ће надрасти све.

САДА

Постоје тренуци када свет умрлих и свет нерођених делују исто, али између њих је непробојно сада које сигурно умире и исто тако се рађа сваки час.
Бацам фризби. Он почива на ваздушном таласу и заврти се у месту.

СЕЗОНА БАЈKИ

Вртела се весела песма о умирању. Промицале су пахуље.
(Kако се игра уз ову музику?)
Зима је доба бајки – све може ако има грејања.

ЛИНИЈА САМООБМАНЕ

Брлог од папира у импровизованој тврђави. Тврде корице као штит, назубљена слова као куршуми.
Слаба утеха понекад, а и таква довољна.