Здравко Крстановић
КАСНИ ГОСТ

 

КУТИЈА

 у сну, без икаквих слика, јавиле су ми се ријечи

 које, ево, записујем.

 

хтио сам је разбити

стоји

непомична

безгласна

 

није тако

путује

жамори

бучи

скупља одјеке

 

ова кутија

ја

 

НОЋНИ ЗАПИС

Неуредна, пуна књига, соба,

мачка платона код прозора спава.

соња се јавља из расквашеног гроба,

мада – тамо није.

у устима цигарету држи моја глава,

светлуцају анђели и змије.

 

КАСНИ ГОСТ

у дубокој ноћи

неко ми је куцао

на врата

била је то

смрт

нисам

отворио

 

ГРОБАР

питаш ме

како живим

шта да ти кажем

добро

имам редовну плату

добили смо

и повишицу

посла је све више

док не сване

попијемо ракију

а онда

лопата у руке

 

 

ЗАШТО

прошло је јутро

и вече

и дубока ноћ

 

зашто сам на овоме свијету

 

да пишем пјесме

које је само понеко

чуо

 

удишем исти ваздух

са хуљама

и убицама

 

шта ме држи овдје

очи жена

дјечије очи