Данијела Богојевић
КОРАК ПО КОРАК
PARLO ITALIANO UN PO’
Имам
Венецију у џепу
Непрегледне канале сећања
И пар слика из Тоскане
Гондоле нестају у вину
Бескрајних винограда
Уређених, слободарских живота
Andiamo bella
У плаветнилу Лаго ди Гарде
Нестају очи
Корак ми све краћи
Parlo italiano un po’
РАЗГОВОРИ ПОСТАЈУ БЕСКРАЈНИ ТРГОВИ
На Тргу Светог Марка
Сви сањају слободу
Ma che bella Italia
Сањам мирис градова
Разнобојних фасада
Лице ми је младо
И тело ми лебди
Над мермерним плочама
Мирис мора у ноздрвама
Враћа осмехе звездама
Све смо више своји
Док песмом отварамо ноћ
ЛЕТО ОПАСАНО ЗИДИНАМА
У срцу Вероне
Слушамо Вердија
Аида буја улицама
На тргу Бра
Ускоро ће поноћ
Лето опасано зидинама
Отвара видике
Град у граду
Биголи, касероле, касонћели
Понте ди Пиетра
Поново сам срећна
Са Јулијиног балкона
Храним птице
И хрлим
Међу искришкане лубенице
Шарене коктеле
Грожђе, ананас, диње
Код моста Скалиђери
Остављам трaг
У црвеном камену
LA VITA E BELLA
Путовања мењају људе
Смејем се са те фотографије
Минарети копља подигли у небо
Аја Софија
Плава џамија
Мирис цимета и сусама у порама
Шарениш на раскошним тезгама
Граја из уских улица
Исток ме чини чаробном
Дарданели ставара блискост
Континенти се стапају
У ванвременску причу
Границе не постоје
Само прелазимо преко тела
Тела нам постају песме
ПУСТИЊЕ
Простори се срећу
У нама
Бескрајне ливаде булки
Не мислимо више о смрти
Само о тишини
Изнад влажних хумки
Где се гласови не додирују
Тела нам постају мапе
На којима се путеви губе
У дубоким травама
И постајемо жедни
Зноја са дланова
Речи се губе
Међу нама
Постајемо празнине
Које се шире у пустиње
Далеке пешчане обале
Које више не видимо
СЛИКЕ ПРИЧЕ
Путујемо у Шабац
Изложба
Нови Сад, Београд
Изложба
Словенија
Ревија у Ревији
Слике
Приче
Путујемо
Удаљеност није битна
Суштина је
наша уметност насушна
Глад за усхићењем
Глад над гладима у слици
Ми имамо свет
Путујемо
Ту нема цинизма
Радост је јача од пута
То је наш циљ
То је наш мир
Путујемо
Не знамо пут