Катарина Пантовић
АНАТОМИЈА ИНВАЛИДСКИХ КОЛИЦА
у зиду поред кревета
две рупе
једна од колена
друга од песнице
шта се то слива у одвод каде
не чује се ништа
изузев зујања вентилатора
отац ће ми умрети док мајка
у соби поред
буде држала час преко зума
*
данима сам загледана у гола леђа града
мирише на креме за сунчање
у сред децембра
девојчице миришу на барбике
и брескве
очна јабучица није јабука
него нар
*
шипка је зими хладна
лети врела
дешава се и теби и мени
истовремено
*
понекад пожелим
да живим у том месту
хотел србија
волво багери
попут свежња новчаница
дан известан и прљав
*
два прегледа од по три слова
дођите прекосутра
пишите дневник главобоље
не следите своје пристојне жеље
*
припремити:
рајф, контактна сочива
диоптријске наочаре
доручковати
и обавезно
обавезно
косу опрати
*
желим магију!
пише на плакату
на улазу у ботаничку башту
дрвеће саосећајно шушти
град каже
нећу више да миришем на липе
мирисаћу на мочваре
подижи гвожђе
да би била од челика
претвори стрес
у тајно оружје
и не заборави
да гледаш на сат
*
књига без посвете
шкорпије у канализацији
изгубљен сјај за усне на улици
а сјаја одавно
нема сјаја више
нема
*
терацо степениште
масни линолеум
у приземљу болнице
мали олтар
на макар сат времена
бићу
медуза
*
миришем на лакирано дрво
у глави ми бубњи
мршаве труднице
убијају ме из базуке
погребна опрема плави свод
на налепници на зиду пише
транспорт чистог
и стрелица за правац
тамо ме воде