Андрија Радуловић
КРУГОВИ

 

ОБЛАЦИ

У праву је Ади
И његово друштво
Пјесме данас пишу
Породични људи
Који стоје
Пред гладним лавовима
Чију рику
Претварају у мастило
У траву зелену

Стари учитељ храбрости
Отвара пјесму
Као кишу
Из које пјевају
Облаци

 

КРУГОВИ

Плач Антигоне
Очајни плач
Као глас
Марије Калас

И сад причај
О Микени
Једрима и катаркама
Острвима и црквама

О промашеним љубавима
О сузама и стиховима

О Троји
Која Васкрсава

 

ПОНОР

Заборави на себе
Као стари корморан
На море

Сјети се Венеције
И звона Светог Марка

Из твојих слова
Расту крила

 

РИЈЕЧ

Ноћ одмакла
Мутна јесен
Врисак стакла

Издише књига
На црном столу

Свако је слово суза
Загледана у небо
Као у последњу ријеч

 

КАО ДА ПОСТОЈИ
Лепет крила
Испод крова
Као испод
Туђег неба
Чуо сам

Има мошње
Од папира и велике
Наочаре

Листа моју љубав
Као добро јутро
Пије моју ракију
Жмирка и пирка
Иза завјесе

Као да постоји
Као да постоји
Као да постоји

 

ОЛОВКА

Тридесет љета има
Откад чувам
Ту оловку

А у незбору сам
Са оним
Од кога сам је добио

Ако нешто напишем
Поломиће се срце од графита
И опет ћу имати
Лед испод ногу

 

РУКОПИС

Био је огањ
Соко високо
Медовина
Вино
Црни хљеб

Сад ослушкује
Пахуље
Као тигар

Сања
Као трава

 

ПАТОКА

Кад одем
На књижевно вече
Подесим своје справе

За осмијехе
Погледе додире
Изговорене ријечи

Нектар задржим
А патоку оставим
За оне који миисле
Да знају шта је
Поезија

 

ЦИТАТИ

Моји пријатељи
Од лободе
Мала игралишта

Распете душе
И када се крсте
Видиш само прсте
Од ћилибара

Цитирају Свето Писмо
Као да нисмо
Слова исте књиге