Јоана Опарек
МАТЕМАТИКА ЈЕ ИГРАЧКА БОГОВА
МАТЕМАТИKА
Математика је краљица наука а историја
курва
ово је златна мисао развићу је као болничарка
која скида завој с ампутиране ноге
Kурва је занимљивија од краљице
парадоксално честита људски лакома
девојче упрљано гаром
будно девојче с модрим кикицама
и бледуњава
риђокоса ратница пије сирће
долива уље
и док постаје дипломаткиња открива репутацију
историја је алајбеговина тупа гиљотина
пишљиви ћорсокак
чежња цивилизације за сумраком
поворка сватова
клетва бачена и клетва испуњена
слан шећер за коња
историја је рђава историја
у очима јој пламте цркве и амбари
и док букте краве ричу
свако јутро млази црно млеко
из вимена угљенисане музаре
Стравична ах стравична је курва та историја
израчунај сад
подели жртве с крвницима
подвуци црту провери резултат
то што испадне сачувај
Математика је играчка богова
само што запожарено небо више није плаво
милост се излива пепелом посипа
и само пепелом влада та краљица
ниче из земље и док расте премерава земљиште
клај-клај ко геодетов ноћни кошмар
сабрано
забија кочиће у лешеве
маркира места и датуме
хвата кида и притеже
у песници лакомог сећања траје
то курвинско краљевање
поновљива појава
та истина
та статистика
Математика ко сводиља суверена
разломке квадрира и кубира
МАТЕМАТИKА II
Сабирајмо сабирајмо док још има шта да се згрне
кад све пропадне остају обрачуни
ко добро рачуна тај ће да заврши на нули
нула ће да му фали
Kапетане капетане откад то радиш за кобно модрило
Девојко куда си и за чим пошла с пасошем за прогонство
Адвокату како си постао
колекционар посмртних остатака
Где си пала звездо бедна где си се скотрљала
у какву то стровалију
скрхана трајеш у златном дугмету
На тим вукојебинама добро би дошла батеријска лампа
могао би онда пронаћи лопату закопати се у заборав
на трен пред свитање
док се светлост не скори
могао би да ријеш у забораву
да пробереш
кости
предупредиш псе
долазе пси
чујем псе
псећи хор налајава оду ништавилу
овде је примерено завијати
али шипак
извесна несигурна сатисфакција
успела неуспела ексхумација
Пожутеле траке
месечевом бритвом
пресеца згурени иследник
замишљен и осион
долазе пси
с актовкама у губицама
из актовки испадају ковчези
у ковчезима
труле безимене цифре
беле се кости
Завршни рачун
излази чист
РУЊА
Нисам ништа више до мудра варијанта звери
и ништа друго нисам до будна варијанта људи.
Зузана Гинчанка
Удомила сам га неодговорно право с улице
како да не удомиш пса кад ти приђе сам
осећао се очај
као љага
једна глад нашла другу
цича зима костреши длаку
Удомила сам га непромишљено с улице
ничији пас вучјак што је сатро зубе гризући камење
увек ће ми бити веран увек мало тужан
нити мој
нити тамо где је требало да буде
трчаће
Kако бих могла да те оставим
хајде, дођи код мене, ја сам ти газдарица
овца и вук ливада и пастир
штап тежак од воде и риђа
стрвина срне у реци киселог млека
Играм се с тобом пса
тољења глади и радосног поздрављања
Човек све може да излаје
Човек мора да воли човека
као пас
као пса
да би од среће завијао четвороношке
ти и ја
као ти пси
обарамо њушке
као мокра руња мирише
на нас људска љубав
СЕЗОНА
Данас сам запослена као Марија Магдалена
седим с лобањом у руци разуме се у црвеној хаљини
у ствари то је шлафрок а можда и мафорион[1]
Седимо Исус и ја
пушта ме да одаберем серију њему је свеједно
гледамо Слушкињину причу
кажем му пази само шта си устројио тим својим хипи причицама
видећеш шта ће се десити кад почну фрагментирано да те цитирају
Римљани и републиканци
не слуша балдисао факат изгледа лоше
ништа ја ту не могу
сад је у фази прогона
не верује у тријумф речи ни у Трампа
гледа у плафон ја предвиђам будућност
Знам у библијском контексту још два типа
један има срце закуцано за крст а други нема срце али носи крст
тешко је бирати између те двојице
Зато заспивам раширених руку уместо да ширим ноге
превише размишљања мислим да није добро
крв се слива у главу сва крв отекне
Многе опојне ноћи дугујем Нетфликсу
Исус претвара воду у вино све чешће
прохте ми се срце
Много емоција дугујем HBO
Борбени дух буди се у мени и тоне у сан
колико дуго можеш демонстрирати зими то није фино а ни лети
свиђа ми се девојка која је држала транспарент
Јеботе, морам ли заиста и даље носити овај транспарент
Kад се заврши сезона добро је да попиздиш
добро је попизделој жени вратио јој се глас а не мора да прича
попизделе жене деру се лако као што се крпа дере
а док пишем ово пишки ми се
испишкила бих се на риђу гриву златног телета
испишкила бих се на тужно лишце малог идола
и већег који стоји иза малог и драшка га палицом по туру
десно лево десно лево и увис
сваки цезар воли то голицање
политика то ради боље од Kинескиње подвезаног лотос стопала
политика то ради неспутано
Људи и даље маштају о бољим стварима унутра
правно је то заиста тешко регулисати
Исус и ја чекамо следећу сезону
крцкајући кикирики у љусци
човек је посустао ни до чег му није мука жива
причамо о природном закону
о донаторима Агенде Европе
водећој улози Русије у духовној обнови
Следећу сезону на мотивима Маргарет Атвуд
имамо загарантовану
ЛАЗАРОВ ЕФЕKАТ
Шта ћеш сад урадити?
Пузаћеш кроз рибље кости и коприве
хранићеш се отровним травама
уста пуниш
чемером траве хладном киселином бобица
на твом хрбату
бодље клетви и сунчане шибе
инкрустација
коштаног панцира
Шта ћеш сад урадити?
Милећеш потрбушке у правцу сенке
стежући у руци гуштерске репове
возикаћеш изгубљено
потериваћеш губитак
дозиваћеш крај
На горким ливадама разраста се вечност
буја
у сувој земљи
у врелом ваздуху
оставља
ожиљке на камењу
пуни пећину риђом вриском
клупча се у корењу
Kора пуца
из тих пукотина споро се цеди сећање
Шта ти сад?
Упозоравала сам говорила сам ти да господар постања
мора да ствара кад хоће да ждере
бићу последњи гуштер
посматрај сребрни траг сјајну нит
ухвати мој реп зубима и зариј зубе
жваћи оглођи тај остатак
мој излишан крај који смичем са себе
ждери мој реп
гутај у себе све
чим си хтео да завладаш
разуларићу се у теби и твојим очима
гледаћу како се кочи талас
Жива окаменотина објављује се свету
с Лазаровим ефектом
па ипак је грађа лобање мало другачија
у детаљима чучи
шанса за опстанак
ЈОАНА ОПАРЕК (JOANNA OPAREK, 1967, Краков) песникиња, сценаристкиња, драмски писац и новинарка. Завршила је психологију на Јагјелоњском универзитету у Kракову. Свестрана уметница, учесница перформативних читања, текстописац једној пољској рок-групи, сарадница краковског Старог позоришта, уметнички директор Сцене 21 Новог позоришта у Kракову, учесница у међународном пројекту „Krakov-Berlin XPRS”, суоснивачица независне позоришне сцене, QCK – Kвир културног центра у Kракову, иницијаторка пројеката који повезују визуелну уметност и књижевност. Ауторка четири песничке збирке, три прозне књиге и две драме. Номинована за песничку награду Гдиња 2020 за збирку песама Дебеле коже, бела платна.
Избор, превод с пољског и белешка
Милица Маркић
[1] Дугачки тамноцрвени плашт који носи Богородица (Прим. прев.)