Татјана Вољтска
ДВЕ ПЕСМЕ

 

ДАЈ МИ РУКУ

Господе, поштеди наш Содом,
У том Содому је мој дом
Топла поспана тела
Деце, рачунар, мачка и мећава је пред јутро мела.
Ја, наравно, нисам Аврам,
Да говорим с Тобом ‒ ал иза крстова прозорског рама ‒
Какви год да су, квргавци ‒
Наћи ће се и праведници:
Продавачица из посластичарнице, Ваља,
Учитељица, заборавих како се звала,
Доктор Нина Ивана, домар Феруз.
Бојим се да не погрешим, баксуз ‒
Па, најмање пет, па, најмање десет.
Питам се могу ли они да превагну свет
Дебеле гомиле фаца
Лопова, тужилаца,
Судија, полиције ‒
Или ће пресуда Твоја искалити емоције,
Све ћеш огњу-џелату дати…
То је све, ја ћу ћутати.

ВИЗИТКАРТА

Сачувај, Господе,
Трновито тело
Шуме поред наше баште
И пожарно језеро
Где жабе певају ‒
Више ми не треба.

Сачувај у башти
Нану и резеду
Пред шталом ‒ два зарђала бурета
И суве пањеве
А још помени
Бабу Љељу, која је радила
у пошти.

А њеном оцу ‒
Од темеља до крова
Подигао је своју кућу
Само није живео у њој ‒
Опрости грехове.

Прашина испод стрехе
Памти како су га одводили
А опроштајни поглед
Који је прожимао башту
Никад није угашен.
Сети се и нас ‒
У таласима светлости стајали смо
и у облацима прашине.

ТАТЈАНА АНАТОЉЕВНА ВОЉТСКА (Татьяна Анатольевна Вольтская, 1960, Ленинград) дипломирала је на Лењинградском институту за културу. Аутор је четири књиге поезије. Пише и критику. У периоду 1995–1998. године уредник часописа Постскриптум. Објављивала је у часописима Нева, Звезда, Знамя, Дружба народов, День и ночь, Арион итд. Члан је Савеза писаца Санкт Петербурга од 1992. Лауреат награде часописа Звезда за 2003. годину. Живи у Санкт Петербургу.

Избор, превод са руског и белешка
Радмила Мечанин