Јасмина Топић
ЈАДРАН
исечци стварности
Вела Лука
Ровињ
Стариград
I
Свет се пребацио на другу страну бока
на малу суштину млеко из смокве
сврабеж од листа и макију
пролази кроз стварности
у летњим папучама
по црвеној земљи
Спуштање до обале
истраживање камењара
небројених завијутака
козјих стазица
Упрла је прстом топлота у тебе
Нема скривања на мору си
Нема стварнијег од тебе
Овде
Сада
Свет је увек на правој страни окренутог бока
све док удише со
II
Било је довољно понети пешкир
сести на бицикл
пронаћи спас од града на полуострву купача
Стазицама кроз ретку шуму
тражио се део земље
с погледом на море
Граница хоризонта био је шешир
донесен с друге стране света
Сањати меридијане и паралеле
невидљиве линије па нити ребраша[1]
шпартати и у простору одсуства
а случајне откривености
која нагриза
Преиспитује
колико је дуго могуће
живети у земљи полуострва и очекивања
Бицикл пешкир тегла с тартуфима
граничници довољног света
бивстовања
и уживања
Доле на камену
решаваш укрштеницу будућих замршености
Вертикално: млеко кокоса
Положено: оргазам без додира
III
Скривено острвско гробље
с низовима четинара
оно које штеди гробове од земље
чува партизанске табле с именима
смењујући крстове и петокраке
Неколико презимена што се понављају
тужносмешне поруке преминулима
пријо збогом
Црква и звоник надвисили су
све друге споменике
овде у овим усамљеним тачкама у мору
јер зна се шта доминира околином
исто колико и море
Кроз дрвореде до гробља
тишина испуњена зрикавцима
Какофонија историје у једноставним звуцима
острвског пејзажа
Мислим више пута после о томе
док наносим трећи слој
млека за сунчање
али уместо народноослободилачке
у даљини чујем Оливера
двапут сам умра
сад је тамо међу другима
међу својима
IV
Требало је направити списак прочитаних књига
пребројаних јежева и улазака у море
као вишемесечних припрема
Спремити се боље у мислима
него ишчекиваним данима до доласка
Тренутак је купања
без горњег дела купаћег костима
лакшег флертовања тела
с већ поодмаклим даном
Дани безопасних медуза
због којих је пливање као боравак у утроби
флуидног присуства
Сутрадан већ
с кофером према станици
Ко су ти људи
који су тако кратко боравили овде
шетали ноћу поред обале
поделили вино рибу со и додире
правили се да се познају
или се упознали боље
него што су то умели да изговоре
Одлазак је био питомији него усковитлано
летње небо у ишчекивању
тог дана кад су се сусрели
V
Знаш колико дуго треба да се сјединиш с крајоликом
познати су ти обриси обале
на путу с плаже преко брда
позната и места где се бере дивљи оригано
чува штек рогачице
рузмарин који ће увече дати арому
спремљеним сарделама
Машу ти локални галебови с друге стране риве
вешто окрећу бродице
у позадини пева клапа
Предвечерња бонаца
након тога креће плес сабљама
фешта и фритуле
сигналне лампе укотвљених бродова
Нови фосили сваког четврта
за она добра стара времена
Колико дуго треба да буду избрисане прошлости
донете овде с књигама и градским талозима
Поравнате с линијом плавог на плавом
Колико да се претвориш
у стабљику дивљег оригана
листа маслине и рогача
А онда начнеш подневно пиво на камену
као и сваког дана
скочиш у воду благо пијан од свега
и заборавиш на
Арсена
VI
Кад заборавиш јули онда пошаљи разгледницу
нек то буде уместо књига које смо читали
И нек буде неког
ко ће упорно махати с отока према обали
јер људе увек треба испраћати
с надом да ће се вратити
Колико речи је начела со
појела папир на местима читања
а колико обележиле сасушене травке
мириси и укуси и истине поднебља
Сваки пут када се запева тргнем се
мислим да поруке стижу из далека
док не пребаци талас
да прогута
још једну нежност исподвлачене странице
Остала је кућа иако више нема људи
а мисао је и даље у свакој шупљини камена
у глатком шуму облутака
док их таласи изнова ваљају
с оним непослатим разгледницама
На столу нова укрштеница
Усправно: нема никога
Положено: сидро у плитком мору
Данима по кожи
умишљени мирис кокоса
И онда иако ниси ту
чујем како певушиш Арсена
с неким датумима јула
VII
Долази у понављањима
кроз једноличан ритам у полумраку собе
увек загледаност у море
малу суштину млеко смокве
удара таласима о врата
удара и повлачи се
Расте ти на челу петокрака
пет корака изловљених из себе
смењује гласове прошлости
и оног што управо постаје прошлост
Једном опет овде
у летњим папучама
Исти ритам увек исто
плаво је плаво је
Смиреност долази у понављањима
земље рибе соли црвенила
Долази у по-на-вља-њи-ма та-ла-са
и онда кад зимско море сакрије боју
пред људима и стварима
било ког изгубљеног света
јер си тамо стварнији од себе
на правој страни окренутог бока
све док удишеш мирис соли
и има довољно зрака
[1] врста медузе, безопасна, могу се наћи уз обалу Истре