Катарина Бабић
АНДРЕ ЛУНДКВИСТ: ПОЕЗИЈА ИНТИМНОГ
СКАНДИНАВСКИ ДУХ
Специфични културни и регионални ентитет на северу Европе по много чему превазилази обрисе скандинавског полуострва, а укључује кохерентну групу стваралаца из пет земаља: Данске, Норвешке, Шведске, Финске и Исланда. Утопијски сан ових земаља у основи је нордијске вере у социјал-демократски либерализам и свакако је дао завршни печат њиховој визуелној уметности и дизајну, уз поштовање свих практичних и естетских захтева. Било да је у питању ликовна или примењена уметност, хуманизам и есенцијализам су стубови на којима почива њихово стваралаштво. Посебан скандинавски концепт отелотворен је у данској речи „hygge“ и може се односити на људе, предмете или околину, а подразумева посебан шарм, деликатност и лежерност.
Савремена ликовна критика означила је прву и другу деценију XXI века „новим златним добом“ данске савремене ликовне сцене. Изузетна продукција, велики број талената и њихова експресивност генеришу све већу пажњу светске јавности. Бројни дански уметници едуковани у иностранству стекли су међународну репутацију. Корени њихових поетика сежу дубоко у данско друштво из кога су потекли, друштвено су ангажовани и пре свега окренути човеку. Развоју ове уметничке сцене у многоме су допринеле Данска краљевска ликовна академија и Дански уметнички савет, као део Данске уметничке фондације састављене од шест комитета чији је циљ промовисање визуелних уметности, књижевности, музике, примењене уметности и дизајна, извођачке уметности и архитектуре. Две кључне институције помогле су представљање младих уметника путем публикација, сајтова и три онлајн магазина која прате данску, шведску и норвешку ликовну сцену. Плурализам главног тока данске уметничке сцене чини широка лепеза медија, форми, тема стваралаштва виших и нижих друштвених слојева, чији ће потенцијал тек бити откривен. Међународну афирмацију прати и убрзани пораст броја изложбених простора и галерија, као и генерално веће интересовање публике.
СНОВИЂЕЊА
Изданак скандинавске традиције која је асимиловала утицаје других култура и реинтерпретирала их на себи својствен начин, је и дански уметник Андре Лундквист. Рођен је 1972. године у Копенхагену. У тајне сликарске технике упутила га је Тереза Драгшој, док је на студијама графике био под менторством Петера Мартенсена. Стипендија „Бекет фондације“ омогућила му је боравак у јужној Шпанији при „Валпараисо фондацији“. Својим делима први пут се публици представио 1996. године. Лундквист ствара на релацији Копенхаген (Данска) и Боарид (Шведска). Овај софистицирани колориста на својим делима сублимира земљане тонове и чисте интензивне боје, искуства скандинавске традиције и симболизма с краја XIX века, данског сликара Вилумсена, Гогена, Шилеа и Климта. Уметников опус настаје између сликарког и графичког израза. Тематски је везан за модернисте Централне Европе, док материјал, перспективе, композициона решења, кадрови, енергија боја вуку корене у постмодернизму. Подједнако је плодан аутор било да је реч о делима насталим на отвореном или у студију, о слици, цртежу, колажу или графици. Доживљене емоције и сензације са југа Шпаније и Француске пренео је на своја дела путем светла и суптилне палете боја. Фокус је на човеку, његовој подсвести и духовном животу. На његовим сликама дух и тело се међусобно прожимају. Физичка лепота је само повод за приказивање унутрашње, духовне лепоте.
Лундквистов фигурални сликарски језик одише лирском атмосфером која неосетно увлачи посматрача у свет снова и фантазија. Сензуалне и грациозне женске фигуре изведене уљаном бојом, мастилом, кредом, оловком у боји, представљене су наспрам плошног, дводимензионалног простора. Било да је реч о портретима или транспарентним, лелујавим женским фигурама приказаним у тренуцима потпуне интиме – оне одишу спиритуалношћу и узвишеним миром. Пред нама се отвара читав један нови, слојевити свет ван пролазног овоземаљског, буди имагинацију и уводи нас у сфере индивидуалних сећања и снова.
Фигурално сликарство се постепено вратило на светску ликовну сцену педесетих година XX века, да би данас доживело неоспорни повратак и доминацију – захваљујући уметницима који су га интерпретирали у духу времена у коме стварају и редефинисали његов концепт подигавши га на један виши ниво. У том смислу и уметност Андреа Лундквиста се може сврстати у категорију симболичко-алегоријске фигуралне уметности која дословним или недословним приказивањем конкретних и измишљених ситуација и догађаја – прича, приказује и наговештава интимне људске теме и фантазије. Аутор је потекао из нордијске културе у чијој је традицији усамљена људска јединка преокупирана егзистенцијалним питањима, при чему се на сликама губи граница између отвореног и затвореног простора, између јаве и сна. Фигуре жена на његовим делима одводе посматрача у дубоке сфере имагинарног и ирационалног, све у потрази за неодсањаним сном.