Жељко Желе Јовановић
ГОРКИ ЛИСТ
АВЛИЈАНЕР У РАТАМА
Након што је успео да прикупи силну папирологију, једном псу је одобрен стамбени кредит. Са жељом да се скраси али свестан ризика који кредит носи, пас је отпочео радикалну штедњу. Више није терао кера, како је то чинио као адолесцент, постао је узорни авлијанер, за црне дане је кости редовно затрпавао иза своје скромне али комфорне кућице.
Међутим, променљива каматна стопа је учинила своје и једног преподнева су извршитељи дошли и запленили псећу кућицу са све бувама које су се унутра у међувремену настаниле.
Несретном псу је остао само ланац.
Данас му ипак најтеже пада задиркивање мачке, према којој гаји завист јер, она има девет живота и створена је за отплату кредита.
ЛЕК
– Бојим се да вас не разумем – рече збуњени лекар опште праксе.
– Нико мене не разуме. Жена са мном не разговара, деца иду мајчиним стопама, кажу да сам пролупао, родбина ме избегава, комшилук такође, нико не жели човека са проблемима – јадао се пацијент.
– Да, али – како да вам помогнем? – упита лекар након што је бацио поглед на Хипократову статуу.
– Покушао сам ја сам да пронађем одговарајући лек за онај мој кредит. Причао сам вам. Нисам успео. Што више плаћам – више дугујем. Онда сам покушао да пронађем неки лек који ће ми помоћи да се прилагодим и да преживим ново руководство фирме у којој радим, није ишло. Рекох вам, изгубио сам ауторитет код деце…
– Добро, добро, али како ја да вам помогнем?! – издавало је стрпљење доктора.
– Видите, мислим да сам пронашао лек који ће да ми помогне за све бољке које ме опседају. Почећу да се правим блесав и самим тим ћу игнорисати све проблеме уместо да се њима бавим – звучао је одлучно пацијент.
– И, која је ту моја улога?
– Па зар не треба да се након узимања лека посаветујем са својим лекаром или фармацеутом?
– Истина… мада ми делује да сте лек већ узели – рече лекар и прозва следећег пацијента.
ШТА ЋЕШ БИТИ КАДА ПОРАСТЕШ?
– Па децо, шта бисте волели да будете када порастете? – упита учитељица разред.
Деца су након овог лаког питање почела да урлају углас, тако да их је било доста тешко разумети.
– Пооолакоо, један по један – рече учитељица лупајући дланом о длан не би ли прекинула галаму. – Марина, хајде нам ти прва реци?
– Учитељица! – као из топа рече мала Марина.
– Ооо будућа колегиница – насмеши се учитељица. – Павле, а шта би ти волео да будеш?
– Полицајац! – одлучно ће Павле.
– Сјајно, Павле. Од сада ћеш ми ти помагати да заводим ред на часу – рече добро расположена учитељица. – Ивана, ти?
– Ја бих волела да будем доктор. Хирург – рече Ивана која иначе има мањих проблема са учењем.
– Дооброо, Ивана. Томице, твоје будуће занимање ће бити?
– Чаробњак! Желим да испуњавам људима жеље! – усхићен је Томица.
И заиста, многи ови ђаци су остварили своје младалачке жеље. Марина је постала учитељица, Павле полицајац, Ивана, која је и касније имала проблема са учењем, постала је хирург – а све то захваљујући Томици који је постао прави чаробњак у изради диплома.
ГОРКИ ЛИСТ
Лав који је побегао прошле недеље из циркуса јутрос се вратио. Изгледа да је напољу већи циркус.
Слушајте власт и далеко ћете да догурате. До иностранства сигурно.
Запослио ме је стриц да радим у Влади, он је тамо неки ђаво.
Увођењем вишестраначког система добили смо и вишестраначке личности.
Пренели су ми младу преко прага. Судски извршиоци и полиција.
Полиција нас туче… али морају и они да зараде плату.
Горки лист – обрачун од плате.
Ако кажемо: „Лака му црна земља“– то више не мора да значи да се ради о покојнику.
Вођа не воли да лаже, али такав је посао ‒ не радиш увек оно што волиш.
Некако смо брзо стигли од породичног окупљања око недељног ручка до ручања једном недељно.
Штрајк поштара највише је погодио псе у мом насељу.
Ни Европа није оно што је некад била. Све је више наших људи тамо.
Изгледа да ћу да добијем температуру. Какав сам баксуз, па зар сад када сам на боловању?!
Некада је куповина из фотеље значила куповину производа од куће. Данас је то више куповина гласова.
Разлика између уговора потписаног са ђаволом и уговора потписаног у банци за кредит је у томе што први потписујеш а други плаћаш крвљу.
Наш директор железнице је због кашњења воза легао на пругу у намери да изврши самоубиство. И ено га тамо већ два мандата.
Подигао сам плату. Или сам ја ојачао или је она лакша него икад.
Као да живимо у веш машини. Испирају нам мозгове, све се врти у круг а мене лично мучи и каменац у бубрегу.
Некада смо мењали програме када почну рекламе а онда се испоставило да су у рекламама најмање лаже.