Александар Максим Поповић
У ЧЕМУ ЈЕ ПРОБЛЕМ?

Баси се огледа у телефону и провлачи прсте кроз косу. Потом се пући и увлачи ваздух кроз прћасти носић надимајући груди до пуцања, и ц тако. Остале девојке већ језде градом у кабриолетима и праве планове за то вече, али Баси никада није била нестрпљива. Чекајући да се врата отворе и да се појави њен драги, могла је и сама да прави неке планове, али није; то ће њен драги.

Њен драги воли њену плаву равну косу. Прошле недеље је имала благо таласасту смеђу косу, али ју је због њега испеглала и офарбала. Воли и њене зелене очи. Баси заиста има зелене очи. Ах, да је њен драги пожелео плаве, имала би плаве, као Манина, њена другарица која је отишла у суседни, велики град и тренутно је девојка чувеног хокејаша Моуга. Она има много сочива у различитим бојама, али она често мења момке, па је због тога набавила сочива у свим бојама.

Баси има баш доброг момка; и она је добра према њему. Он испуњава све њене жеље, као што и она испуњавала његове. Кад она пожели сладолед, он је одмах одведе у најлепшу посластичарницу у граду. У таквој посластичарници је све лепо, меко и слатко. И скупо, па је зато и лепше, мекше и слађе него у обичним посластичарницама. Па да, шта је то за њега – кошаркаша. А кад њен драги нешто пожели, на пример, да Баси има веће груди, она одмах закаже корекцију и – хоп! У везама је тако, једни другима испуњавају жеље, па су онда срећни сви и такве везе су срећне.

Бити девојка кошаркаша није лако, и не постаје се то одједном. За тај пројекат мора се пажљиво припремати. Добро је и ако има подршку родитеља који у прво време морају бити спремни да све што имају подреде пројекту. Као да је тешко гладовати неко време, да би се после само уживало, и уживало, и уживало.

Ето, девојка прво мора да оде на утакмицу. Тамо погледа све те момке, па погледа њихове девојке, и вреба прилику да неки кошаркаш залепи свој поглед баш за њу. После све иде својим током.

 Девојке кошаркаша имају свој одељак где седе током утакмице. Оне се друже, разговарају међу собом, трачаре, свађају се помало (али гадно), и – тако. Помало гледају утакмицу, али више загледају једна другу. Нису све девојке кошаркаша исте, као што неко можда мисли. Неке су плаве, неке црне, а неке су опет неких других боја. Али, обично су или плаве или црне. Девојке кошаркаша имају лепе пуне усне, мало напућене, што је много важно имати, штавише, неопходно. Напућене усне се могу веома брзо добити на истом месту где и груди, задњице или прћасти нос, и све то за кратко време.

Када тело доведу на потребан ниво, онда га на потребан начин и обуку. Ту нема правила која се могу за свагда научити и знати, него се то зове стајлинг. Девојке гледају магазине, спотове, ревије и – тако. После ревија иде се у shopping или се добијају хаљине на поклон.

Баси данас на себи има лепу хаљину. Њен дечко воли лепе хаљине и баш је срећна што ће га обрадовати.

Она и њени родитељи више немају новца, пошто су све потрошили да би она овако замамно изгледала, а кошаркаши имају тог новца пуно, па га дају њој; или другим девојкама. За Баси је боље да новац троше на њу него на неку другу девојку. Много се лепше осећа, ма најлепше, када је пуно новца свуда око ње. Кошаркашима је исто лепо, па је онда свима лепо.

И тако, стоји, чека драгог и пући се, онако, мало из навике, мало из досаде.

***

Кој и Масар су остали последњи под тушем скроз случајно. Случајно су почели да разговарају, па су се зато задржали дуже него други момци.

– Чека те риба?

– А-ха…

– После утакмице све чекају. Каква је?

– Плава… онако равна коса, плава…

– Капирам… и ја сам за себе одвојио такву. Мислим, сличну… Плаву… Радиш footing ујутру?

– Не… само мало вежби око подне… чисто онако. Сутра је лађење, од понедељка убијање.

– Да такви су понедељници. Убијање.

– Сваки понедељак убијање. Или се каже понедељник?

– Тако некако… сваки. Откад си ти ово почео…

– Ћале ме довео на први тренинг кад сам имао шест…

– Хе хе… и ја са шест. Исто ћале.

– Па сви смо ми са шест… И од тада сваки понедељак ‒ убијање.

 

Кој и Масар су провели већи део свог живота на тренинзима. Мањи део на путовањима, а најмањи на утакмицама. Зато су најмање волели тренинге, а највише утакмице. Тренинг понедељком је био најжешћи, поготову зато што је долазио после недеље. Недеља је била лађење од свега. Недеља је долазила после суботе, а суботом су биле утакмице. После утакмице су били слободни до понедељка. Али већина и у недељу бар оде на базен, одува хиљадарку метара краула – чисто онако.

– А ти… јеси ли имао рибе и лову, пре…

– Кад пре?

– Да… како може пре?!

– Ха ха ха… само знам да смо се пре возили неким смешним колима…

– И твој ћале се развео?

– Аха… али то, чисто онако. Знаш…

– Знам… кола, курве, кокаин, па шутне кеву. Јеси готов?

– Да, да… идемо. Стани, ово је твоја торба…

– Није, ово је моја. Који број патика носиш – 46?

– Исто. Сад ни ја не знам чија је ово торба. Увек гледам број патика унутра…

– Нисам сигуран… Јеси ли имао нешто цивилно унутра?

– Ма не… у ствари, нема везе.

– Нема.

***

На самом излазу из дворане двојица младића застају. Призор који су управо угледали прилично је збуњујућ: уместо две девојке чека само једна. Сама. Добра риба, али требало је да буду две рибе, зар не?

– Требало је да буду две рибе, зар не?

– Баш то сам и ја помислио…

Забуна је, свакако, вероватнија кад две или више девојака стоје на истом месту, али сад је била само једна, која је, ето, изгледала као ˗ све друге девојке. И та једна је свакоме од њих, и то с правом, личила баш на његову девојку. Тешка ситуација. Тешка, али за обичне момке који би се можда потукли због цуре, у најмању руку се посвађали на крв и нож (премда, вероватније – потукли). Међутим, ови момци су спортисти, фер плеј играчи, васпитавани одмалена у спортском духу. Стоје мирно и пуштају девојку да одабере свог момка.

Баси у том тренутку не мислила ништа из практичних разлога: чека свог момка и шта ту има да се мисли; кад момак дође она иде са њим и буде јој лепо, пошто је њој лепо са момцима, као што је, наравски, и момцима лепо са њом. Њен момак је кошаркаш и она се сада налази испред службеног улаза у кошаркашку дворану; утакмица се завршила и момак, ево, излази из дворане.

Добро, на излазу из дворане су два момка. Она чека свог момка. Онај који јој приђе и пољуби је њен је момак. У чему је проблем?