Предраг Ж. Вајагић
СТРУЧЊАК

Невинкином ујаку Живку Ћућузу бог даде све, осим стрпљења да се држи подаље од људи који се, у то је убеђен, без њега никад не би извукли из невоље. Други ходољубље негују по ливадама, обалама река, што да не и тржним центрима, а он комаде времена одваљује на паркинзима, кадар стићи и у помоћ притећи. Свезналоња је за глатко упаркиравање аута. Чим види да је неко каросеријски запео, застаје, млатара рукама, нуди се да лично преузме волан и контролу над кабастом лимаријом. Никог не би изненадило ни да, насред крстопутине, саобраћајцу одржи јавни час из напредне сигнализације, јер, забога, стручњак се у све разуме.
Ако вас нервирају отворене јаме раскопаних улица, И то, слободно, упишите у либар његових дугова. Често ускаче у јарак, центрира одводне цеви, помаже (цокћући језиком и грдећи јавашлук радника) да сви жљебови легну на своје место. Очима преврће и на грађевини, пошто нико више не уме замесити довољно жидак бетон, послагати цреп под одговарајућим азимутом, или, без стручњачког нацрта на папиру цементног џака, направити одговарајући распоред соба И ходника. Омер просторија се мора поштовати, а за Мериму ћемо лако, мудрује док мастиљавом оловком имитира Гаудија.
Видиш онај симпатичан кућерак на брегу, показује Нинка мужу једну озидану саблазан, е и то је ујка пројектовао. Свуда он стигне и сваком ће помоћи, поносно преде сестричина, никад није уморан, а по цео дан је на ногама.
Ајме, гледајући ову ругобу на спрат пре би се рекло да је на тешким дрогама, али, како ти кажеш, фина грађевина, душу дала за багер, злурадо додаје Цвеле, који Ћућуза мирише таман колико мора. Разлози су аутомеханичарски. Пре ситних поправки аута, Светозар прво провери све околне улице, прилазе, крошње дрвећа… И, опет, чим се забури под спачека, већ се уја одбацује ногама и такође подрања. Однекуд вади клешта, куцка по ауспуху, тура прст и проширује рупу, копа по њојзи као да му је у носу, предлаже неопходна крпљења или наслућује издувне хаварије!
Нигде мира нема: молерима попује како да перу четке, пекарима продаје теорије о поспешеном врењу квасца, а у месари се пентра уз обешене кобасице и, на попречном пресеку говечета, исправља вратно-бутне границе, преребрује месо по категоријама, чудећи се слабом касапском познавању марвене анатомије.
Ако негде плане пожар, качи се на папучицу камиона, одакле трудбеницима избија црево (и хлеб) из руку. Усмерава млаз, прска по свом нахођењу, називајући ватрогасце пацерима који се млате с димом, док ватра дрвенарију једе. Зорњаком се надноси над риболовце, мрси им стоицизам и најлоне, а они му псују миле мамце и гађају га ситном, белом рибом.
Једном, прискочивши неким гараганима при уземљењу рингишпила, заради три карте за циркус, па се испрси да поведе Мајду и Соњу.
Пустићеш децу са Ћућузом?, забринуто ће Светозар, па њему није место у гледалишту, већ тамо с факирима, брадатим женама, гутачима ножева… Како је луд, сецираће им кобру!
Ма дај, не буди мућак, смирује га жена, он је оно, баш одговоран и, право да ти кажем, више бих се унервозила да иду с тобом. Ниси ти баш најприсебнији кад видиш жене у трикоу… Ујак је, не заборави, био помоћни механичар Црвене армије, лично је генералу Толбухину оспособио кувало за кафу, ту на Жаркову, има и фотографија. Па, ако се могао старати о толиким руским бригадама, може ваљда и о две рођаке.
Прво и прво, расчишћава овај вербални крш Цвеле, он никад не би смео прићи руском тенку да се нису остале баћушке механичари обзнанили од вотке. Друго, нема доказа да је од руске механизације поправљао ишта компликованије од тог решоа. Треће, и најслађе, ниси ли ми помињала да су га звали Тавариш –Квариш?
Квариш је твој мозак, магарећи, преструже расправу Нинка, окрећући телефонски број ратног хероја.
Наравно, Живко је децу забавио шећерном вуном, па кренуо да главиња по шатри, оговара акробате, поспрдљиво показује на сајле којима су привезани. Током најнапетијих циркуских врхунаца звижди у прсте и омета трапезне преметачине, док девојчице тону у своја седишта.
Прогони дресере пред наступ, буши им концентрацију, куди их што не остварују пун крволочни капацитет тачке. Убеђује их да је видно поље манџурског тигра ‘колк’два педља, не веће’: Слободно му тутни главу у чељуст, он те не види, сибирац је то, ладан као квас, неће тај шкљоцнути зубима!, подговара на самоубилачки ризик, тако драг циркуској публици, жељној проливене крви и ондулираних зецова.
У његову радионицу не улази се без јаке полисе животног осигурања. С таванице висе брадве, српови и бураг ковачког меха. Течности које нису запаљиве, свакако су отровне, а сви алати су му необезбеђени или под тешким напоном. Ја знам где смем барнути, објашњава подмазујући циркулар, а радозналци и подјебавала овде немају шта да траже. Ни Тесли се нико није мувао по лабораторији!
Ипак, комшије и родбина доносе укварене апарате, јер је беспарица, а Жиле не узима скоро никакакав ушур, ако не рачунамо такозвану “ћућузовину”. А она се не исплаћује у новцу већ у стомаклији и мајсторској андрмољи која не треба ни црном врагу, али ће Живку добро доћи. Доносе му: комплете бубњева веш-машина, фишеке ексера, ушњирке ролетни, гајтане и утикаче, ребрасте олуке, стабилизаторе, вентилаторе и све што је отпаду драго. Ваљаће то већ за нешто, каже и гомила зарђале вијке, комаде малтера, разјапљене ципеле, празне конзерве сардина, пластичне кесе за млеко… Али се зато само код њега могу наћи резервни делови за сингерицу из 1938. Или стаклени филтери у шест боја за црно-бели телевизор.
Чује ли како је нека његова “муштерија”, оглушивши се о право прече буџевине, позвала квалификованог мајстора, у њему ускипи љубомора, пара му почне шиштати на уши. Долази први, насрће на побуњену белу технику и газду јој, чупа бусен жица, одврће кућишта и апаратне окућнице, тобож, припрема „пацијента“ за интервенцију. Наравно, сваку поправку којој не кумује упорно критикује, сумњајући у било какву корист бангаво изведеног захвата.
Апотекар Оме његов је брат: вади ко зна откад набављене таблете и прашкове, пише рецепте, глади и нуди пијавице, дели савете, а једном, умало породи комшиницу којој је пукао водењак! „То је водоинсталатерска рутина, ништа захтевно, дајте места и пешкира, могу ја то!“, правда се и намеће, док га склањају од љутитог мужа решеног да га научи памети којом стручњак највише и оскудева.
Наш јунак послове не дели на мушке и женске, пошто је његова вичност бисексуална. Ујна Зага, срећница која с њим дели постељу и радни идеализам никад се сама не бакће домаћичким трицама, а кучину да и не спомињемо.
Експерт за све и околину јој, чим се окрене, скида веш са штрика и прекачује га по свом периодном систему, вади печенку из рерне да је избоцка виљушком. Окапа, не треба заборавити, над зимницом и осталим пекмезом, коме шећерењем и желатирањем усавршава намазну текстуру.
Супругашици је лично, док то беше актуелно, пар месеци унапред утврђивао почетак сваке менструације, критикујући нестабилну женску природу чим се датуми, подебљани црвеним фломастером, поремете: Сунце му пољубим, Загорка, па ни рођену брањевину не можеш држати у реду! Чак и комшиници Марики направи календар плодних дана, али је, после једних приличних батина (о којима више детаља зна неки Шандор) баталио планирање породице у свом реону.
Но, зато је прешао на небеске преправке. Мене да, макар на пар сати, хвали се пријатељима, припусте у свемирску ракету, одмах бих јој побољшао паљење и окидачку снагу, а да ја диригујем атомским ратом скршио бих цивилизацију толико темељно да не би остало живота ни колико у пасуљовом жишку.
Илија, зовну једном Цвеле сина, а усне му се на подсмех подлубурују, звала те баба Зага да дођеш, треба испробати ујкомобил… Од дрвета, четкицом офарбан, има волан, ретровизор, педале, има све… Оно, нема тоћкове, али у суштини, комплет ауто!
Само ти провоцирај, замагљује му ђозлуке жена, није мој ујко тамо неки Грунф да се с њим ленчуге спрдају. Он има три патентирана патента – значајно нагласи витлајући кажипрстом.
Ух, светски изуми, нема шта, поклаше се велике силе и компаније да се домогну кашике која мери врелину супе, зубног конца с окусом реш печене сланине и…шта оно беше треће ћудо? А да… брњица за псе, модел пачији кљун, у наранџастој и жутој боји! Па, томе се и кокошке смеју…
Невинка привремено одустаје од одбране ујчевине. Свој тријумф она ће дочекати првом следећом приликом чим процури бојлер или прегори осигурач и кад, подвивши шипке, лично Цвеле оде по породичног стручњака за кризне ситуације.