• Стана Динић Скочајић
    НА ВИДНОМ МЕСТУ

    БИО САМ НА ГРАДИЛИШТУ И СВЕ ЈЕ ПО СТАРОМ Био сам на градилишту и све је по старом Непријављени радници граде без паузе без регреса и топлог оброка Могло би се рећи да раде и без праве новчане накнаде Јер тих четрдесет хиљада динара за рад суботом и недељом ништа не надокнађује Непријављен радник ти је непостојећи радник Тај није дошао није се попео на скелу и није са ње пао ко што сам пао ја То што мртав човек лежи у локви крви стравично је привиђење и од њега зато попут газде и попут државе препорука је окрените главу Као да ништа људско на том месту нисте видели Био…

  • Никола Живановић
    ОПРОШТАЈНА ПОРУКА

    Стекао сам пријатеља. Не волим да имам пријатеља. Неколико дана пошто упознам некога, почињем да се гушим на саму помисао на то да имам пријатеља. Суши ми се у грлу, почињу да ме сврбе места за која нисам ни знао да могу да сврбе. Нисам у стању ништа да радим. Почињем да размишљам о самоубиству. У почетку избегавам новога пријатеља али ако он остане УПОРАН, почињем да га вређам или урадим неку грозну ствар коју ми никда неће опростити. Знам да људи који ме „познају“ мисле да се кајем због неких грозних ствари које сам урадио неким људима и женама. Није тачно. Кајем се само због тога што сам са…

  • Милица Шпадијер
    МЕНЕ ЈЕ НАПАО МЕДВЕД

    ШУМА   Поштујем само насиље И верујем само у љубав Или обрнуто, стално заборављам Синоћ су се десиле чудне ствари Док сам се враћала кући кроз шуму Ујео ме је вук за ногу И даље ме боли и крвари Али на то сам малтене и заборавила Кад ме је јутрос док сам ишла на посао Орао ухватио канџама за главу Све ми је од обрва до чела избраздано И крв ми се толико сливала преко очију Да је чудо да сам уопште видела ту лисицу док сам се враћала кући. И није ништа било. Мислила сам треба ли да је ухватим за реп, да јој ископам очи, да је ударим…

  • Горан Карановић
    ПРАЧОВЈЕК ПРЕД МЕТЕОРОМ

    ШОГУН   Играчке су ми разбацане по тепиху јапанска серија о борби самураја пуни пријеподне у дневном боравку велика тишина дјечак сам од бијеле крпе кидам траке за чело темперама бојим самурајски црвени круг дајем једну баби и питам би ли она да буде у мом клану би баба шутке веже траку око главе баба и ја са тракама око главе с улице жамор први листови платана падају на Авенију пуше југо, зрак је сивожут и наелектрисан људи се гужвају испред банке долази јесен 1991.     КРЕДЕНАЦ 2   Дедо бијеле косе, црвени лавор Зелени човјек – играчка Баба прави мали доручак прије великог доручка па ручка Ударам бабу…

  • Енес Халиловић
    МАНИФЕСТ КВАНТУМИЗМА

    ) квантум. недељива, најмања количина енергије која се дешава у елементарним процесима; ) плурал: кванта; ) ЈЕСТЕ или НИЈЕ. сваки песнички говор подразумева реч НИЈЕ, јер НИЈЕ носи осећање да све што је до сада речено НИЈЕ довољно; дакле: песник говори; чак је и први песник, Аноним, носио осећање речи НИЈЕ када је наративно певао након свега или било чега што је чуо и видео; све до сада речено показало је путоказе свему што треба рећи; ЈЕСТЕ било што је било, а подразумевање свега што је било даје основу да се говори ЈЕСТЕ или НИЈЕ; то су крајности на истој правој, али органски везане преко тачака сазнања; свака тачка је…

  • Дубравка Матовић
    БАТАК НА ТАЧСКРИНУ

    ДРУГУ ЗА СТРУГОМ Замисли да умем да направим шраф. Могао би га додирнути, окренути, зашрафити. Том шрафу ти би нашао сврху. Замисли да се питаш каже ли се шраф или шаф. Ако ти решим дилему, тај би одговор за тебе имао сврху. Ти би супротставио песму и шраф? Можда стварно умеш да га направиш? Твој рад има своју цену и сврху, мајсторе, ценим те због тога. Ти ниси вадио руду, топио камен, сковао алат за гвожђе. Ја нисам створила слова, речи, оловку и папир. Као и шраф и ова песма постоји. Можеш да је окренеш, обрнеш, прочиташ. Не можеш да је зашрафиш, али кад је додирнеш о твом шрафу пева.…

  • Алена Бегић
    БОГ У СВИМ СТВАРИМА

    МАГДАЛЕНА Вољела си да боса ступаш по земљи и да ти табане пали њена голота. Вољела си простор, у осаму да бјежиш; тражиш њега, Магдалена.   Вољела си да се купаш, ко дијете, да милујеш кожу од дрхтаја гола, зраком да се чешкаш, док ти инстинкт шапуће: он те гледа, Магдалена.   Ни прст му се не миче из етерске даљине док у тмини ослушкујеш сипки раст длака. Само једна капља споро се клиже… И све знаш, Магдалена.   Као трава продирао је међу твоје ножне прсте. Земљом и небом; свуда је пухао његов дах. Сунцем је на тебе гледао, Магдалена,   у смјелим подневима, кад су ти груди рудјеле…

  • Владислава Војновић
    ПУЦА МИ ОРМАН

      ПАПИР ОД ШАРГАРЕПЕ Сецкам шаргарепу на танке, танке листиће, сви су исти, могли би се пресовати, негде сам видела папир од шаргарепе. Иначе је не сецкам тако, али, жури ми се да цушпајз буде готов, тањи комади брже попусте. А иза мојих леђа у паралелној реалности, нешто страшно зграбило је простор, уврнуло га, згужвало, хвата и мене, деформише ме, фрагментира ме и одједном шаргарепу сецка девојка, можда трећи или четврти пут у животу, и поред најбоље воље, режњеви јој нису танки, а нису ни једнаки. Пролеће је као и сада, кухиња је мања од моје, под ногама јој нису плочице него терацо-бетон, иза леђа јој није мој мачор већ…

  • Младен Шљивовић
    ЗЕН, ЛАВ И КАЈСИЈЕ

      ЗЕН, ЛАВ И КАЈСИЈЕ Млади лавови обично долазе силовито само се накупе у великом броју и јурну Мене више брине закон природе да млади лавови прилично споро старе и генерације лавова бивају угушене док млади лавови не оду у пензију Није ни чудо што по центрима културе раде само старци и теткини мезимци Млади лав осматра савану и није баш одушевљен Зна да у њој не расту кајсије О ЛАВОВИМА И КАЈСИЈАМА Пред спавање сваке вечери пребројим стабла кајсије у свом дворишту То зна да потраје јер оба стабла бројим по неколико пута Онда завирим у крошњу али опрезно како бих се уверио да се није неки лав сакрио…

  • Огњен Петровић
    ВЕРБАЛНИ HASHTAG

      ГРАД ЋУТИ И ДРХТИ Јул је, био је некакав јул и нешто прозирно, плаво у шнитама је висило уместо свода. Неко рече: Чудо! Ми, на Земљи – чекали смо, тражили: нешто дословно, сличицу која нешто значи. Да се иза угла second handa-а појави голи Χριστός, да његов профил у Mayfair-у на тренутак заустави саобраћај. Замисли само: јул је и аутомобили стоје, авиони стоје, бродови стоје, бука стоји – а усред тога град – град ћути и дрхти. ВЕРБАЛНИ HASHTAG, 1 Пред улазом у сопствени гроб – климатизовани all inclusive саркофаг са савршеним погледом на масакр док трчкара обезглављена кокош – лето, и експлодирају завесе од подневног светла: гори, заиста…