• Љиљана Гајовић
    БЕСКОМПРОМИСНО ПРЕВОЂЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ У ЖИВОТ

    Биљана Миловановић Живак: Лирско копиле и баба-тетке Центар за културу Пожаревац, 2019.   Ако се песникиња у претходној књизи и запитала: „А где сам ја, и зашто ту?“ у новој, у сваком смислу одређенијој, није оставила простор за дилеме. У томе јој је помогло ослањање на ауторитет и особеност лирског Субјекта; од њега почиње и њиме се завршава ова песничка приповест. Носилац лирског исказа, песничко Ја, по дефиницији, не мора бити исто што и песник.             Стрепња „хоће ли довољно добро, хоће ли довољно тачно превести Реч у Реч“, наговештена у првој песми Жене преводе, постепено ће, како буде расла свест о томе да песникиње имају моћ да „из поезије преводе у живот“, узмакнути пред снагом Лирског…

  • Јелена Марићевић Балаћ
    ПОЕЗИЈА КАО ТЕТОВИРАЊЕ ЖИВОТА

    Милуника Митровић: Да нисам: изабране и нове песме Листак, Београд, 2019. Кад прочитах књигу, гласовиту биографију, Да ли је ово (упитах се) оно што аутор назива људским животом? В. Витман   Кад се све измакне Можеш се ухватити За влат најближе траве  М. Митровић               Песничка књига Да нисам Милунике Митровић представља избор њених старих и нових песама, почев од уводне гимназијске песме Јутро из 1966. године, па до песама које су релативно недавно изашле из пера наше еминентне песникиње. Уз опсежан интерпретативно-информативан поговор Песма као (ауто)портрет Бојане Стојановић Пантовић, књига је заокружена лепим форматом и корицама које емблематски илуструју песништво Милунике Митровић. Издавач књиге је „Листак“, што иначе…

  • Илија Бакић
    НАДАХНУТИ ОПИСИ БЕЗВРЕМЕНОГ

    Александар Б. Лаковић: Хиландар и Света Гора између мита и историје: путопис у слици и речи Центар за културу, образовање и информисање „Градац“, Рашка; Духовни луг, Крагујевац, 2018. У (смутним) временима глобализма и надобудне (само)прокламоване постисторије, када се агресивно бришу национална свест зарад свеопштег и ултимативног конзумеризма као врховног циља и сврхе постојања Човека (оног из хегемонијски настројеног Западног света али и свих који живе у неоколонијалним државама под патронатом Западног света), било какво исказивање поштовања за традицију и духовност потиснуто је, исмевано и презирано као „заштитни знак“ заосталости и неприпадање најновијим врлим Новим временима. Мада је, у име прокламоване демократије и слободе мишљења и говора, изражавање одређених вредносних судова…

  • Душан Стојковић
    СИГНАЛИЗАМ НА ДЛАНУ

    Мирољуб Тодоровић: Дневник сигнализма 1984–1989. „Everest Media“, Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“, Београд, 2019.               После већ објављених пишчевих дневника: Дневник 1982 (Ниш, 2006), Дневник 1989 (интернет издање, 2011), Дневник 1985 (Ниш, 2012) и Дневник сигнализма 1979–1983 (Београд, 2012), појављује се ова књига којом Мирољуб Тодоровић ставља тачку на своје дневнике – нема их више у његовој стваралачкој ризници.             Дневници су, посебно у последње време, веома присутни, и веома читани, и када је о светској и када је о нашој књижевности реч. Важи то за оне које су писали Флобер, Достојевски, Кафка, Крлежа, Ками, Канети, Фриш, Мараи, Пера Тодоровић, Марко Ристић, Борислав Пекић и многи други. У чему…

  • Давид Кецман Дако
    АУТОПОЕТИЧНИ ВРЕМЕПЛОВ

    Живорад Недељковић: Дете Културни центaр Новог Сада, Нови Сад, 2019.   Књигом Дете песника Живорада Недељковића, приказани су трепети и одсеви стварносних хтења и илузорних надања, а увек је то одраз невидног збивања, стања песниковог бића, оног што се стварносно или у мисли збивало у свим тим временима под диреигентском палицом, као одраз остварених циљева, али и залудица прелазних доба којима се, одувек тако, раздељују времена, ратна и мирнодопска, епохе, режими, друштвенoполитички системи, време и (не)прилике између две увек владајуће крајности. Свим тим, свеједно да ли видним или невидним (з)бивањима, о чему је својевремено тако мудро промишљао и писао (у делу Невидно збивање) мађарски, по свему јединствени мислилац Бела Хамваш,…

  • Жарко Миленковић
    ТИХИ ЗУЈ ЗУПЧАНИКА

      Слободан Јовић: Страх од савршенства НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2018.       Пред поетиком животног минимализма, са каковом се суочавамо приликом ишчитавања збирке песама Страх од савршенства Слободана Јовића, морамо се запитати – како живот утиче на поезију? У тражењу одговора подсетићемо се текста Мила Ломпара Поезија или живот у коме пише: „Судбина поезије је, одувек, судбина самог песника.“ На који начин песник сопствену судбину претвара у стихове и  опесмљује је – питање је на које одговор, вероватно, знају само песници. Судбина песника јесте важна за песму, али да ли ће судбина песме бити судбина самог песника, зависи од тога колико је сама судбина песника аутентична, колико је…

  • Марија Бјелица
    ДИСПЕРЗИВНА ЕСЕЈИСТИКА У ЛИРСКИМ КЊИЖЕВНИМ ПОЉИМА

      Слободан Владушић: Орфеј и запушач Академска књига, Нови Сад, 2018.     Нова књига промишљања о поезији Слободана Владушића уобличена је у форму есеја; изашла је крајем 2018, у врло плодној години за овог писца. Сетимо се да је његов трећи роман Велики јуриш побрао одличне критике, но, упркос овоме, ни неколико есеја о поезији нису прошли незапажено. Напротив. Овим делом аутор се након теоријске прозе и белетристике, објављених књига есеја у ужем смислу – Дегустација страсти (1999), Портрет херметичара у транзицији (2007) и На промаји (2007) – враћа есејима и то о поезији (пре свега, Миодрага Павловића, Васка Попе и Стевана Раичковића, које је прочитао у новом кључу…

  • Маја Белегишанин
    ИСКРЕ СВЕТЛОСНЕ ПРАШИНЕ

      Милица Миленковић: Испоснице Бранково коло, Сремски Карловци, 2019.       Милица Миленковић, млада и свестрана књижевница из Сврљига, објавила је дела различитих жанрова: роман Homunculi (2010), књиге песама Мање од длана (2012) и Via Militaris, Via Dolorosa (2013), књигу Критичка тумачења (2016), а приредила је и Сабрана дела Гордане Тодоровић (2018). Ове године изашла јој је песничка књига Испоснице, у издању Бранковог кола. У својој новој књизи ауторка је успоставила дијалог са културом, историјом и завичајем, а коришћењем форме сонетног венца остварила је споне и са европском књижевном баштином, тачније италијанском, из које је и потекао овај облик, као и са свим потоњим песницима који су се огледали…

  • Тамара Крстић
    СВЕТЛОСТ У РУКАМА

      Ана Ристовић: Руке у рукама Архипелаг, Београд, 2019.   Прва рука У рукама нова песничка књига Ане Ристовић. На корици књиге, испод наслова Руке у рукама налази се детаљ фотографије Марине Блашковић интригантног назива „Као ноћ о светлу“. Тој црно-белој игри раличитих облика, мрља, линија значење и смисао даје рука која извире из мрака, рука уметника или рука човека још увек спремног да се погледом не задржи на површини догађајности света, већ да се мишљењем и осећањима, „држањем за реч“, за стих, за песму, за књигу, као једним правим ослонцем, осветле таме савременог света. То је песничка рука Ане Ристовић у овој књизи, која једном врстом „онеобичавања“, искошеном, критички…

  • Катарина Пантовић
    КА ТУМАЧЕЊУ КЊИЖЕВНОСТИ И СТВАРНОСТИ

      Гојко Божовић: Књижевност и дани Контраст, Београд, 2018.   Нова књига есеја песника, есејисте и издавача Гојка Божовића не носи случајно назив који подсећа на Хесиодов спев Послови и дани, један од првих епских запитаности о правди, части, реду и раду отеловљеним у уметничко-прагматичном тексту. Божовић, на овом трагу, не описује величанствене догађаје из књижевне и историјске прошлости, већ пише о тешкој садашњости прожетој и обликованој ранијим друштвено-политичким условљеностима и искуством. Одбацивши прекомерност у било ком виду, аутор се јавља из различитих ракурса којима одговарају три поглавља на која је ова релативно обимна књига подељена: Време у поезији, Романса читања и Књижевност у доба транзиције. Ова збирка есеја о…