• Жарко Миленковић
    ЊКВ ПОЕЗИЈА

      Гојко Божовић: Краљевства без граница: есеји о српској поезији ХХ и ХХI века НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2019.               Књигом есеја о српској поезији ХХ и ХХI века – Краљевства без граница, песник, критичар и есејиста Гојко Божовић, сумира своја досадашња поетичка, читалачка и критичарска искуства. Сам наслов књиге говори много о ауторовом односу према поезији, својој, туђој, али и поезији уопштено. Песма, у искуству Гојка Божовића има повлашћено место, она је краљица писане речи, али и уметности, у њој су сумирана сва она лична, колективна и историјска искуства. Песма је најслободнији вид уметничког изражавања, никакав вид идеолошког и било ког другог сличног дискурса поезија не трпи, стога…

  • Владимир Јагличић
    СА МАЈСТОРИМА КРЕНУТИ У БАНАТ

      Бранислав Зубовић: Тремор Удружење књижевника Србије, Београд, 2020.               Бранислав Зубовић је од младих својих (врбаских) дана испољио песнички дар, оставши, као и Горан Лабудовић Шарло у сенци својих старијих тадашњих суграђана (Сладоје, Баковић, Деветак, М. Алексић). То сужањство и суграђанство су се јасно препознавали у његовим стиховима, али младом песнику као да нису сметали: добро се осећао у том друштву, показујући на тај начин једно посебно поштовање и песничко поштење. И није реч само о шегртовању, већ о песничком путу који је покушавао да се на једној широкој магистрали, пробије ка сопственом правцу и циљу. Такво опредељење и приличи становању у песничкој републици, каква је Врбас.            …

  • Предраг Јашовић
    ПОЛЕН-ПОЉЕ, МЕТАФОРА ТРАЈАЊА

      Небојша Лапчевић: Берачи полена, НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2019.   Небојша Лапчевић је један од оних песника средње генерације који не престаје да изненађује, својом поезијом интригира чуло слуха, вида, али и непца, јер читаоцу услед обиља семантичких неочекиваних обрта и лексичких конструкција често дође да проба, мљацне стих, откине део од тог полена, да дотакне те, до данас неречене ваздушасте краве које својим, никад сркнутим, кобалт-млеком заливају полен-поље (песма Надражаји) и оно цвета обиљем боја и мириса. Зато је у лирском свету ове збирке све могуће, па и наслов Берачи полена. Међутим, ко то још бере полен, а кад се већ полен бере, ко су ти берачи? Ако…

  • Јана Алексић
    Визуелни учинак песничког изрицања

      Жарко Миленковић, Крхотине лета НБ „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2019.   Наслов друге по реду књиге песама Жарка Миленковића – Крхотине лета – пружа смерницу за разумевање доминантне естетске призме кроз коју је сагледана човекова стварност. Главна реч насловне синтагме лето у свакодневном говору има више значења. Поред најтоплијег годишњег доба може бити и ознака временског трајања, у црквеном речнику календарске године (лета Господњег). Истовремено, лето је и концептуална метафора животног века. Миленковић је у својој песничкој књизи објединио сва три појмовна домена речи лето, придодавши им и симболичку одредницу уметничког доживљаја смисла. Притом, он прави необичну семантичку повезницу између тако схваћене метафоре са именицом крхотине. Крхотине означавају предмет поломљен на…

  • Ивана З. Танасијевић
    ЕСТЕТИКА РУЖНОГ ИЛИ АФИРМАЦИЈА АУТЕНТИЧНОГ ЖИВОТА

      Станислав Гроховјак: Менует с погребником ППМ Енклава, Београд, 2019.      Песничка збирка Менует с погребником у преводу Милице Маркић у оквирима српског језика представља прву целовито преведену и објављену збирку значајног пољског песника Станислава Гроховјака. Конципирана на сликама гротеске, чинећи одличан репрезент онога што бисмо као стилски поступак у оквирима васколике уметности назвали појмом естетике ружног, Гроховјакова збирка тематизује смрт, пропадивост и распадање као искон човековог постојања. Први семантички слој, утемељен на натуралистичким сликама, међутим, само је платформа за далеко значајнији поетички сегмент збирке.    Наиме, „Гроховјаку је пришивана етикета песника који прославља ругобу и нагрђеност, и он ту своју ’кривицу’ признаје, али је и коригује, својим стремљењима…

  • Давид Кецман Дако
    ИЗБАВЉЕЊЕ ОД СУНОВРАТА  

      Славомир Гвозденовић: Грозница севера (Изабране и нове песме) Агора, Зрењанин, 2019.       Новим и строжим избором песама које су заступљене на страницама у књизи Грозница севера Славомира Гвозденовића отвара се и могућност друкчијег доживљаја и тумачења његовог целокупног поетског опуса. За разлику од ранијих избора, уочљиво је да више нема оних, такође пажње вредних, песама са родољубивом тематиком. Строжом селекцијом сада су у првом плану песме посве модерног концепта. Разврстане су у осам циклуса. Водећи више бриге о томе да му квалитет песме буде прво полазиште, осим песама са изразито модернистичким знаковљем, овим избором је обухваћен и мањи број доиста изврсних песама антологијске вредности блиске поетици Гвозденовићу…

  • Александар Б. Лаковић
    ПЛОВИДБЕНИ ВРЕМЕПЛОВ

      Илија Бакић: Четири реке извиру у рају и ине пловидбе Агора, Зрењанин, Нови Сад, 2019.       Књижевник Илија Бакић, познат је српској књижевној јавности, пре свега, као песник и прозни писац садржајно посвећен књижевности фантастике, као и сродном сигнализму, па и прози научне фантастике, које и књижевно теоретски и критички проучава. И у његовој најновијој прозној књизи Четири реке извиру у рају и ине пловидбе, фантастика и машта обележевају сва три њена сегмента-новеле. Додуше писац их, у поднаслову, ословљава као приче, мада је, ипак, реч о три новеле, које поседују бројне садржајне заједничкости. Зато треба рећи да је реч о књижевној форми значајно већој од три новеле.…

  • Mилан Громовић
    НАДСНЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА: ПОЕТИЧКИ ПРЕПЛЕТ МУШКОГ И ЖЕНСКОГ ПРИНЦИПА

    Лира и Епопеј: Дах у даху Пресинг, Младеновац, 2019.   Поетска збирка Дах у даху отвара вечну тему прожимања и превирања мушког и женског принципа, са тежњом ка сједињењу у неугаслој страсти и вечном пламену љубави. Јунаци овог колоплета су лирски субјекти у петраркистичком заносу и жељи за синтезом. Попут Орфеја и Еуридике, сусрет лирских субјеката смештен је негде на граници светова, у имагинарним пасажима светлости, звука или додира. Њихови гласови нису супротстављени, иако један представља лирску преосетљивост, док се из другог провиди епска чврстина и предводничка одлучност. Он и Она плове меандрима среће и успут опажају свет свог љубавног заноса, али и свет који тече поред њих и са…

  • Жарко Миленковић
    АЛУЗИЈА ПУТОВАЊА И АКУСТИКА ОКА

    Велимир Кнежевић: Дунав станица Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2019.               Пишући о поезији Владислава Петковића Диса, Миодраг Павловић је нагласио: „Праслика пакла створена је када је створен први град“. Град је одувек привлачио песнике, тачније слика града. Нарочито његова тамна страна. Страна која је невидљива на разгледницама. Страна која је невидљива голом оку посматрача. Страна која није идеализована. Она страна коју могу да спознају једино људи који живе у њему и који се свакодневно сусрећу са њом. И то они који су довољно смели да читају тамне слике града, они који су мудри да одгонетају тајне, они који су храбри да гребу по позлаћеној површини не бојећи се…

  • Мила Медиговић Стефановић
    ВИТЕЗИ РИЈЕЧИ И МУЗИЧКОГ НАСЛЕЂА

    Ана М. Зечевић: Све постаје ријеч, у ријечи да живи: прилози о културној историји Паштровића и Будве, Друштво за културни развој „Бауо“, Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића „Дробни пијесак“ у Београду, Петровац на Мору, Београд, 2019. У паштровској и будванској културној баштини вјековима се узгајају најљепши примјерци музичких дјела; традиција приморског краја првобитно се везује за усмено колективно наслијеђе, да би се у новијем периоду музичке историографије издвојила важна умјетничка дјела. Референтна књига прилога о музичкој култури Паштровића и Будве обогатила је досадашња сазнања о музичком насљеђу нашег Приморја. Симбиозу музике и уметности речи Ана М. Зечевић успјешно проучава двије деценије, што потврђују и претходне књиге о поезији и музици.…