• Сања Веселиновић
    КРИТИЧКЕ БЕЛЕШКЕ СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА У ЛИСТУ ВРЕМЕ

      Снажан дух и широка ерудиција нагонили су Станислава Винавера да се до краја живота бори са културним медиокритетством и митоманством. Томе је супротставио многе „пркосне, изазовне, полемичне, у одбрани модерног поетског пројекта педесетих година и јеретичне странице“ . Један од начина на који је водио своју борбу био је његов есејистички и публицистички рад. Винавер је објављивао у многим часописима и дневним листовима, а у фокусу овог рада јесу његови текстови у београдском листу Време двадесетих година прошлог века. Новинар листа Време, чији је власник био доктор књижевности Коста Луковић, постаје 1919. године. Као стални сарадник листа до 1941, када бива заробљен, значајно је утицао на његов квалитет. „Своје…

  • Дубравка Лазић, Милица Димитрић
    MИЛАН РАКИЋ И ВАСКО ПОПА НА ПОЉУ КОСОВУ

      Када се говори о косовском опредељењу у нашој песничкој традицији, реч је о духовном и културном опредељењу. Овај песнички манир није фанатички осећај припадности једној нацији; то је сакралнији и, свакако, eлиотовски осећај историје. Можемо говорити о Косовском канону. Реч канон се у Грчкој, у доба Аристотела, узимала као начело понашања тј. обликовања свести и културе једног народа. Утемељивање неког канона служи осигурању традиције једног народа, а народ без традиције је народ без идентитета. Тема Косова је стара тема, увек у новом руху. Није необично што су песници Милан Ракић и Васко Попа пронашли инспирацију у миту о Косову. Циклус На Косову Милана Ракића добио је своју коначност 1912.…

  • Зденка Валент Белић
    ПЕТ СЛОВАЧКИХ РОМАНА О СЛОБОДИ

    Словачка књижевност, посебно проза, је на територији бивше Југославије дуго била јако слабо превођена а тиме и скоро непозната, за разлику од чешке књижевности чија је присутност на књижевој сцени била далеко већа а рецепција код читалаца успешна. Услед тога врхунски словачки писци попут Антона Балажа, Душана Митане, Станислава Ракуса, Винцента Шикуле, Рудолфа Слободе, Павела Виликовског и других, остали су за ову културну јавност анонимни и услед тога елитни читалачки или интерпретативни део књижевне јавности на овим просторима стекао је дугорочно мишљење о већем значају чешке књижевности и о њеном вишем књижевном квалитету у поређењу са словачким делима. Пошто се о односу једног народа према друштвеним чињеницама такође закључује на…

  • Војо Лучић
    ЗНАЧАЈ ЈОАКИМА ВУЈИЋА ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ И РАЗВОЈ ПОЗОРИШНОГ ЖИВОТА У КРАГУЈЕВЦУ

    Jоаким Вујић је јединствена личност српске културе, а значај његовог дела за успостављање и развој позоришног живота у Србији је немерљив. Његов кратак боравак у првој половини XIX века, у тада престоном Крагујевцу оставио је скоро двовековни траг на културни, а пре свега позоришни живот овог града. Он је сам, у ствари, био театар и по потреби све у њему: писац, редитељ, сценограф, костимограф, глумац…, а пре свега организатор позоришног живота. По томе га Крагујевац превасходно и памти. Позоришни живот града Крагујевца најдиректније је везан за дело оца српског позоришта, Јоакима Вујића. Предмет овог рада је позоришно стварање и трајање Јоакима Вујића у контексту развоја културног, а пре свега позоришног…

  • Милена Кулић
    НЕОАВАНГАРДНО ПОИМАЊЕ ТЕЛЕСНОСТИ КАТАЛИН ЛАДИК

    Неоавангардне праксе у књижевности и у уметности уопште представљају аутентичне, критичке и експерименталне праксе у времену доминације високог модернизма и историјске доминације једног рода над другим. Текстови неоавангардних аутора су углавном остајали на маргини јер су, у већини случајева, измицали устаљеним нормама лирске поезије. Експериментална уметничка дела настајала су на рубовима књижевних жанрова, између књижевности и уметности, приморавајући читаоце да преиспитају сигурна упоришта и знања, показујући тиме ригидност успостављеног жанровског система. Војвођанска неоавангарда, чијем је градацијском развоју изразито допринела Каталин Ладик, најчешће је настајала у контексту групног рада, мада су се неки аутори књижевне, визуелне и музичке неоавангарде издвајали својим индивидуалним учинцима. Неоавангардни наратив о Каталин Ладик бисмо могли, без…

  • Катарина Пантовић
    ИСКУСТВО СТРАНОСТИ И ХИБРИДНЕ СТРАТЕГИЈЕ У ПРИПОВЕЦИ АПАТРИД ДАНИЛА КИША

    УВОД Постхумно објављена књига Данила Киша (1935 – 1989) Лаута и ожиљци (2011) доноси многобројне приче из пишчеве заоставштине, већином настале у време када су писане приче и за Енциклопедију мртвих (1983). Приповетке Апатрид, Јуриј Голец, Лаута и ожиљци, Маратонац и судија, Песник итд. написане су између 1980. и 1986. године, било с намером да буду укључене у Енциклопедију мртвих, било као њен одјек, приметила је приређивач издања Мирјана Миочиновић, која је неке од ових приповедака већ објавила у књизи Складиште (БИГЗ, 1995). Суочавајући живот и причу, чињенице и фикцију, говор докумената и моћ имагинације, Киш у својим последњим причама остаје доследан постмодернистичком принципу усложњавања књижевног текста путем мноштва интертекстуалних…