• Ђорђе М. Ђурђевић
    ФИГУРА АНЂЕЛА У КЊИЖЕВНОСТИ

    Проблем научног приступа књижевној ангелологији Уколико се књижевност схвати као прећуткивање/истрајавање до смрти, а чин књижевног (за)пис(ив)ања, бартовски, као на вечност осуђени мнемонички спој слике и речи – питање откривања/сакривања фигуре анђела у књижевном дискурсу пројављује се питањем директно везаним за способност литературе да препозна постојање радикалне другости, те да је поетском вербализацијом оприсутни. Маљевичев Бели квадрат на белој основи симптоматички раскринкава парадигматичност појаве анђела у књижевном тексту, отварајући и поље перцепције дате фигуре у читалачком искуству. Питање да ли анђела у књижевности уопште има и зашто их наука о књижевности још увек није озваничила, попут многих других фигура (нпр. различитих бесовских комплекса, нарочито ђавола – или, пак, Бога), остаје…

  • Сава Степанов
    ЗВОНКО ПАВЛИЧИЋ ИЛИ СЛИКАРСТВО ПУНОГ ЕТИЧКОГ СМИСЛА

    Звонко Павличић је уметник богате стваралачке биографије. Своју сликарску авантуру започиње као средњошколац, крајем седамдесетих година протеклог века. Још као матурант Уметничке школе у Пећи, децембра 1978. године, приређује своју прву самосталну изложбу, а тим поводом о његовим сликама писала је, поред осталих и песникиња Даринка Јеврић. Већ наредне (1979), Павличић бива проглашен лауреатом прве награде за цртеж на изложби Млади ликовни уметници Југославије у Љубљани… Све је то потврђивало снажан таленат којим се млади уметник, намах и веома убедљиво, укључио у тадашње уметничке токове на великој југословенској уметничкој сцени. Показаће се да је Павличић већ на самом почетку успоставио дослух са збивањима која су се одигравала у концепцијском окружењу…

  • Горан Коруновић
    ЛИРСКИ СУБЈЕКТ У ПОЕЗИЈИ ДАНИЈЕЛА ДРАГОЈЕВИЋА

    Поетичка генеза стваралаштва Данијела Драгојевића, једног од најутицајнијих песника и есејиста савремене хрватске књижевности, најпотпуније се може сагледати анализом промена на плану обликовања лирског субјекта. Овде нећемо узимати у обзир целокупни Драгојевићев опус, већ пре свега етапу од дебитантске збирке Корњача и други предјели (1961) до Раздобља карбона (1981), након које, када је реч о објављивању песничких књига, следи пауза дуга 13 година. У овде назначеном, дводеценијском периоду ране стваралачке фазе, Драгојевић је уочљиво мењао видове лирског Ја, трансформишући тиме и поетичку потку свог песништва. Конфигурације лирског Ја у Корњачи и другим предјелима подстицале су критичаре на суд о модернистичкој поетици феноменолошке провенијенције. Реч је, наиме, о исказним инстанцама које…

  • Бранко Анђић
    SHARING

    У доба Фејсбука и осталих друштвених мрежа, реч из енглеског језика sharing, деоба, постала је нека врста глобалног жаргона, као имејл или софтвер. Подразумева се да је поделити нешто са другима политички и друштвено коректно, као знак доброг савременог васпитања. Данас се информација не чува за себе него се несебично дели са другима. То помало подсећа на омиљену реченицу наших старих учитељица, кад би ухватиле неког вицкастог ђака да се кришом нечему смеје; ваљда из страха да сама не буде предмет подсмеха, спремно изриче истрошену фразу: „Шта је смешно? Реци и нама, па да се сви смејемо!“ Једном сам заиста одговорио: „Нећу. Желим само ја да се смејем!“ и, наравно,…

  • Тамара Попов
    АСОЦИЈАТИВНО ПОЉЕ НОЋИ У САПФИНОЈ ПОЕЗИЈИ

      ДЕСЕТА МУЗА У овом раду покушаћемо херменеутичким приступом да осветлимо ноћ као један од круцијалних мотива опуса еолске поетесе Сапфо, славне Лезбљанке чија дела датирају из периода VII века старе ере, осврћући се на семантику саме именице „ноћ” у оквиру поетског контекста. Сапфо је вероватно рођена у Митилени, на острву Лезбос. Стварала је на еолоском дијалекту који је био веома мелодичан и, у складу са античком метриком, њене песме биле су скандиране и праћене на барбитону, усложњеном инструменту налик на лиру, а могуће да је на њему и сама свирала. Сапфин опус може се класификовати на химне, љубавне и свадбене песме , а унеколико је и значајан удео народног…

  • Сања Веселиновић
    КРИТИЧКЕ БЕЛЕШКЕ СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА У ЛИСТУ ВРЕМЕ

      Снажан дух и широка ерудиција нагонили су Станислава Винавера да се до краја живота бори са културним медиокритетством и митоманством. Томе је супротставио многе „пркосне, изазовне, полемичне, у одбрани модерног поетског пројекта педесетих година и јеретичне странице“ . Један од начина на који је водио своју борбу био је његов есејистички и публицистички рад. Винавер је објављивао у многим часописима и дневним листовима, а у фокусу овог рада јесу његови текстови у београдском листу Време двадесетих година прошлог века. Новинар листа Време, чији је власник био доктор књижевности Коста Луковић, постаје 1919. године. Као стални сарадник листа до 1941, када бива заробљен, значајно је утицао на његов квалитет. „Своје…

  • Дубравка Лазић, Милица Димитрић
    MИЛАН РАКИЋ И ВАСКО ПОПА НА ПОЉУ КОСОВУ

      Када се говори о косовском опредељењу у нашој песничкој традицији, реч је о духовном и културном опредељењу. Овај песнички манир није фанатички осећај припадности једној нацији; то је сакралнији и, свакако, eлиотовски осећај историје. Можемо говорити о Косовском канону. Реч канон се у Грчкој, у доба Аристотела, узимала као начело понашања тј. обликовања свести и културе једног народа. Утемељивање неког канона служи осигурању традиције једног народа, а народ без традиције је народ без идентитета. Тема Косова је стара тема, увек у новом руху. Није необично што су песници Милан Ракић и Васко Попа пронашли инспирацију у миту о Косову. Циклус На Косову Милана Ракића добио је своју коначност 1912.…

  • Зденка Валент Белић
    ПЕТ СЛОВАЧКИХ РОМАНА О СЛОБОДИ

    Словачка књижевност, посебно проза, је на територији бивше Југославије дуго била јако слабо превођена а тиме и скоро непозната, за разлику од чешке књижевности чија је присутност на књижевој сцени била далеко већа а рецепција код читалаца успешна. Услед тога врхунски словачки писци попут Антона Балажа, Душана Митане, Станислава Ракуса, Винцента Шикуле, Рудолфа Слободе, Павела Виликовског и других, остали су за ову културну јавност анонимни и услед тога елитни читалачки или интерпретативни део књижевне јавности на овим просторима стекао је дугорочно мишљење о већем значају чешке књижевности и о њеном вишем књижевном квалитету у поређењу са словачким делима. Пошто се о односу једног народа према друштвеним чињеницама такође закључује на…

  • Војо Лучић
    ЗНАЧАЈ ЈОАКИМА ВУЈИЋА ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ И РАЗВОЈ ПОЗОРИШНОГ ЖИВОТА У КРАГУЈЕВЦУ

    Jоаким Вујић је јединствена личност српске културе, а значај његовог дела за успостављање и развој позоришног живота у Србији је немерљив. Његов кратак боравак у првој половини XIX века, у тада престоном Крагујевцу оставио је скоро двовековни траг на културни, а пре свега позоришни живот овог града. Он је сам, у ствари, био театар и по потреби све у њему: писац, редитељ, сценограф, костимограф, глумац…, а пре свега организатор позоришног живота. По томе га Крагујевац превасходно и памти. Позоришни живот града Крагујевца најдиректније је везан за дело оца српског позоришта, Јоакима Вујића. Предмет овог рада је позоришно стварање и трајање Јоакима Вујића у контексту развоја културног, а пре свега позоришног…

  • Милена Кулић
    НЕОАВАНГАРДНО ПОИМАЊЕ ТЕЛЕСНОСТИ КАТАЛИН ЛАДИК

    Неоавангардне праксе у књижевности и у уметности уопште представљају аутентичне, критичке и експерименталне праксе у времену доминације високог модернизма и историјске доминације једног рода над другим. Текстови неоавангардних аутора су углавном остајали на маргини јер су, у већини случајева, измицали устаљеним нормама лирске поезије. Експериментална уметничка дела настајала су на рубовима књижевних жанрова, између књижевности и уметности, приморавајући читаоце да преиспитају сигурна упоришта и знања, показујући тиме ригидност успостављеног жанровског система. Војвођанска неоавангарда, чијем је градацијском развоју изразито допринела Каталин Ладик, најчешће је настајала у контексту групног рада, мада су се неки аутори књижевне, визуелне и музичке неоавангарде издвајали својим индивидуалним учинцима. Неоавангардни наратив о Каталин Ладик бисмо могли, без…