• Теодора С. Илић
    ПУЛМЕНОВО ПРЕОБЛИКОВАЊЕ МИЛТОНОВОГ БИБЛИЈСКОГ ПАДА У ТРИЛОГИЈИ ЊЕГОВА МРАЧНА ТКАЊА

      УВОД Човеков пад, Адамов пад или, једноставно, пад – јесте термин који се користи у хришћанству како би се њиме описао прелазак првог човека и жене из стања невине послушности Богa у стање криве непослушности. Доктрина о паду долази из библијског тумачења Књиге постања, поглавља 1–3. Занимљиво је да се израз „човеков пад” заправо и не користи у Библији. То је, наиме, теолошки израз за прелазак од савршенства ка греху. Термин ’човек’, такође, јесте генеричка библијска реч за људску расу, укључујући и мушкарце и жене. Адамова и Евина непослушност Богу била је први људски грех. Они су заувек уништили људску природу, преневши жељу за грехом на сваког рођеног од…

  • Никола Пеулић
    БЕСТИЈАРИЈУМСКИ АСПЕКТИ ЗМИЈЕ У РОМАНУ О ЛОНДОНУ, МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

        А пештеру змијину стаде штовати, као божју цркву и свето место, рекавши, као Аврам, „на месту овом Господ видеˮ. Теодосије Хиландарац, ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ПЕТРА КОРИШКОГ   На лествици симбола из књига о животињама змија се јавља као човеков непријатељ или, тачније, супротна вредности у човековом напредовању не само у погледу ума и овладавања светом, већ и у дуговечности. Припремајући се да се попут анђела вине у космос, змија узмиче, замотава се и грчи, завлачи се у утробу земље и у несвесно. Њена смртност расте са увећањем човекове бесмртности[1]. Симболика змије широко је распрострањена у свим културама и крајевима света. Одувек су биле повезане са добрим, али и са…

  • Бранислава Илић
    ДИС ИЗМЕЂУ АКТИВИЗМА, ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗМА И КОСМОГОНИЈЕ

      Владислав Петковић Дис спада у ред песника који, без обзира на велику временску удаљеност од садашњег тренутка, и даље привлаче пажњу и изазивају полемику, при чему његови стихови добијају нове интерпретативне моменте и потврђују своје место у историји српске књижевности. Пре 110 година српску књижевност обележила су два значајна догађаја: Богдан Поповић објавио је чувену Антологију новије српске лирике која је аргументовала његове парнасо-симболистичке ставове и означила литерарну победу Јована Дучића, а Владислав Петковић Дис је објавио своју прву збирку песама Утопљене душе, изазивајући највеће ауторитете српске књижевне критике да реагују на њене ирационалне, сновидовне визије. Последња мирна година је 1911, представљала је затишје пред буру која се надвијала…

  • Теодора Ћендић
    СРОДНОСТ ЛИРСКОГ ГЛАСА У ПОЕЗИЈИ ДАНИЦЕ МАРКОВИЋ И ЈЕЛИСАВЕТЕ БАГРЈАНЕ

      Српска књижевна критика у XX веку препознала је вредност поезије Данице Марковић. Велики број њених песама објављен је у Српском књижевном гласнику, и једина је жена коју је Богдан Поповић унео у Антологију новије српске лирике. Јован Скерлић у Историји нове српске књижевности указује на уметничку вредност њене прве збирке Тренуци (1904), истичући да је „малом и несавршеном, али оригиналном и имресивном књигом, до сада најбоља песникиња у српској књижевности.”[1] „Имаће успеха код данашњих српских читалаца, којима је додијала лаж и афектација у нашој данашњој, чисто спољној поезији, сведеној на игру речи и комедију осећања.”[2] Књижевна критика почетком XX века дала је изразити допринос успостављању српског културног обрасца, јер…

  • Бирсена Џанковић Медовић
    НАРАТОРИ И НАРАТЕРИ У НАСТАСИЈЕВИЋЕВИМ ПРИПОВЕТКАМА

       УВОД  Да би књижевни текст био заокружена наративна целина нужно је да га, између осталих наративних елемената, чине и наратор и наратер. Већина књижевних теоретичара је става да нема приповедног текста без приповедача и без слушатеља и да су они основни и примарни конструкти сваке наративне целине, те да је основна јединица проучавања сваке наративне анализе одређеног приповедног текста приповедна инстанца, наратор који представља једног од преносилаца дате приче, фокализатор – онај који из одређеног угла посматра дату ситуацију, и наратер – онај који прима послату поруку. Приповедна инстанца, наратор, затим и прималац поруке – наратер – део су одређеног „процеса посредовања кроз који се приповедано представља”[1]. Споменути проблем…

  • Ајла Селимовић
    МОТИВИ УСМЕНОГ СТВАРАЛАШТВА У ПОЕЗИЈИ ОСМАНА ЂИКИЋА

      Осман Ђикић је један од најпознатијих мостарских песника. Бавио се темама које су присутне и у усменој књижевности – универзална промишљања и исказивање осећања о свакодневном животу, размишљања и расположења, идеали, надања, страхови, жеље и прохтеви. Осман Ђикић је стварао у периоду када су трупе аустроугарске војске дошле на просторе Босне и Херцеговине – управо тада су песници изложени утицајима Европе. Босна је одувек била раскрсница разних интереса и размеђе разноврсних утјецаја. Таква  ситуација одразила се и на њену књижевност и уметност. Често се у Ђикићевим песмама могу читати казивања о градовима, местима и животу у њима, али и објекти и концепт љубави. Kонцепт и мотиви љубави темеље се…

  • Тања Којић
    ЛИК ХАСАНАГИНИЦЕ У НАРОДНОЈ БАЛАДИ ХАСАНАГИНИЦА И ИСТОИМЕНОЈ ДРАМИ ЉУБОМИРА СИМОВИЋA

                  Народна балада Хасанагиница, која је први пут објављена у Фортисовом путопису Viaggio in Dalmazia 1774. године, нијe губила интересовање публике: „Како по трајању тако и по простору који захвата, рецепција Хасанагинице је изузетна – нема друге наше песме усменог, а вероватно ни писаног постања која је тако и у толикој мери прихваћена.”[1] О Хасанагиници се писало више него и о једној другој балади наше народне књижевности. Драматска концепција народне баладе као жанра инспирисала је драмске писце да од ове баладе направе драмско дјело. Оно што Хасанагиницу чини изузетно погодном за позоришну адаптацију је првенствено сукоб између ликова. Најуспјешнији у том подухвату, односно стварању драмског дјела на основу народне…

  • Павле Зељић
    ДЕ(КОН)СТРУКЦИЈА ФИГУРЕ ЈУНАКА КОД АРХИЛОХА И У ПЕСМАМА СТАРЦА МИЛИЈЕ

                  ПОЕТИКА И ТЕМАТИКА АРХИЛОХОВЕ ПОЕЗИЈЕ   У историји књижевности остало је упамћено да је Архилох стварао у више песничких форми које су већ постојале у VII веку пре нове ере. Израз је пронашао у еподи и елегији, али најзнаменитији је као писац јамба (запамћених као „гујиним једом орошених”). У сваки од ових лирских облика унео је проблематику новог доба, но она већ и од Хесиода није могла сасвим подобно бити изражена у оквиру епског, хомеровског хексаметра.[1] Осим што је уобличио јампски триметар (познат и као јампски дванаестерац) до свог врхунца, уводећи у дотераном облику традиционалне песничке форме у поље високе уметности[2], изгладио је и разне друге, разбијајући архајску…

  • Милица А. Кандић
    ХРАМОВИ И СКУЛПТУРЕ У ПОЕЗИЈИ ЛАЗЕ КОСТИЋА

      У митологији је посебно битан мит о Персеју и Медузи, чиме се наведени мит доводи у везу са феноменом oкамењивања. О Персеју је позната чињеница да је убио Медузу и тиме спасао богове и људе који су бивали усмрћени – окамењени Медузиним погледом. Персеј је уз помоћ богова успео то да учини, посебно захваљујући Атини која му је дала штит. Штит је Персеј искористио као огледало и убио Медузу. Поводом Персеја, Дил је појаснио значење три горгоне, осветлио везу горгона са Персејем и представио шта победа над горгонама означава. Тумачећи мит о три сестре: Медузи, Еуријали и Стени, Пол Дил дефинише три нагона: социјални, сексуални и спиритуални, где посебно…

  • Милица С. Милошевић
    ЖЕНСКИ ЛИКОВИ И МИТ КОД МАРГАРЕТ АТВУД И ХОМЕРА

      Савремена канадска књижевница Маргарет Атвуд (1939) сматра се једном од најплоднијих ауторки данас. Атвудова је одрастала и сазревала педесетих година у Канади, када је Канада „била земља неупозната са својим културним идентитетом“[1] и сам концепт канадске књижевности није био дефинисан. То је није спречило да већ у шеснаестој години живота одлучи да постане књижевник, те се крајем ове деценије (1957) уписала на колеџ у Торонту, а већ прву збирку песама Двострука Персефона објавила је 1961. године, док је још увек имала статус студенткиње. После колеџа, Атвудова завршава мастер студије из енглеске књижевности на престижном Универзитету Харвард у Масачусетсу и боравећи у Сједињеним Америчким Државама уочава неупућеност и незаинтересованост за…