Ђорђо Сладоје
ИЗВАН СВАКОГ КАЛЕНДАРА

 

ВЕЧИТИ КАЛЕНДАР

Боже што је уведрило
И ведрину заледило
Па небеско огледало
Лови што је грешно пало
Распрсло се у комађе
Па сад не зна да пронађе
Пут што води до целине
И зацели раселине –
Осим снегом нема чиме
У облачку који тиња
Па у сутон запламиња

И већ веје о Јовању
И по бану и по пању
О Савину дану гневне
Плану муње вишецевне
На Сретење посекоше
Све кнезове мој Уроше
А не хтеше и фукару –
Хвала Оче на твом дару
Али иде луда Марта
Да помори што би шкарта
Под теретом силног блага
На по пута клону рага
А нем ће нас и глув срести
Који носи благовести

Кобац чека месојеђе
Голуб гуче с туђе међе
Узалуд би да с умили
Давно смо се раскумили
А кад ветар с горе дуне
То је као да ме куне
Деветоро сирочади
А десето богоради
Кукавица куку-куку
Ко ће знати њену муку
На унуче туту смрче –
Грличица грко грче
А из грмља хор славуја –
Алилуја алилуја

Све пропоје радосније
Куд пројаше Георгије
Док Спасовдан трешње крије
Као сузе – ко зна чије
И печурке и јагоде
Можда за те мој находе
Просе сестру у Илије –
Ону која у свили је
Од облака – не да ником
Није лако с Громовником

Јелисије просо сије
Где ницало никад није
Иде Виде да обиде
Божурови што се стиде
А за њиме врана приста
Подругљива подла бистра
Украла би и у Христа
Кога тужна мати тражи
У пшеници и у ражи
И у класу јечменоме
Што шапће у срцу моме

Ето вука – не чу село –
Сузи само Јагње Бело
И риба у виру плаче
Збуњујући седе враче
Гавран гракће сад ће сова
Ал не зна се с чијег крова
Са врх дуба ћук се чује
Док орахов ковчег кује
Детлић мајстор од заната
Али већ га умор хвата
Здељао је и чамово
Где се многи насамово

Јесен иде дрхте свиње
Чим застуди то почиње
Љут Спиридон дере чапре
Огули је Шпиро за трен
А хоће ли – ко ће знати –
На свињама ипак стати

А Никољдан кад освани
Пола пјаних недокланих
А друга је половина
Варварима плен ловина
Тужних Срба ко и лане
И довека мој гавране

 

ЈОШ МИ ДРЖИ ВРАТА СПАСА

Растуже ме ти између
Што у свете би да пређу
Ко мучени Есклапије
Кад за славом завапије –
Преподобни петозарни
Али пробај – у њих џарни
Па да ти се смрсе пути
У очима зреник смути

Ти уочи по и након
Које држи тајни закон
Па је свако ту где спада
Али како она свлада
У поретку вечном роле
Без иједног дана школе
Сем то мало на течају
Где не уче о бескрају
Где Господњи престо сија
И озари Евстратија
Богоносца Игњатија
А и мене ништа мање
Материно огријање –

Што понекад зна да лане
И на свете и пробране
А она ти све запрећи
Да не чује неко трећи
То што бунца лудо дете
Ко да је из епрувете
Нека ветар све однесе
А син блудни покаје се

Ал како се не помете
И помеша с нишчим свете
До те тајне како доспе
Сем милошћу Благе Госпе
И да лице света спере
Чудом срца сјајем вере
И ублажи сичан беса
И избистри вир небеса
А да никог не уцвели
Ни од грешних заблуделих
Не позледи иноверног
Ни самотног нит чемерног
Док сред лимба и ужаса –
Још ми држи врата спаса

ИЗВАН СВАКОГ КАЛЕНДАРА

У плетиву календара
Коje неко тајно пара
Ево свеца – једног сива
Провирује ко из млива

Ево бившег голог краља
Не види се од паспаља
Од мекиња и од трине –
Чека се да и он мине

Ил да буде нашки свргнут
Јер прилике мутне вргну
Па посиве сав се згрби –
На ког да се дижу Срби

Ево другог за њим трећег
Дана шупљег и лебдећег
Кога гладан гавран храни
Бране врапци самозвани

Ево дана глувих простих
Што пролазе без милости
То су дани мене стара
Изван сваког календара

НЕ УЛАЗИ АКО НЕ ИЗАЂЕШ ВЕЋИ

Можеш ти тако колико ти драго
Ал Он то види и зна кад си слаго
Можеш ти скрушен у цркву да свратиш
И да ко ценовник молитву отчатиш

Да се прерушаваш терајући моду
Али не може се подвалит Господу
Да одстојиш јутрење вечерње отклечиш
Ал анђели чују – само како вречиш

И можеш загрцнут и хлебом и сољу
Подићи за себе већу богомољу
Ал нећеш тиме ни проту тронути
Нити ће за те ишта прионути

Ако душа не трепне срце не поскочи
Узалуд се претвараш – гледају те очи
Које све виде – са свода и зида
Док литурдија час поје час рида

Можеш ти кришом сребрњаке дати
Иако Христос и Његова Мати
Одакле ти бакшиш од почетка знају
И то да се такви никад не покају

Пуст и безбојан изнутра и споља
Можеш ти тако колико ти воља
Свакога дана праг црквени прећи –
Не улази ако не изађеш већи

Из рукописа КАЛЕНДАР МОЈЕ МАЈКЕ