Јадранка Миленковић
ЕВА
ГОСПОЂА ЕВА ЈЕ ЈЕДАН ОД РЕТКИХ ЖЕНСКИХ КАНОНСКИХ ГЛАСОВА
како се то постаје питаће неко
па ето мораш да пишеш стојећи
пишеш или пишаш
није добро чуо или се труди да буде саркастичан
ти му причаш даље правиш се невешта
мораш да имаш своју собу
и будеш део одређене класе
(мрзиш тај класни образац
презиреш људе који кажу
да достојевски и ман не би били то што јесу
да није било класних олакшица
имаш такве пријатеље
свађаш се с њима већ тридесет година и дуже)
дакле оца банкара или мужа
који је стално на састанцима
онда од досаде пропишаш мајчино млеко
(знаш да није тако
дубоко у себи знаш да то нема везе с досадом
али што да трошиш речи)
дакле хајде да нађемо њену позицију
хајде да је ушемимо
рецимо феминизам
она се буни
она се буди или буни
опет је онај духовит
она хвата живот
измиче кодирању
она има сопствено поимање времена и улога
она је као птица
љутита птица
искљуваће нечије очи ако пожели
она је ледена краљица
тако кажу кад се одбија мејнстрим
дакле феминизам и шта још
па самоубиство разуме се
како канонски глас ако није ставила тачку
да неће можда живу да је канонизују
осврни се питај
знате ли неку која се још није убила а признали сте јој то право
не знају врте главом
још једном да прођемо кроз градиво
НЕ жена у правом смислу (који је прави смисао)
НЕ волети себе људе свет живот
(о ти их волиш али они ће те ипак тако…)
НЕ бити победница ни у чему
ипак ће те на ломачу
кад пишеш стојећи или како год
никог не пуштај
нек стружу по вратима
нек ти под врата гурају папириће
буди хладна
пиши о насиљу
не можеш без насиља то је могло јуче
о инцесту
пиши како би писао на крв наложени комшија
месар возач камиона или професор шта има везе
сви су исти
то је одавно јасно
нема ту класа нема полова које зло не разједа
они воле кад се пише о злу
то им је познато
верују у њега
ако не будеш канонски глас
можда те пусте у нужни минимум
жена позваних на књижевни скуп
знаш оно кад кажу
може две жене
ГОСПОЂА ЕВА ЗНА ДА ЈЕ ЦАР ГО
истина воли да се обнажује
зна то госпођа ева
али очи нису довољно снажне
да поднесу њен бљесак
знају то и тужни поседници
давно спржених зеница
слепи песници и прогоњени пророци
којима се све мање верује
истина жели да буде казана
што једноставнијим речима
као што говоре старци
уз реку или на морским обалама
једноставним и убитачним речима
што буше бубне опне
и у слабашна срца
уносе кобну збуњеност
зна то госпођа ева
па облачи голу истину
у речи смишљене брижљиво
да се лакше провуку
кроз за то направљeне отворе
ране
дубоке усеке
јер све друго је
чак и за велом овијену
одавно чврсто замандаљено
госпођа ева је
плетиља везиља шваља праља
пеглачица шарених одора
за разуздане голе факте
кад она прича причу
закривљену меку и порозну
очигледан логички закључак
растапа се у устима
као кифла клизи низ грло
помогнут рајским пићем
госпођа ева је злотвор
преварант фалсификатор
госпођа ева је заправо
једина поштена у целој ствари
показује цареву обнаженост
тако да је сви могу поднети
госпођа ева се смеје
смеје се страху од истине
госпођа ева плаче
плаче од истине
голе истине
оловне
отровне
ГОСПОЂА ЕВА ОТКРИВА ПОЕЗИЈУ
не точак или мач
ни ватру која се не да укротити
него реч која венчава бога месеца са земљом
госпођа ева доноси ту реч
из подземних шетњи са богињом Инаном
реч заосталу из предугих бројања звезда
химничну реч
о мрачним унутарњим шпиљама
и свести о пореклу светлости
та реч и храброст
да се под њу стави потпис
да јој се поклони сопствено име
обеснажује загонетку
на рачун људског уздизања
на нови облик свештеничког посредовања
нови смисао обраћања оностраном
не она није само канал
она има јасну свест
о моћи језика
да обликује историју
да усмерава искуство
да заводи
да лечи
да се колеба
да осликава
да оживљава
одржава руши подиже
да успоставља
да оног ко је записује
придружује свету бесмртника
али није то разлог
за први запис имена под стихом
није ствар у егу
его брани име подижући мач
разлог је можда тек у свести
о једначењу имена и песме
о поетском потенцијалу именовања неког бића
разлог је можда у поздраву
упућеном будућности
махнимо јој
химнично
стидљиво
као лоши дужници
ГОСПОЂИ ЕВИ СЕ, КАО У ЦРТАНОМ ФИЛМУ, ОД ВРЕЛЕ ПАРЕ ОДВАЈА ГЛАВА
она не мисли само доњим стомаком
и органима
ништа више или мање него он
који је тако замишља
њена мисао има очи и уста
додирује без прстију
пада као пљусак
лечи га од уравнотежености
враћа га у исту
тера његов свет укруг
у колут напред свешћу и језиком
знајући предности кружног кретања
пред оним праволинијским
које се нужно негде завршава
(видите инструмент што мери срчане откуцаје)
о
знамо ми да је он воли
пати због ње
пише јој песме
знамо и да је бездушно
претвара у објекат
ђаволски је предузимљив
лукав кад описује
како се родила из главе мушког божанства
не није
она се тако не рађа
она рађа
она је рационална
рефлексивна
мудро сензибилна и истанчана
потопљена у овострано и прекогранично
увезује мисли и емоције
у јединствени свет духа
као било ко други
имануел кант мартин хајдегер
и стопут боље од њих
хиљаду пута лепше
неизвештаченије
безброј милиона пута
емотивније и промишљеније
она рађа
и све из ње рађа
доњи стомак и глава
њен лепи стомак са ожиљцима
и глава што последња вири из ломаче
и што је најлепше
не рађа сама
и да може сама
опет би га звала
да одрађају заједно
вођена топлом мишљу
високопромишљеном емоцијом
да изнарађају заједно
из ничега из ничега
из пољубаца
само да прво састави главу
од вреле паре пропишталу