Година LVIII · свеска 4-6 · 2024

 

ИЛИЈА БАКИЋ (1960, Вршац), српски песник, приповедач, романсијер, књижевни и стрипски критичар, уредник. Велики део његовог књижевног опуса везан је за фантастику и авангардну књижевност, нарочито сигнализам. Објавио преко двадесетак романа, збирки прича и књига песама. Живи и ради у Вршцу и Панчеву.

МАРКО ВУКОВИЋ (1975, Крагујевац). Објављене збирке песама: Тешко је време (1994), Иза осмеха (1998), Расрчнуће (2000) и Дивљи камен (2005). Превео са норвешког језика: Ролф Јакобсен Вежбе дисања (2014), Туне Хеднебе Тачка (2016), Агнес Раватн Птичји суд (2017), Лаш Соби Кристенсен Акустичне сенке (2018), Гунвор Хофмо Никог не заборављам (2018), Тор Улвен Звезда у костуру (2020), Ролф Јакобсен Усамљена тераса и друге песме (2021), избор из нове норвешке лирике Некрштени фјордови (2021), Георг Јоханесен Ars moriendi/Ars vivendi (2023), Ингвил Луте: Што сам тако тужна кад сам тако слатка (2024) и избор из поезије Гунвор Хофмо Из друге стварности (2024). Песме су му превођене на енглески, пољски, норвешки, македонски, словеначки и бугарски језик. Живи и ради у Норвешкој.

АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА (1964, Београд), прозни писац, преводилац и музички критичар. Дипломирао Општу књижевност са теоријом књижевности (1989). До сада објавио петнаест књига приповедака и романа. Награђен је највећим наградама у Србији: НИН-овом, великом плакетом Меша Селимовић (Вечерње новости), Андрићевом, Наградом за најчитанију књигу Народне библиотеке Србије, Исидора Секулић, Милош Црњански за прву књигу, Петар Кочић и другим. Роман Велики рат штампан је досад у преко тридесет издања, са тиражом од преко 50.000 примерака. Књиге Александра Гаталице објављене су на десет европских језика. Роман Линије живота добио је велику плакету Giorgio la Pirra у Италији; роман Век – награду Умберто Саба у Трсту, а роман Велики рат – Велику награду грчких издавадача као најбоља преведена књига.

ЕЛИЗАБЕТА ГЕОРГИЕВ (1975, Димитровград) докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На српском и бугарском језику пише поезију, прозу за децу и одрасле, и драмске текстове за децу. Аутор је преко седамдесет стручних радова и прилога у часописима и зборницима конференција. Професионално се бави превођењем. Поред бројних превода у књижевној и стручној периодици, превела је и следеће публикације: Витез. Ђаво. Смрт Алексиева Елена (2012), Између векова Христова Цонка (2013), Твърде силни океани Деян Богоевич (2013), Прича од 21 лева: савремена кратка бугарска прича (2014), Доживљаји риђег гусара, Туфа Георги Константинов (2018), Raptus Светослав Нанум (2019), Четвртак Здравка Евтимова (2020), Јан Бибијан и Јан Бибијан на Месецу (2021). Аутор је и уредник двојезичних (српско-бугарских) телевизијских емисија за децу Клинци и хлапета и Попонајци. Уредник је часописа за децу и маде на српском и на бугарском језику Фарче. Добитник је више књижевних награда и признања.

НИКОЛА ЈЕРЕМИЈАШ (1997, Нишу) завршио је Економско-трговинску школу у Врању и тренутно студира права на Правном факултету у Нишу. Приче је објављивао у часописима Багдала и Књижевне вертикале, и у зборнику Даљине. Објављивао је песме на књижевном порталу Black Sheep и у зборницима Синђелићеве чегарске ватре и Лирска Круна. Освојио је друго место на конкурсу Грађанских иницијатива за кратку причу Стари дани (2021) и песничку награду Милан Дунђерски коју додељује Народна библиотека Србобран за песму Дрво које нико засадио није (2023).

ТАЊА КРАГУЈЕВИЋ (Сента, 1946) дипломирала и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Објавила је преко двадесет песничких књига и неколико књига есеја о поезији. Добитник је бројних награда, а за укупан песнички рад и допринос српској поезији награђена је наградом Десанка Максимовић (2015). Заступљена је у више значајних светских антологија. Објављене књиге њене изабране поезије: Стаклена трава (2009), Ружа одиста (2010), Седам песама на седам језика (2012), изабране песме са преводима на енглески, француски и шпански Сећање свиле (2015), Трн о свили, избор аутора, поводом награде Десанка Макцимовић (2016).

ЈУЛИЈАНА КУЗМИЋ (1992, Смедеревска Паланка). Основну и средњу школу похађала је у Тополи. Дипломирала је новинарство у Новом Саду (2015). Објавила је песму Исповест у часопису Каленић. Финалиста је литерарног конкурса фондације Лаза Костић” (2010) на тему Лаза је био другачији. Савременици га нису разумели. Зашто би мене?.

АЛЕКСАНДАР Б. ЛАКОВИЋ (1955, Пећ), песник, критичар, есејиста и антологичар. Објавио једанаест збирки песама, десет књига критика и есеја, књигу путописа Хиландарски путокази, роман Кад куће нисмо закључавали и путописну фото-монографију Хиландар и Света Гора, између мита и историје. Приредио је антологију песама о Хиландару XII–XX в. Хиландарје: песничко ходочашће, Кодеров Митолошки речник Божа Вукадиновића и зборник Велики школски час: избор из поема и књига песама изведених 21. октобра у крагујевачким Шумарицама. Уредио је две књиге тематских есеја: Његош – ријеч скупља два вијека: зборник радова о стваралаштву Петра II Петровића Његоша 1813–2013. и Бранко Миљковић – моћ речи: зборник радова о песништву Бранка Миљковића 1934–1961. Књига песама Повратак у Хиландар је преведена на енглески језик и објављена у Торонту, а књига изабраних песама на македонски језик и објављена у Скопљу. За песништво је награђен Кондиром Косовке девојке; за књижевну критику наградама Јован Скерлић (2014) и Милан Богдановић (2014); за прозу наградом Григорије Божовић (2017), за путопис Хиландар и Света Гора: између мита и историје наградом Љубомир П. Ненадовић, а Повељом Борисав Станковић за изузетан допринос српској књижевности и неговање вредности дела Боре Станковића (2024). Живи у Крагујевцу и Љутој.

РАДМИЛА МЕЧАНИН (1953), књижевни преводилац. У српску књижевност увела је многе руске ауторе – Едуарда Лимонова, Сашу Соколова, Михаила Епштејна, Сергеја Довлатова, Игора Смирнова, Јурија Пољакова, Захара Прилепина, Романа Сенчина, Ану Долгареву, Арона Гуревича, Ану Козлову, Арона Штејнберга, Александра Веселовског, Лава Данилкина итд. Лауреат је преводилачких награда Милош Ђурић, Јован Максимовић и Лаза Костић.

ЈАДРАНКА МИЛЕНКОВИЋ (1969) је основала клуб „Прејака реч“ (2004). Објавила је романе Хетерос (2019), Соба 427 (2019), Шеста песма за Ингу (2021), Оливера учи немачки (2022) и Наталија с оне стране мејлова (2024), збирке песама Преко колена (2020) и Нисам среда (2023), као и збирке прича Кроз затворена врата (2021) и Лице господина са кишобраном (2023). Награђивана за поезију и прозу, превођена на енглески, пољски, мађарски и македонски. Објављује и у периодици.

ДУШАН МИЛИЈИЋ (1987, Књажевaц) пише есеје, књижевне критике, позоришне рецензије, приче и поезију. Објавио је радове на књижевним порталима и електронским часописима Хоћу у позориште, КУЛТ, Чупава келераба, PULSE, Blacksheep, Култивиши се, Мингл, Показивач, Књижевне вертикале, Весна, Сизиф, као и у штампаним часописима и зборницима Слово Ћирилово, Црте и резе, Аргус, Суштина поетике, Траг, Културни мозаик, Стихови од седефа, Кутија љубави, Свитак, Млади долазе. За сајт Букмаркер београдске издавачке куће Лагуна писао је приказе нових издања, од којих су поједини објављени у штампаним издањима Недељника и Букмаркера. Своју прву књигу – Тако је – јер ми се тако чини (збирка позоришних рецензија) – објавио је 2019. године.

ИВА МИРЧИЋ (1986, Сарајево). Приче су јој објављиване у часопису Република и на Трећем програму Хрватског радија, a kритике и осврти у часописима Република и Ријечи. Прича Рударица објављена јој је у збирци Бурза рада, коју је уредила Јулијана Матановић, у издању Умјетничке организације „Лађа од воде“. Модерира књижевне вечери, књижевну трибину на Фестивалу културе и комуникација и на Фестивалу свјетске књижевности 2023. Тренутно учествује у пројекту Књижевни карусел у Центру за културу Трешњевка. Живи и ради у Загребу.

ЈОВАНА С. ПАВИЋЕВИЋ (1982, Крагујевац) дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду – наставно одељење у Крагујевцу, Одсек за енглески језик и књижевност. Докторске студије из књижевности започете 2008. на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, окончала је одбраном докторске дисертације на тему Поетика драмског стваралаштва Саре Кејн у контексту нове британске драме (мај 2016). Запослена је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у звању доцента за ужу научну област Енглеска књижевност и култура. Области интересовања: теорија драме и позоришта, студије перформанса, позоришна критика, и студије рода и културе. До сада је објављивала радове у часописима националног значаја, зборницима националног и међународног значаја, и учествовала на више научних и стручних скупова у земљи и иностранству.

ДРАГАН Т. ПАВЛОВИЋ (1961, Коцељева). Завршио Филолошки факултет у Београду, а бави се поезијом, прозом и књижевном анализом. Објављена дела: Господар живе, збирка песама са езотеријским речником (2010) и Поетика слободнозидарске књижевности (2019). Члан је редакције часописа Бранковина, а објављивао је у часописима: Савременик, Бранковина, Акт, Ars Regia. Заступљен у историји књижевности коју је саставио Остоја Продановић Град, Књижевност, Време (2021); антологији Душана Стојковића Дисање тишине, антологија ваљевске поезије (2020) и у Лексикону стваралаца у предуниверзитетском образовању (2019). Живи и ради у Ваљеву као школски библиотекар.

РАНКО ПАВЛОВИЋ (1943, Шњеготина Горња, Теслић) свестран је књижевни стваралац. Пише песме, приповетке, романе, драмске текстове, књижевну критику и есеје за одрасле, песме, приче, романе и драмске текстове за децу. Два пута су објављена његова Изабрана дјела, Завод за уџбенике у Источном Сарајеву у четири тома, а из више десетина збирки песама и приповедака, осам романа и две збирке есеја, прошле године су, у издању новосадског „Прометеја“ и бањалачке „Бесједе“, објављена његова Изабрана дјела у 14 томова. Заступљен је у читанкама, лектири и многим нашим и страним антологијама. Његове песме и приповетке превођене су на двадесетак страних језика, а ове године роман Громада објављен је у Индији, на енглeском језику. Награђиван је значајним признањима, међу којима су и награде: Кочићева, Скендер Куленовић, Лаза Костић, Пјесник – свједок времена Сарајевских дана поезије. Додељене су му повеље Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске и Академије „Иво Андрић“ за животно дело. Члан је Словенске академије књижевности и уметности.

МИРЈАНА ПОПОВИЋ (1949, Београд), доктор хуманистичких наука из подручја лингвистике. Бавила се питањима стандардизације језика и терминологије са тежиштем на социолингвистици. Свој радни вијек завршила је на Универзитету „Џемал Биједић“ у Мостару. Објавила је већи број радова на научним конференцијама и у часописима, те написала књиге Политичка терминологија (2007) и Стандардни језик и стилови (2007). Објавила је двије књиге поезије Све је у овој кући (2002), Кроз бехар и вријеме (2007) и књигу Књижевне критике и есеји (2022).

ГОРИЦА РАДМИЛОВИЋ (1992) дипломирала и мастерилала на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за српску књижевност и језик. Запослена је као стручни сарадник на пројекту Лексикон писаца српске књижевности у Матици српској. Пише поезију, прозу, позоришну критику и научне радове. Објавила књигe поезије: Стрижи маску, конак немаш (2017), Седи, ујешће те камен (2022). Приредила: Павле Соларић, Улог ума человеческога (1808) (са Миленом Зорић) (2019), Јован Љуштановић, Позориште кроз зечје уши (2021), Јасмина Топић, Сада смо на острвима (2022).

ДАНИЦА М. САВИЋ (1986, Београд) основне и мастер студије Српског језика и књижевности завршила је на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Објавила је монографију Авангардни експеримент Растка Петровића (2017). Добитница је награда: Андра Гавриловић за најбољу књижевну критику (2016), као и награда Улазница (2017) и Трагом Настасијевића (2017) за жанр есеја. Рукопис Eta Carinae победник је Сомборског књижевног фестивала 2020. Поезију, књижевну критику и научне радове објављује у периодичним публикацијама. Уредник је у часопису Свеске.

БРАНИСЛАВ СОЛОМУН (1961, Пула) објавио је збирке песама Притисак (1986) и Прозрачност (2021). Објављивао поезију, прозу и преводе са енглеског језика у југословенској и српској књижевној периодици. Живи у Београду.

АЛЕКСАНДАР Д. СТАНКОВИЋ (1942, Београд) завршио је правни факултет. Пише прозу, поезију и драме. Објавио је књиге прича и приповедака: Реквијем за једну љубав (1984), Адамови јади (2004), Надомак среће (2017), Бекство од празнине (2018), Лов на лептире, (2019), Гођење са душом (2020) и Одавде до нигдине (2022); књиге песама: Бистрење бескраја (2010), И беше Јов на свету (2015), Хадријанови последњи дани (2018) и Руке велика сна (2020). Објавио је Сенеку, историјску драму у пет чинова (2016) као и дневничке записе под називом Мелемник (1999).

ШАБАН ШАРЕНКАПИЋ (1956, Нови Пазар), песник и прозаист. Студирао је политичке науке и југословенску књижевност. Оснивач је „Културног центра ДамаД“, покретач књижевног часописа Мак и магазина Хас. Члан је Друштва писаца Босне и Херцеговине. Књиге песама: Кућна нега (1987, 1990), Империја хлеба (1993), Земна снага (1997), Стамболска спрема (1997), Меморијалне плоче (2002), Лирика мањинства (2005), Матерњи гето (2005), Изабране пјесме (2006), Земна оставштина (2007), Црвене куће (2014), Кафкин калфа (2019) – за коју је добио и награду БУКС-а Сулејман Табаковић за књигу године. Кућа јасина (2022) – награда Стјепан Гулин; Газински гласник (2024). Прозне књиге: Буквица (2000), Пазарска трилогија (2005), Мазија – награда Ћамил Сијарић (2009) и Квартида (2020). Живи у Новом Пазару и Сарајеву.

МЛАДЕН ШЉИВОВИЋ (1980, Зајечар) дипломирао је на Физичком факултету у Београду. Добитник је књижевних награда Матићев шал (2006) и Аладин Лукач (2007) за најбољу књигу поезије младог аутора, као и друге награде на конкурсу Улазнице. Пише и кратке приче, и награђиван је: на конкурсу Андра Гавриловић (2016), као и на Нушићијади (2014. и 2015) Аутор је две књиге поезије Петнаест разгледница за дванаест адреса (2006) и Приручник за снове и квантну механику (2008). Ради у Гимназији у Зајечару.