Жељка Гавриловић
ФРАГМЕНТИ

 

I

Понирем у распуклу чежњу
Заискрим тамо
Дубоко унутра
Па згаснем
Између нула и један
Откуцава ме тишина.

II

Нисам умрла.
Скривам се
У порубу
Плаве кошуље.
Слушам
Бат срца.
Ти
Који ово читаш
Упали свећу
Ако на кошуљи
Осване
Љубичасти
Траг пољупца –
Ропца.

III

Смрт је мекана девојчица
Са осам хиљада сочива у оку
Свет јој је цео у погледу
Никуда не журећи увек стиже
У једној руци јој бело цвеће
У другој црн календар.

IV

Свако детињство има свој Врт
У њима господаре Игре
А деца не хају за будућност.
Данас су ту само дрхтава сећања
Тихује сета међу прастарим стаблима
Ни лахора, ни жубора, ни крила да прхну.
Ражалошћени – некоћ тек деца у заносу Игре
Сад знамо: цео је Свемир тамница
Неважно је у којој си ћелији и с ким је делиш.

V

Овакви као ја, господо,
Не римују последњи дах и самртни страх
Они се, певајући, просто затрче
Са врха брда, боси, кроз јутарњу росу
До разгранатог хлада родног ораха –
Где ће занавек одмарати живот.
И где ће до последњег даха
О, без страха, без страха
Смирено и лагано
Примити судбину праха.