Гордана Симеуновић
ЏАК СОЛИ

 

ЗВОНО

Кад престану да звецкају судови
И оду сервирке

Када сестре поделе терапију
И са водом из пластичног лончета
Попијеш још мало лековите судбине

Кад се умири јато разнобојних птица
На стакленим вратима
После последњег закључавања
Докторке из прве смене

Настаје тишина

Тада се зачује звоно

Кратко, сигурно, свакодневно

То отац доноси поморанџе
Чист веш
И мале вести

Ниједна црква на свету нема такво звоно.

ОДМОТАВАЊЕ

Добијали смо запетљану клупчад вуне
Да је одмрсимо и плетемо
Пажљиво и тешко смо то радили

Могли су да нам потуре и Гордијев чвор
Да га распетљамо
Нико не би приметио
Да је велика загонетка решена
Без помоћи мача

Исток смо освајали
Мрављим корацима успаваних тинејџера
Који су претходног лета мислили
Да ће у три корака освојити свет.

ПРИСТАЈАЊЕ

I

Од непристајања
Кожа огруби
Боре се продубе
Осмех постаје грч.

II

Најзад је почело
Споро зарастање рана
Посебно прихватање
Неминовности?

Престала рика

Свој поглед
Заглављен у прашини
Газиш тешким телом.

Сваку наредбу извршаваш.

III

Да, да, ропство!

Волим његов благи облик
Предају
Прво припитомљавање

У харемским испарењима
Где кожа постаје мека

Не знаш да ли je сан
Ни ако је сан
Да ли ћеш се пробудити.

 

ЏАК СОЛИ

Пристала сам да пођем за тебе
Било је природно
Тако пристају бродови

Обујмио си ме
Ко лучки радник џак соли
И понео кући

Ти знаш важност
Сваког зрна

Пазиш да се не проспе.

ДОМАЋИЦА

Моје је да скувам ручак
Почистим кућу
Прострем веш

А ти, Боже,
Што си се запио са Стојаном
У Великом Боњинцу
Похитај кући

Руши нам се свет.

ТЕСЛА ПОСМАТРА БАЛЕРИНЕ

Једне Магичне вечери
Четири жене плешу

Испод затегнутих маски
И трикоа
Њихова тела су скупљена
Сав ерос је у покрету
Изван покрета
Оне су хладне статуе.

У публици је и Никола Тесла

Са зида
Удубљен и опуштен
У свом раму
Он их посматра

Сасвим сигуран
Да је добро било
Жена се клонити

Али може…
Може сада….
Када је безбедно
Из удаљености
Од стотинак година
У једној малој игри
Да се ужива.