Година LVII · свеска 4-6 · 2023

 

БОЈАН БЕЛИЋ (1978, Ваљево), студирао је филозофију и глуму. Преводи са немачког, енглеског и италијанског језика. Превео на српски дела Блејка, Рилкеа, Тракла, Џојса, Антологијуу немачког уклетог песништва. Добио је награду „Милош Ђурић“ за превод Вилијема Блејка.

 

ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише пеозију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).

 

ДИВНА ВУКСАНОВИЋ (1965, Београд) Магистрирала је театрологију и докторирала филозофију. Редовна је професорка на Факултету драмских уметности и Факултету примењених уметности у Београду. Објавила је тринаест књига у области књижевности (поезија, кратке приче, међужанр, романи); три радио драме извођене су јој на Радио Београду 2. Ауторка је и шест књига из филозофије медија и естетике, и преко 150 научних и стручних радова обављених у домаћој и међународној периодици. 

 

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (Приштина, 1989) дипломирала је Историју уметности (2008) са радом Симптоми на представама оболелих, на фрескама у српском средњовековном сликарству. Завршила мастер студије (2014) са темом Иконографија Христових чуда у Дечанима. Студент је докторских студија историје уметности Филозофског факултета у Београду. Научне радове објављивала је у Лесковачком зборнику, Саопштењима, Браничевском гласнику, као и у научним зборницима. Ауторка је више текстова каталога, изложби и стручних критика.

 

БРАНКО ЈЕРИНИЋ (1953, Крагујевац), дипломирао на ФДУ у Београду 1975. Глумац, од 1976. члан Драме Народног позоришта у Београду. Пише, понекад, за свој рачун. До сада није објављивао. Живи у Београду.

 

НЕБОЈША ЛАПЧЕВИЋ (1966, Крушевац) објавио je  до сада тринаест књига поезије, прозе, документарне-публицистике, драмā… Написао је и три либрета за оперу, издвајамо извођење прве Крушевачке опере Лазарево обретеније коју је компоновао Мирољуб Аранђеловић Расински. Превођен на неколико страних језика и заступљен у више антологија и књижевним часописима. Добитник неколико књижевних награда, међу којима су значајне наградае Златна значка КПЗ, Србољуб Митић, Благодарје УКС, Радоје Домановић, Брана Цветковић, Ђура Јакшић и Меша Селимовић за књигу Филателист. Члан УКС и председник Књижевног клуба Багдала, ради као уредник Легата Милића од Мачве у Крушевцу.

 

АЛЕКСАНДАР Б. ЛАКОВИЋ (1955, Пећ), песник, критичар, есејиста и антологичар. Објавио десет збирки песама, десет књига критика и есеја, књигу путописа Хиландарски путокази, роман Кад куће нисмо закључавали и путописну фото-монографију Хиландар и Света Гора, између мита и историје. Приредио антологију песама о Хиландару XII-XX в., Хиландарје: песничко ходочашће, Кодеров Митолошки речник Божа Вукадиновића и зборник Велики школски час: избор из поема и књига песама изведених 21. октобра у крагујевачким Шумарицама. Уредио две књиге тематских есеја: Његош – ријеч скупља два вијека: зборник радова о стваралаштву Петра II Петровића Његоша 1813-2013 и Бранко Миљковић – моћ речи: зборник радова о песништву Бранка Миљковића 1934-1961. Књига песама Повратак у Хиландар је преведена на енглески језик и објављена у Торонту, док је књига изабраних песама преведена на македонски језик и објављена у Скопљу. За песништво је награђен Кондиром Косовке девојке; за књижевну критику – наградама Јован Скерлић (2014) и Милан Богдановић (2014); за прозу – наградом Григорије Божовић (2017), а за путопис Хиландар и Света Гора: између мита и историје наградом Љубомир П. Ненадовић. Живи у Крагујевцу и Љутој.

 

ЈЕЛЕНА МАРИЋЕВИЋ БАЛАЋ (1988, Кладово) радила је као лектор српског језика на Јагелонском универзитету у Кракову (2013-2014). Запослена је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду у звању доцента. Добитник је награда: Боривоје Маринковић (2014) и Доситејево златно перо (2018). У уредништву је Летописа Матице српске. Објавила је две стручне књиге: Легитимација за сигнализам: пулсирање сигнализма (Београд 2016) и Трагом бисерних минђуша српске књижевности: ренесансност и барокност српске књижевности (Нови Сад 2018), као и песничкe књигe Без длаке на срцу (2020) и Арсенал (2023).

 

САЊА МАРКЕЉИЋ (1992, Горњи Милановац) запослена је на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу као лектор на Катедри за англистику од 2017. године. Тренутно ради на предметима Енглески језик 3 као изборни и Интегрисане вештине енглеског језика 1-4, a у претходном периоду држала је и часове превођења студентима треће и четврте године. Преводилачке и лекторске послове такође је обављала и за потребе објављивања научних радова у научним часописима и зборницима са народних и међународних научних скупова. Аутор је неколико научних радова из области енглеског језика и лингвистике.  

 

ЂОРЂЕ МАТИЋ (Загреб, 1970) је песник, есејиста, критичар и преводилац. Одрастао је у Загребу. Од 1991. живео је прво у Италији, а потом у Холандији, где је студирао енглеску и италијанску књижевност у Амстердаму. Дела: Eastern Лексикон Yu митологије (коаутор и уредни) (2004), European Folk Tunes (коаутор с Меримом Кљуцо) (2009), Lingua franca; pesme (2013), Тајни живот пјесама; есеји (2014), Haarlem Nocturne (песме на холандском језику) (2015), Visages du silence; (2020), Niotkuda s ljubavlju, roman, (2021), Šifrirano, biografija: nove i izabrane pjesme, (2022). Члан је редакције загребачког часописа Просвјета и сарадник портала Око Радио-телевизије Србије. Члан је Хрватског друштва писаца и Српског културног друштва Просвјета.

 

СЛАЂАНА МИЛЕНКОВИЋ (Сремска Митровица, 1973) завршила је Српску књижевност и језик на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду где је магистрирала и докторирала. Ради као професор струковних студија. Пише поезију, есеје, научне студије, прозу. Објавила је десет уџбеника и научних монографија и шест збирки песама. Уређује Часопис за науку, културу и уметност „Сунчани сат“, била је више година главни и одговорни уредник Радио телевизије „М“ у Сремској Митровици. Уређује јутјуб канал „Жива реч емисија”. Објавила је истоимену књигу интервјуа. Члан је ДКВ, УКС и УНС. Више пута је награђивана за поезију и научни рад. Књижевни радови су јој преведени на енглески, немачки, арапски, турски, пољски, јапански, румунски, бугарски, шпански, македонски и др. језике.

 

ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ (1988, Приштина), песник, књижевни критичар и проучавалац књижевности, докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио књиге песама Кенотаф (2014), Крхотине лета (2019) и књигу есеја Тмина и празнина, Horrorvacui у српској поезији XX и XXI века (2021). Приредио је збирку изабраних песама Драгомира Костића Пут у Микену (2016). Уредио зборнике радова о делу Душана Ковачевића, Петра Сарића, Злате Коцић и Ивана Негришорца: Душан Ковачевић: идеологија, човек, драма (2017), Сарић: светлост, стварање, страх (2018. са Маријом Јефтимијевић Михајловић), Злата Коцић: славуји, љиљани, лестве (2019. са Слободаном Владушићем), Иван Негришорац: поетичке и културолошке доминанте (2020. са Јаном Алексић). Добитник је Годишње књижевне награде Књижевног друштва Косова и Метохије Григорије Божовић за најбољу књигу објављену 2019. године и награде „Перо деспота Стефана Лазаревића“ (2023). Уредник је књижевног програма и књижевних издања Дома културе Грачаница.

 

ДУШАН МИЛИЈИЋ (Књажевац, 1987), пише есеје, књижевне критике, позоришне рецензије, приче, песме. Објавио је радове на књижевним порталима и електронским часописима Хоћу у позориште, КУЛТ, Чупава келераба, PULSE, Blacksheep, Култивиши се, Мингл, Показивач, Књижевне вертикале, Весна, Сизиф као и у штампаним часописима и зборницима Слово Ћирилово, Аргус, Суштина поетике, Културни мозаик, Стихови од седефа, Кутија љубави, Свитак, Млади долазе. За сајт Букмаркер београдске издавачке куће Лагуна писао је приказе нових издања, од којих су поједини објављени у штампаним издањима Недељника и Букмаркера. Своју прву књигу позоришних рецензија, под називом Тако је – јер ми се тако чини, објавио је 2019. године.

 

АНЂЕЛА МИЛИНКОВИЋ (1987, Београд) је завршила историју уметности на Филозофском факултету у Београду, као и мастер студије са фокусом на модерну уметност. Песме су јој објављиване у зборницима Блудни стих, Шраф и Тајни град издавачке куће Енклава, у књижевним часописима Буктиња и Београдски књижевни часопис, на порталима Астронаут, Човјек часопис и Стране, као и у издању Музеја Југославије, Место песника у радничком строју, у оквиру радионице о радничкој поезији. Необјављен рукопис Године Мондријана био је 2022. у ужем избору три конкурса – Првенац, Новица Тадић и Мак Диздар.

 

ДРАГАНА МОМИРОВ (Нови Сад, 1992), завршила је мастер студије 2017. године на Филозофском факултету у Новом Саду, на Катедри за руски језик и књижевност. Запослена на Филозофском факултету у Новом Саду од  2020. године у звању асистента. Студент је докторских студија. Објављује научне радове и преводе.

 

ИВАН ПРАВДИЋ (Београд, 1975), похађао програме Kњижевне Академије “Традиција Авангарде” и “Kонтрадикториј”. Дипломирао Драматургију на Факултету драмских уметности и магистрирао Вишемедијску уметност на Интердисциплинарним последипломским студијама Универзитета Уметности у Београду. Стекао уметнички докторат из Вишемедијске уметности под менторством Владана Радовановића. Аутор књига Сабрани Правдић – Петокњижје (2003), Истина Ослобађа (2005). Један од оснивача уметничке групе Магнет. Са својим радовима учествовао на фестивалима и симпозијумима у Kанади, Русији, Холандији, Великој Британији, Португалу, Шпанији, Немачкој, Аустрији, Италији, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Мађарској, Румунији, Бугарској, Албанији. Тренутно руководилац Већа докторских студија Академије уметности у Новом Саду и члан Већа интердисциплинарних студија Универзитета уметности у Београду и Стручног већа за уметност Универзитета у Новом Саду и дописни члан Центра за студије интердисциплинарних извођачких уметности Универзитета у Бирмингему.

 

БИСЕРКА РАЈЧИЋ (1940, Јелашница код Зајечара) је на Филолошком факултету у Београду дипломирала на студијама славистике (Група за источне и западне словенске језике и књижевности). Поред писања и превођења, углавном се бавила библиотекарством, радећи у научним библиотекама (Народна библиотека Србије, Институт за историју САНУ и Институт за српски језик САНУ). Писањем и превођењем интензивно се бави почев од последњих година студија славистике до данас. Досад је објавила око сто књига превода (поезија, проза, драме, есејистика, театрологија, филозофија, естетика, теорија књижевности и уметности, историографија, политикологија). Превела је поезију око 160 пољских, руских, чешких и словачких песника. У Пољској је 2014. године објављена књига о њеном раду под називом Biserka (аутор Lukasz Mańczyk, Kraków, Universitas, 2014). Члан је Удружења књижевних преводилаца, српског ПЕН клуба, Српског књижевног друштва и почасни члан Удружења пољских писаца.

 

ДРАГОСЛАВ ХАЏИ ТАНЧИЋ (1938, Лесковац), завршио је Правни факултет. Објавио је следеће књиге прича: Тајна црног лука (1992), Смртоносне и друголике приче (1995), Грчко слово (1999), Мастило нове учености (2006), У славу лажног сведочења (2006), Плесач танга у оставци (2009), Из доњег света љубави (2012), Трпљење приче (2016), Трагање за црном кутијом сна (2017), Догађај у ботаничкој башти (2018), Моје срце плеше на ветру (2019). Објавио је такође и следеће књиге песама: За спас плагијата (2021), Неко некоме (2022). Објављује у књижевној периодици.  Живи у Београду.

 

МИРОСЛАВ ТОДОРОВИЋ (Трешњевица код Ариља, 1946) српски је песник, критичар, прозни писац, колумниста. Обавио је књиге поезије: Спис ведрине (1978),  Испис таме (1990),   Летеће бараке, теренци и њи`ове душе (1990),  Судњи час (1990),  Теренска свеска (1993), Испис таме 2 (1994), Сванућа (1994), Црно у боји (1994), Потоња верзија (1997), Свети мученици (1998),Тамно и дубоко (2002), Земаљско и небеско (2004), После свега (2005), Спрам расутих звезда (2006,2007), Песме путовања (2009), Ветар понад гора (2011), Станиште поезије / The Habitat of Poetry (Двојезично, на српском и енглеском (2011), Светиња (2013),  Шум и лахор (2013), Хладно сјаје звезде и судбине (2015), Божја визура (2015), Грчка свеска (2015), Лепет крила (2018),  понАД рукОписа (2019), Темно и длабоко  (2019),  Грчка свеска, 2 / ΕΛΛΑΔΑ ΤΕΤΡΑΔΙΟ Β΄, двојезично:  српски  и грчки  језик (2020), Тамно и дубоко (2020), Дах и Прах (2022). Књиге есеја: У сенци Дамокловог мача (2009), Ширење светлости (2013), Листови на ветру (2015), Добрило Ненадић, неопозиво (2014; 2020), Малина и други јади (2016), пОгледи из Трешњевице (2020). Награђиван је писац. Превођен је на више језика: италијански, бугарски, пољски, енглески, руски, немачки, грчки, македонски. Члан је Словенске академије књижевности и уметности.