Година LVI · свеска 4-6 · 2022

КОРАЧАЛИ СУ[1]

 

МАЈА БЕЛЕГИШАНИН ИВАНОВИЋ (1980, Београд), завршила Филолошки факултет у Београду, Српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Пише поезију (за одрасле и децу), прозу, есеје и приказе. Објављује у књижевној периодици. Живи у Београду. Објављене књиге поезије: Испод неба (2007), Светлосна пруга (2011), Зимско сунце (2014), Песме разних боја, књига за децу (2017), Нежна граница – хаику (2018), Биљке и девојчице, књига за децу (2019), и књига критике Светло препознавање – прикази, есеји (2020).

 

ДЕЈАН БОГОЈЕВИЋ (1971, Ваљево), мутимедијални уметник. Објавио преко 70 ауторских, жанровски различитих књига (поезија, проза, драма, хаику, есеј, стрип). Награђиван у земљи и иностранству. Превођен на преко двадесет језика. До сада, поред Србије, ауторске књиге су му објављиване у Словенији, Пољској, Бугарској, Естонији, Хрватској, Шпанији, Тајланду… Приредио бројне домаће и међународне антологије (хаику, проза, поезија, поезија за децу). Излагао на 74 самосталне и на преко 300 групних ликовних изложби у земљи и иностранству. Уредник је часописа за књижевност, уметност и културу Акт, часописа за поезију и поетско Тенсо и хаику часописа Цвет шљиве. Оснивач првог међународног Тријенала визуелне и експерименталне поезије као и међународне ликовне колоније Ехо, рубови…. Уметнички директор Ваљевског стрип феста. Председник је Хаику друштва Србије и АРТ групе АКТ. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних уметника Србије, Удружења драмских писаца Србије (по позиву) и Удружења стрипских уметника Србије (по позиву). Живи у Ваљеву.

 

ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак) студент је српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).

 

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (1989, Приштина) дипломирала је Историју уметности (2008) са радом Симптоми на представама оболелих, на фрескама у српском средњовековном сликарству. Завршила мастер студије (2014) са темом Иконографија Христових чуда у Дечанима. Студент је докторских студија историје уметности Филозофског факултета у Београду. Научне радове објављивала је у Лесковачком зборнику, Саопштењима, Браничевском гласнику, као и у научним зборницима. Ауторка је више текстова каталога, изложби и стручних критика.

 

ИВАНА ДРЕЊАНИН (1978, Београд) дипломирала је на Одсеку за пољски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Тренутно је апсолвенткиња мастер студија на Хришћанској теолошкој академији у Варшави, на одсеку педагогије. Током свог дугогодишњег искуства, радила је у различитим областима као преводилац (маркетинг, филм, књижевност). Током студија заједно са групом колега учествовала је у превођењу књиге Тајна дипломатија Адама Јежија Чарториског на Балкану: Отел Ламбер и српска криза 1840-1844 аутора Антоњија Цетнаровича. Објављивала је текстове и интервјуе о избеглицама из Авганистана и Сирије у Србији у пољском часопису Рита Баум, као и превод кратке приче Хрвоја Иванчића Црвена венчаница коју је превела са хрватског на пољски, за исти часопис. Такође је превела на српски неколико кратких прича пољских ауторки Агњешке Клос и Јоане Рошак. Током боравка у Пољској учествовала је у пројекту Комшилук – границе блискости, 2018.  Стипендисткиња је европског програма за младе ауторе и преводиоце ЦЕЛА, у оквиру ког је превела текстове Александре Липчак, Јоане Гјерак Оношко и Уршуле Јаблоњске.

 

БИЉАНА ЂУРОВИЋ, (1972, Панчево), магистар филолошких наука. Основне, специјалистичке и магистарске студије завршила је на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Објавила је више уметничких текстова у домаћим часописима.

 

МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ (1953, Ловац код Бањске) завршила је Филозофски факултет, Одсек за југословенску књижевност и језик у Приштини, а магистирала је на Универзитету у Београду. Радила је на Универзитету у Приштини, у звању асистента на предмету Методика наставе српског језика на Филолошком факултету и професора на Вишој педагошкој школи, где је предавала Методику наставе српског језика и Књижевност за децу. Радила је у Радио Приштини као уредник и у Телевизији Приштина као уредник Редакције за културу (1995–1999). Донедавно је била уредник у Телевизији Београд и један од зачетника Дигиталног програма  (садашњег Трећег канала, за културу), а пре тога је девет година радила као уредник у Редакцији за културу. Сарадник је многих часописа и листова. Објавила је значајан број песничких књига, што је пропраћено већим бројем награда. Пише и приче за децу које су објављиване у домаћим часописима (Дечје новине, Јединство, Невен и др.) и бави се приређивачким радом. Приредила је и изабрала песме Владете Вуковића под називом Остаћу негде, и неколико књига избора поезије песника Љубинка Јелића, за италијанско, француско, шпанско, турско и издање на арапском језику. Ауторка је бројних предговора и поговора за многе књиге, српских и страних аутора. Заступљена је у више антологија поезије, зборницима и панорамама поезије, у земљи и  иностранству. Песме су јој превођене на руски, италијански, енглески, француски, арапски, мађарски, турски, бугарски, македонски, немачки, азербејџански, шведски, пољски, румунски, грчки, ромски, словачки и друге језике. Живи у Београду од јула 1999. Мајка је две кћерке.

 

ВЕСНА КАПОР (1965, Невесиње). Филолошки факултет завршила у Београду. Објавила роман Три самоће (2010, 2011), збирке прича По сећању се хода као по месечини (2014, 2016), Венац за Оца (2018, 2019) и кратку прозу Као што и вама желим (2016). Добитница је награда Меша Селимовић, Лаза Костић, Милош Црњански, Данко Поповић и Кондир Косовке девојке. Са професорком Слободанком М. Владив-Гловер уредила је публикацију The Sense of Writing in the Age of New Tehcnologies and Mass Media у оквиру едиције Transcultural Studies (2016). Ради у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма. Њене приче заступљене су у збиркама: Путник са далеког неба, Зона Библиона, Са Андрићеве чесме, Корак исписан пером, Врт наде, Најкраће српске приче и Приче о Косову. Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски и мађарски језик.

 

БОРИС ЛАЗИЋ (1967, Париз), доктор славистике. Пише поезију, прозу, есеје и критику, преводи са француског, енглеског као и на француски. Књиге песама:  Посрнуће (1994), Океанија (1997), Запис о бескрају (са Гораном Стојановићем) (1999), Псалми иноверног (2002), Песме лутања и сете (2008), Орфеј на лимесу (2012), Капи сласти (2013), Канонске песме (2016), Унутрашњи пејзаж (2019), Облици лудила и исцељења (2021); књиге путописне прозе и есеја – Белешке о Аркадији (2000), Турски диван (2005); Врт заточеника – упоредне студије из девете уметности (2010); романи:   Губилиште (2007; 2018), Панк умире (2013), Дупли албум (2021). Приредио и превео антологију поезије старога Мексика Лептири од опсидијана и жада (2010; 2016). Награде: Петар Кочић (1997), Растко Петровић (2000), Награда жирија лесковачког салона стрипа (2006), Стражилово (2013), Награда БКЦ-а новосадског Сајма књига (2016). Као слависта, десет година је предавао на француским Универзитетима Лил 3, Париз-4 Сорбона, Иналко, Екс-Марсељ. Приредио и превео на француски Његошеву Лучу микрокозма P. P. Njegoš, La lumière du microcosme (2000; 2002; 2010) и Горски Вијенац, P. P. Njegoš, Les lauriers de la Montagne (2018); антологију савремене српске поезије Anthologie de la poésie serbe contemporaine (2010) као и антологију српске средњовековне поезије Аnthologie de la poésie serbe médiévale (2011). Члан је редакција  следећих часописа: Дијалог, Париз (1997-2000); Књижевна реч (2001/2002); коуредник је академског сајта-лексикона serbica.fr од његовог оснивања (2011) до 2021. Члан је Друштва књижевника Војводине као и Института за Упоредну књижевност Универзитета у Ници „Софија-Антиполис“. Живи у Ници.

 

ЈЕЛЕНА МАРИЋЕВИЋ БАЛАЋ (1988, Кладово) радила је као лектор српског језика на Јагелонском универзитету у Кракову (2013-2014). Запослена је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду у звању доцента. Добитник је награда: Боривоје Маринковић (2014) и Доситејево златно перо (2018). У уредништву је Летописа Матице српске. Објавила је две стручне књиге: Легитимација за сигнализам: пулсирање сигнализма (Београд 2016) и Трагом бисерних минђуша српске књижевности: ренесансност и барокност српске књижевности (Нови Сад 2018), као и песничку књигу Без длаке на срцу (Београд 2020).

 

МИЛА МЕДИГОВИЋ СТЕФАНОВИЋ (1948, Титоград), матурирала у тамошњој Гимназији. Дипломирала и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Магистрирала у Новом Саду на Филозофском факултету, на тему Женско писмо у сватовским пјесмама Паштровског приморја. Била je службеник, професор и библиотекар. Бави се књижевним радом – понајвише критиком, есејистиком и културном историографијом. Монографије: Невеста у свадбеном кругу (1995, 2016), Народна библиотека у Крагујевцу (1866-2004) (2005), Јагодинско библиотекарство (1851-2011) (2011), Урамљена љетовања (2013), Сањиви свет од месечине (2016), у коауторству, Културна историја Паштровића (2018). Аутор је више изложби из домена културне историје Србије. Приређивач је неколико издања и покретач четири периодичне публикације у Крагујевцу. Живи, истражује, чита и пише у Београду.

 

ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ (1988, Приштина), песник, књижевни критичар и проучавалац књижевности, докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио књиге песама Кенотаф (2014), Крхотине лета (2019) и књигу есеја Тмина и празнина, Horrorvacui у српској поезији XX и XXI века (2021). Приредио је збирку изабраних песама Драгомира Костића Пут у Микену (2016). Уредио зборнике радова о делу Душана Ковачевића, Петра Сарића, Злате Коцић и Ивана Негришорца: Душан Ковачевић: идеологија, човек, драма (2017), Сарић: светлост, стварање, страх (2018, са Маријом Јефтимијевић Михајловић), Злата Коцић: славуји, љиљани, лестве (2019, са Слободаном Владушићем), Иван Негришорац: поетичке и културолошке доминанте (2020, са Јаном Алексић). Добитник је Годишње књижевне награде Књижевног друштва Косова и Метохије Григорије Божовић за најбољу књигу објављену 2019. Уредник је књижевног програма и књижевних издања Дома културе Грачаница.

 

МИРОСЛАВ Б. МИТРОВИЋ (1948, Београд) дипломирао на Катедри за арапски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Са арапског превео књиге Нагиба Махфуза Приче из нашег кварта (2008), Срце ноћи (2016), Шапат звезда (2019), Дан када је вођа убијен (2019). Приредио је антологију Скривена љубав (хомоеротски мотиви у савременој арапској књижевности, 2018). Заступљен са преводима у антологијама Чаробни врт (антологија светске уметничке бајке, 1999) и Тањир пун речи (мајстори савремене светске приче, 2012). Члан Удружења књижевних преводилаца Србије.

 

МИША ПАСУЈЕВИЋ (1972, Ниш) oбјавио збирке поезије Инк (Матица српска, 1997, за коју је добио Бранкову награду), А.М. телеграм (Центар за стваралаштво младих 2000) и књигу кратких прича За воланом – мали роман о смрти (ИК Рад, 2007). Песме и прозни текстови су му превођени на енглески, немачки, румунски и словеначки језик.

 

НИКОЛА ПЕТКОВИЋ (1990, Исток) преводи и пише поезију и прозна дела. Завршио је Природно-математички факултет у Крагујевцу. Преводе и ауторске радове објављивао је у домаћој периодици. До сада је објавио збирку прича Велике приче малих створења (2020). Ради као професор у Другој крагујевачкој гимназији.

 

ЛЕНА ПЕТРОВИЋ (1984, Београд). Студирала је права у Београду, а потом у Вашингтону. Радила је у Београдском центру за људска права где је избеглицама пружала бесплатну правну помоћ. Стажирала је у Савезној скупштини Немачке у Берлину и тамо се дружила са уметницима којима је близак Балкан. Копродуценткиња је радио-колажа Подстанари који је емитован на Радију Т у Кемницу (Немачка). Kао „Fulbright“ стипендисткиња одлази у Вашингтон, где тренутно живи и ради. Похађала је радионице креативног писања Звонка Карановића. Пише песме и прозаиде на српском, енглеском и немачком. Песме су јој објављене у часопису за поезију Енклава и на порталу Стране. Тренутно ради на својој првој збирци песама.

 

НИКОЛА З. ПЕУЛИЋ (1994, Чачaк) завршио је Машинско-саобраћаjну школу у којој је био ђак генерације школске 2012/2013, студије србистике на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Објавио је неколико радова из области билиотекарства у стручним гласилима, али и оне везане за књижевна тумачења. Као посебна интересовања истиче народну, средњовековну и српску књижевност XX века. Добитник је Бранкове награде коју додељује Матица српска и Доситејевог златног пера које додељује Доситејева задужбина у Београду. Запослен је у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дисˮ у Чачку.

 

ДРАГАНА ПОПОВИЋ (1982, Смедеревска Паланка). Основне и мастер студије завршила на Филолошком факулету у Београду на смеру за општу књижевност и теорију књижевности. Живи и ради у библиотеци. Пише поезију, прозу и есеје.

 

МИЛИЦА РОСИЋ (1996, Лазаревац) дипломирала је на Групи за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду. Добитница је награде Млади Дис за 2021. годину. Објавила је збирку песма Задњи поглед у ретровизор (Чачак, 2021).

 

БРАНКА ТОДОРОВИЋ (1998, Добој, Босна и Херцеговина) дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за компаративну књижевност са теоријом књижевности (2021). Стипендиста је Фонда „Др Милан Јелић“, Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске. Пише есеје, критике и приказе. Области интересовања: модерна лирика, модернистички роман, српска књижевност XX века, филм и књижевност.

 

ЈОВАНА ТОДОРОВИЋ (1997, Зрењанин) завршила је основне и мастер академске студије на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Одбранила је мастер рад на тему Еротска интертекстуалност у делу Миленка Пајића. Добитник је Награде Боривоје Маринковић за рад из старијих области српске књижевности. Пише научне студије, есеје и књижевну критику. Објављује у домаћој и иностраној периодици. Највише је занимају савремена српска књижевност, књижевност постмодернизма, еротографије и везе између српске, шпанске и хиспаноамеричке књижевности и културе. Тренутно похађа докторске академске студије на Филозофском факултету у Новом Саду.

           

МИЋО ЦВИЈЕТИЋ (1946, Кушлат код Фоче) књижевни је историчар, критичар, есејиста, песник, путописац, преводилац са лужичкосрпског и немачког језика. Основне студије (Историја југословенских књижевности и српскохрватски језик), као и магистарске студије, завршио је у Сарајеву. Звање доктора књижевних наука стекао на Филолошком факултету у Београду. Радио је као просветни радник у Фочи, Сарајеву и Источном Берлину, а као лектор језика и књижевности на Универзитету у Лајпцигу (1978–1982). Претходно је био на истој високошколској институцији на вишемесечном студијском боравку, као и код Лужичких Срба у Институту у Будишину. Највећи део радног века провео је као новинар и уредник на Радио Сарајеву, потом на Другом програму Радио Београда и у листу Борба, као уредник недељног књижевног додатка Свет књиге. Донедавно је био главни и одговорни уредник Књижевних новина (2005-2020). Учествовао је на бројним књижевним скуповима у земљи и иностранству, те написао значајан број књига, које прате вредне награде.

 

АЛЕКСАНДРА В. ЧЕБАШЕК (1995, Косовска Митровица) студент је докторских академских студија Српског језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где је запослена као истраживач-приправник у Центру за проучавања језика и књижевности. На истом факултету завршила је основне и мастер студије школске 2019/20. одбраном мастер рада Мотив самоубиства у новели Кротка Ф.М. Достојевског. Била је гостујући студент у оквиру Еразмус+ мобилности у Бугарској на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“, где је похађала предавања предмета из Славистичких студија у периоду летњег семестра (фебруар-јул 2019). Предмет тренутног научног интересовања јесте српска књижевност модернизма и постмодернизма, савремене књижевне теорије као и психолошки аспекти књижевности.

 

           

[1] На молбу др Недељка Богдановића, чији је текст објављен у претходном броју (1-3 • 2022, стр. 159-164) поткрала се грешка (стр. 171) коју исправљамо податком да аутор није дописни члан Српске академије науке и уметности у Нишу. Извињавамо се аутору и читаоцима.