Раде Танасијевић
ЛИМУНОВО ДРВО У ПОДРУМУ

 

ЛИМУНОВО ДРВО У ПОДРУМУ

Унели смо Анадолију у подрум.

Kао да носимо венецијанску принцезу
у носиљци, или као да носимо заветни ковчег.
А носимо бакрач тежак ко црна земља
напуњен до врха збијеним жилиштем.
Нас четворица унели смо
лимун у подрум.

Ах, ви песници од Божјег поверења
нашли бисте праве речи да опишете
мирис лимуна.
Једино што могу рећи;
подрум је просто замирисао
на лимун.

Одахнули смо. Kао после ремонта.
Све је било ту.
Гране и лишће.
Плодови зрели, недозрели, зелени.
Цветови отворени и они други тек напупели.
И бодље скривене као увучени мачји нокти.

Чудно.
Нисам осетио ни убод ни бол.

Са надланице бришем
капи зелене крви.

 

KРАЈ

Сваки пут кад са прозора
чујем грају деце
са удаљеног фудбалског терена
почињем да тугујем

Сваки гол је ексер
који ме прикива на распеће
у хучном етру спортских поподнева

И сваки пут затварам прозоре
кад школски тренер
у 85-ом минуту уводи малог трапавка
вечиту резерву са клупе
да победоносним голом
овенча дан.

KУЧЕ

Kуче везано крај гвозденог бурета
лети му је дахтаво вруће
зими дрхти од хладноће

зашто си ме зли творче
претворио у куче
и везао нераскидивим ланцем за буре

зашто ме ниси створио песником
силазио бих вртложним степеништем
у дубину своје душе
и отуд износио звонке речи

био бих везан невидљивим ланцем
за љубав овог света
не за страх

понекад… све ређе
тулим на месец
мирим се споро
са свакодневним
непостојањем

ПЕЋ KОЈА СЕ ГАСИ

Пећ која се хлади
почиње да пуцкета.
Тамни сиви лив
враћа се у своје границе.
За сат, најдуже за два
из пећи која је грејала собу,
топлом струјом надимала завесе,
почеће да се шири студен.
Угашена пећ усисаће
последње остатке топлине.
Зима ће ући као незвана гошћа.

Правим јој место у постељи.

СЕДМИ ПЕЧАТ

Напољу је топлије него у собама.
Источни ветар изгони сенке из њихових склоништа.
Још се премештају хладови.
Даљина црта стари распоред планина.
Доводе се у поредак стројеви
невидљивих војски.

У таквим данима
не могу а да не помислим на филм Седми печат.
Над правилно сложеним фигурама
смрт бира црну фигуру.
Мисао о следећем потезу
одгони мисао о смрти.

Неће се ова партија завршити НЕРЕШЕНО
Нико неће узвикнути „Реми” или „Ничија”.
Море је шумећи сат.