Ирина Маркић
ПЕШКЕ САМ МОРАЛА КРОЗ САЗВЕЖЂА

 

ДОК ШЕТАМ ПОД ПАУЗОМ ЗА РУЧАК

на централним трговима

заобилази ме таксиста

јебо му пас мајку

 

хоћу да сам поједем

чизбургер на два спрата

на четвртом станујем

два спрата гутам

на трећем се излежава

мртва мува

дан четврти

приземље смрди на купус

година трећа

чекам Happy Hour од 18 до 22

година двадесет осма

дан први.

 

ПОСТИГНУЋА

Хартије које броје животне победе

разлећу се попут листова сребрне липе

у јулу

једно дете је моје

још увек разбраја степенике

до пет, до пет, и опет до пет

једно радно време моје је

још увек стеже за оковратник

до пет и опет до пет

млазни авион на небу прави

белешку коју не могу препричати

замахом крила

мртав голуб на асфалту

постаје централни део

зауставне траке

прелазећи коловоз на црвено светло

осећам се лак као перо

 

ЛЕГО

у том крају зграде су као лего коцке

и људи исто тако

нема терасе

само једно парче где

можеш да сушиш пешкире

дошло ми да порушим све

као кад сам била мала

газила сам по коцкама у соби

па су ме болела стопала

тако је кад станеш на играчку

баш те заболи

и човека кад згазиш

исто тако

треба газити само играчке и људе

ја нисам згазила у животу пуно тога

осим пар прилика и пар буба

некад можда жваку

али ето, то би било то

њега бих згазила као празан тетрапак

пукао би тако да се ори у комшилуку

да се питају људи шта се то догодило

а ја бих се направила луда

увек се направим луда

и кад ја згазим

и када мене

 

МИНА

Kад сам била мала ујела сам

једну девојчицу из вртића

јер ми није дала да будем фризерка

остао јој је пластични фен у једној

и отисци мојих зуба на другој руци

ето ти сад кад нећеш да ми даш

онда се јеби ти мала

васпитачица се потресла

рекла мојима да уједам другу децу

зато што хоће да буду фризери

моји ме нису тукли

рекли су ми да боље размислим

шта ћу да будем кад порастем

после тога више нисам уједала девојчице

после тога више сам уједала дечаке

та мала из вртића сада се удала

има мужа неког

и дете неко

и ради у фризерском салону Helix

фенира и шиша до миле воље

и зна шта хоће

и знала је и тада

зато сам је и ујела

некад само помислим на тај фен

за који сам морала да се изборим

био је тако добар розе боје

са налепницом на средини

и није ми га дала

кучка једна

та Мина.

 

БИОЛОГИЈА НИКАДА НИЈЕ БИЛА МОЈ ОМИЉЕНИ ПРЕДМЕТ

Имам 12 година док зубима правим отиске

на штедлеровој графитној оловци

утискујем последње минуте досаде

ко је платио ову жену да прича

о митохондријама и плућним крилима

и о породица је основна ћелија друштва

имам 12 година и није ме брига за то

моја мајка је држала књиге у рерни

никада није остављала за собом длаке у сливнику

и говорила је да је систем за варење једна велика заблуда

на тањир уз есцајг брижљиво динста песнике и прозаисте

уз салвету и препоруку да је увек боље бити гладан интелектуалац

него само гладан и мусав или тужан

каже да ћемо то тек после да схватимо

али нама се једу наполитанке које никада неће да купи

јер каже да имамо јабуке и светлу будућност

мој отац мисли да је начинио велику грешку

али је сретан што нас има

то сада не зна јер ја имам 12 а мој брат 7

важно му је да усвојим разломке и да идем на екскурзију

да се пре определим за Битлсе него са Стоунсе ако морам

да поплаћа све те рачуне и да нас пољуби за лаку ноћ

прсти му увек миришу на дуван а ја много више волим

када се обрије и крене на посао

мој отац мисли да је начинио велику грешку

седимо у трпезарији док густирамо пиће

питам га зашто је заборавио своју колекцију албума са берзе

док је паковао кофере уз изговор да се сели ближе послу

каже ми да је добро што сада многе ствари могу да се исправе

све може да се нађе online мада то није знао тада

много је лакше нама него њима који су знали за ред

док слушам Битлсе и чекам своје грешке

знам да су срећни што никада нисмо мусави или тужни

можда су поносни што себи могу да обезбедим

наполитанку коју сам заслужила

њиховим непримереним владањем

и лошим одлукама

 

ДОЋИ ЋЕ НЕКО

ко ће роварити са мном

по земљи

попут кртице

имаће густо и кратко крзно

и вретенасто тело

правиће од земље хумке

по туђим травњацима

у систему подземних ходника

држаће ме чврсто

држаће ме чврсто

држаће ме чврсто

 

ТHE QUEEN IS DEAD

Читаво вече вртео се албум

багер преко пута руши чатрљу

смрдибуба у трпезарији прелеће

рекла сам ти једном

најбољи албуми трају по пола чуке

овај броји 10 песама

све укупно 36:48

газим тврдокрилца

рањавам мермерни под

неке су девојке веће од других

зато не лупам вратима

на време изађем

и никад се после не вратим

по тих преосталих

48 секунди

 

МНОГО ЛОШУ МУЗИКУ ЈЕ СЛУШАО ТАЈ ТИП

У последње време нисам била фатална

тако ми рекла кева

сад само пијем суботом увече

некад петком и уторком слушам музику

било би добро да сам осталим данима фатална

на пример понедељком и четвртком

а недеља да буде дан кад усисавам и бришем прашину

Уопште нисам била неизбежна

понајмање кобна

излазила сам с типовима

који слушају лошу музику

пију чај од хибискуса

са рибама нисам ни излазила

рибу сам само куповала на Kаленићу

тамо где пише

код нас увек свежа риба.

У згради ми тражили 2600 динара за санацију крова

Рекла сам даћу вам за све санације

кад не могу већ да будем фатална

сад ћу да платим и частићу све

за још по једну

а мени само оставите петак или уторак.

Много лошу музику је слушао

Тај тип.

 

ДОК ИГРАМО ДРУШТВЕНУ ИГРУ ЗНАМ ДА ЋЕШ УВЕК ДА ПОБЕДИШ НА КРАЈУ

трампим ресурсе за светска чуда

смрзнуте оброке за вишак времена,

нећу да се предам.

плавом завесом умирујемо

неколико сунчевих зракова

окршај у раним јутарњим сатима

од осам емитујем топлоту

тражим твоју шаку

затворених очију по свој прилици градим чудо

знаш сваки мој наредни потез

иако ти уништавам један ресурс

стегнем те за прсте

играм опет и не предајем се

имаш ме у шаци

ја сам већ

тријумфовала

 

ПОСЛЕДЊИ МИЗАНСЦЕН И ДРУГЕ ДОГОДОВШТИНЕ

док ми предајеш остатак заборављених ствари

пригодни разговори после двобоја и

промукло годишње доба су заједничка баштина

мирис твојих разлога личи на паљевину

овде се све одавно већ догодило.

 

 

 

ПЕШКЕ САМ МОРАЛА КРОЗ САЗВЕЖЂА

Моја прилагођеност је цвет страдања

са великим прашником и тучком

поглед са балкона

калеидоскоп дотрајалих дана

и одложених дремежа

сви ти цветови нићи ће

тамо где им није место

музика је прикладна

твој пас је миран

згрчени прсти на мојим рукама

само су весници

још једне зимзелене смрти