Енес Халиловић
ПАРАЛЕЛЕ

 

ЛИСТ

педесет година пре мог рођења родио се Јон Kарајон.
обрадовах се као дете, скакао сам од радости.
Јон Kарајон ће лако одвајати песме од себе,
лако и нечујно, као са дрвета кад се одвоји лист.

на робији, једанаест година је носио камење.
Јон Kарајон. ни ознојио се није.
сваки камен беше му лаган као лист.

а оног дана 1986. играо сам фудбал са децом,
разбио колено и плакао,
јер баш тог дана је пао Јон Kарајон,
у гроб је пао, лако и нечујно, као са дрвета лист.

 

ТЕСНАЦ

гледао сам,
низ поље лисица јури зеца.
он одмиче, кривуда међу клекама;
ловци подижу пушке, они ће пуцати.
осетих тада то време:
од смрти према смрти бежати.

 

ПРЕДАK

на планини, под громовима.
лак као гранчица, предак мој.
тврдо рало, мршави волови.
стално је чистио њиву од камења као да је камење рађала.

заспао би уморан, а будио се гладан.
громови му коло играли око главе.
везан за судбину и спокојан, није ни чуо за громобран.
и није имао никаквих вијести осим снова.

водио љубав жустро и често,
а чим би дјеца одрасла да га могу чути,
то је био знак да их треба женити и удавати.

понекад порезник,
а често вук и хајдук – насртали му на овце.
имао је само оно што може да одбрани.
лак као гранчица, предак мој.
17. 5. 2016 – 30. 1. 2022.

 

ЗАР НИСТЕ ЧУЛИ

скрибоман је искривио рамена многих поштара.

најпре јавља да је књига у штампи
и каже: већ пишем нову књигу.
потом јавља – послао сам ти књигу.
онда пита – да ли си добио књигу.
убрзо пита – да ли си прочитао књигу.

зар нисте чули.
песник добија много књига које никад не отвори
као што пчела зна на који цвет не треба да слети.

 

ПРИЗНАЈ

зар није жалосно
кад песник
пише о песмама
уместо да пише песме?

 

МОРСKО ЈУТРО

у мом сну: друг из детињства држи грумен земље
и њиме покушава да напише нешто на хартији.
земља се мрви у шаци, а његова мајка
говори: напиши, слободно напиши.
пробудим се.
руку под руку са сунцем, јутро улази у собу,
али ја већ излазим на терасу, слан ветар милује ми лице,
гледам поспане бродове на пучини
и исто мислим о свему што сам годинама мислио.
напокон,
у мој телефон стиже порука:
друже, пошаљи ми сто долара или омчу.

ЈЕДАН ОД МНОГИХ

срећем га.
педантан.
ожењен.
вози бицикл.
никад осуђиван.
љубазан.
и пажљив комшија.
један од многих који тврди да је настао од мајмуна.

 

ПАДЕ ТЕЛЕФОН У РЕKУ

и
не жалим фотографије,
не треба ми ни именик: људи дођу и прођу.

изгубио сам једну песму коју сам
много волео,
а нисам стигао да је објавим:

ова је песма гроб те песме коју сам изгубио.

 

ПОСЛЕ ПРЕДСТАВЕ, ГЛУМЦИ НА ТЕРАСИ

– они најбољи и они најгори никад немају трему.

– читао сам двадесетак швајцарских песника;
тромих стихова и досадни, као да ногама пишу.

– уметност је као Халејева комета; сви су
чули за њу, неки су је и видели.

– после ратова рађа се много више мушкараца,
јер више гину.

– замисли, и гавран је птица певачица.

Нови Сад, СНП, 21. 6. 2021.

 

ПОСЛЕ МРАKА

кад угледам њиву, помислим на нашу тетку.
њене испуцале пете.
руке у брашну. руке у води.
била је спремна стабло парадајза косом да завеже за притку.
устала би пре сунца и легла после мрака.
имала времена за снагу.
имала снагу за време.
кад питу пекла, нас би звала.
што плода убрала, нама је дала.
кад је умрла, били смо љути на њену смрт
све док нас суд није позвао на отварање тестамента.

 

УПУТСТВО ПУТНИKУ

ти, незнани путниче, који Балкан обилазиш
преко разних туристичких агенција,
држи се морских обала!

они што рибу лове,
удице држе и мреже плету,
немају времена за велике злочине.

лако ћеш проћи и равницама,
чуваће те мотике и плугови.

крв је на рукама доконих
сточара у планини.
јер сама им стока оде на испашу
и сама се предвече врати.

 

ЖЕНА ХЕKТОРОВА

устала из гроба.
обијала прагове институција.
нико јој није веровао.
позвали су полицију и хитну помоћ.

сада у лудници вришти Андромаха,
а хор лудака дубоким гласовима пева:
најтеже је доказати да јеси оно што јеси.