Година LV · свеска 10-12 · 2021

ЛАЗАР БУКУМИРОВИЋ (2001, Чачак), студент српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и критику. Објављене књиге: Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021).

МАРИЈА М. БУЛАТОВИЋ (1990, Краљево) дипломирала је и мастерирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Докторанд је на Филолошком факултету у Београду, где је и ангажована као истраживач-сарадник и где ради докторску тезу под насловом Филозофски концепт тела Мориса Мерло-Понтија и Ролана Барта као принцип естетске недовршености у его-документу.

МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ (1958) је завршила гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је најпре у Подгорици, као новинар и лектор, потом у Новом Саду, а од 1989. живи у Београду, углавном као слободни уметник. Била је уредник трибине Француска 7 и секретар Удружења књижевника Србије. Објавила је тридесетак књига поезије и прозе за одрасле и за децу, као и три књиге превода руске поезије. Добитник је, поред осталих, Награде Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, Златног кључића Смедеревске песничке јесени за целокупно поетско дело, те награде Златно перо Русије за висок ниво књижевних превода.

ЗДЕНКА ВАЛЕНТ БЕЛИЋ (1975), одговорна уредница часописа за књижевност и културу Нови живот и преводилац. Словачки језик и књижевност студирала је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Активно се бави превођењем са словачког и чешког језика. Међу преведеним ауторима налазе се и класици словачке књижевности Винцент Шикула, Рудолф Слобода, Душан Митана, Душан Душек и бројни други. Добитница је преводилачких награда Павел Орсаг Хвјездослав (2012), коју додељује Асоцијација удружења писаца Словачке и Награде за превод године (2016) Друштва књижевника Војводине, а часопис Нови живот у време њеног уређивања је добио Признање за допринос јачању српско-словачких књижевних веза (2016) од Друштва словачких писаца из Братиславе. Два пута је награђивана за поезију наградом Розлети (1994. и 1997). Чланица је редакције и сарадница више листова и часописа, Друштва књижевника Војводине (Нови Сад), Клуба независних писаца (Братислава), Удружења књижевних преводилаца Србије (Београд). Приредила је више књига. Пише есеје, прозу и књижевну критику, живи у Новом Саду.
МИРКО ДЕМИЋ (1964, Горњи Класнић). Књижевним и публицистичким радом бави се од 1990. г. Књиге прозе: Јабуке Хесперида (1990), Сламка у носу (1996), Ћилибар, мед, оскоруша (2001, 2005), Апокрифи о Фуртули (2003), Слуге хировитог лучоноше (2006), Молски акорди (2008, 2009), Трезвењаци на пијаној лађи (2010), По(в)ратнички реквијем (2012), Атака на Итаку (2015), Ћутања из Горе (2016), Пустоловине бачког опсенара (2018) и Ружа под ледом (2021). Драмски текст Игре бројева (2017) настао је као предложак за Велики школски час. Објавио је књигу драма Наше домаће ствари (2020). За књигу приповедака Молски акорди добио је Андрићеву награду (2008), а за роман Трезвењаци на пијаној лађи награду Дејан Медаковић (2010). За допринос развоју библиотечко-информационе делатности и културе у Републици Србији добио је награду Ђуро Даничић (2013). За роман Ћутања из горе награђен је наградом Меша Селимовић (2017), коју додељују Вечерње новости за књигу године на српском језику. Награда Мирослав Дерета за 2018. припала му је за роман Пустоловине бачког опсенара.

АЛЕКСАНДРА ДИМИТРИЈЕВИЋ (1989, Приштина) дипломирала је Историју уметности (2008) са радом Симптоми на представама оболелих, на фрескама у српском средњовековном сликарству. Завршила мастер студије (2014) са темом Иконографија Христових чуда у Дечанима. Студент је докторских студија историје уметности Филозофског факултета у Београду. Научне радове објављивала је у Лесковачком зборнику, Саопштењима, Браничевском гласнику, као и у научним зборницима. Ауторка је више текстова каталога, изложби и стручних критика.

КРИСТИЈАН ЕКЕР (1977, Базел) дипломирао је италијанску књижевност на Универзитету „La Sapienza“ у Риму, где је и докторирао. Ради као доцент за италијански језик на Филозофском факултету у Новом Саду. У слободно време се бави новинарством и сарађује са угледним домаћим и страним часописима (Данас, La Voce del Popolo, Il Caffe Geopolitico, Лимес, Нова Мисао Војводине, Путопис). Написао је бројне чланке о позоришту и геополитици, највише се бавећи земљама у којима се културе срећу, а народи понекад и сукобљавају. Године 2015. објављена је његова прва књига есеја, репортажа и путописа Ветар са копна. Друга књига репортажа Пешчана граница објављена је 2018.г.

ЈЕЛЕНА ЖУГИЋ (1989, Београд) је мастер студија Опште књижевности и теорије књижевности у Београду и мастер студија из области књижевности и културе у оквиру Erasmus Mundus интернационалног програма Crossways in Cultural Narratives. Поезију и прозу објављивала у часописима Поља, Енклава и у специјалном издању британског часописа Route 57, као и на књижевним порталима Стране, Хипербореја и астронаут. Преводи са португалског, шпанског и енглеског језика. Тренутно живи, ради, пише, ствара музику и пева у Београду. Њена прва збирка поезије, Како сам постала фламенко плесачица, објављена је 2021. под окриљем издавачке куће ППМ „Енклава“.

ПРЕДРАГ ЈАШОВИЋ (1971, Пећ) објавио је пет песничких збирки: Парадокс смислу (1994), Ружа од ножа (1995), Горди изгрцаји (више издања 1995-2005), Узлетишта (1999), Житије Никовића из Ништића (2006), Небеска љуљка (2019) и књиге из области науке о књижевности и књижевне критике: Књига о Ђорђу (2003), Књижевне притоке, (2005), Реч и значење (2006), Рецепција књижевног дела Доситеја Обрадовића (2007), Књижевне притоке II (2008), Транспозиције књижевности за децу (2008), Живот и дело Милорада Радуновића (2008), Притоке књижевности Косова и Метохије (2010), VerItaSbanatskeravnice: RadovanVlahović uknjiževnojkritici (2012), Писци српског реализма као књижевни критичари (2012), Књижевне притоке3 (2013), Увод у доситејологију (2016), Ка поетици модерне (2017). Ка поетици српског романтизма (2020). У категорисаним научним часописима има преко две стотине радова. Учесник је на научнимскуповима. За научни допринос и песничка остварења више пута је награђиван у земљи и иностранству. Радио је у ОШ „Радоје Домановић“ у Параћину, на Институту за српску културу (расељеном из Приштине у Лепосавић) на Државном универзитету у Новом Пазару. Данас ради на Академији васпитачко-медицинских струковних студија у Крушевцу.

ЖЕЉКО ЖЕЛЕ ЈОВАНОВИЋ (1989, Крагујевац) рођен је у радничкој породици. У слободно време бави се писањем поезије, сатиричних прича, сатиричних цртица и афоризама. Запослен је у ауто-индустрији што му омогућава да лагодно живи од првог до петог у месецу. До сада нема објављених ауторских издања, иако има материјала. Није ожењен, станује код родитеља. Ствара и преживљава у Крагујевцу.

ЈЕЛЕНА КАЛАЈЏИЈА (1986, Пакрац) основне и мастер студије завршила на Филозофском факултету у Новом Саду на Катедри за српску књижевност и језик. Иза себе има два двојезична библиотечка приручника: Под кровом књиге: друштвена одговорност у оквиру пословања јавних библиотека (коауторски са Бојаном Грујић, Нови Сад, 2014) и Креатвна конзумација културе: нови модуси читања (Бијељина, 2018). Објављује текстове и приказе у књижевној периодици (Летопису Матице српске, Свескама, Детињству, Трагу, Српској вили и другима), зборницима са научних конференција или посвећеним одређеним ауторима (Летеће виолине Милорада Павића, Читање Аркадије Славице Гароње, Визије сигнализма, Округли сто Веселину Чајкановићу на 140-годишњицу рођења…), те порталима Нови Полис и Часопис Култ. Године 2020. је добила другу награду на Бешеновским приношењима за поезију. Добитница је награде Завода за проучавање културног развитка под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије Новица Тадић за збирку поезије Прљави Сњешко на усијаној хауби (2021). Предмети тренутног интересовања и истраживања су сликовнице и гласно читање.

РАДМИЛА МЕЧАНИН (1953), књижевни критичар, публициста и преводилац, дипломирала је на Одсеку за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду, члан је Удружења књижевних преводилаца Србије. Превела је и објавила на српски језик у часописима широм Југославије на стотине дела написаних на руском језику и око стотину књига из руске философије, белетристике, теорије и историје књижевности (А. Штајнберг, О. Фрајденберг, А. Веселовски, А. Гуревич, И. Мелетински, М. Епштајн и др.) Прва је превела и објавила на српски језик дела Соколова, Лимонова, Ерофејева, Прилепина, Сенчина, Водолазкина, Данилкина итд. Добитник је награда Милош Н. Ђурић (за превод књига Сергеја Довлатова Кофер/Странкиња), Јован Максимовић (за Школу за лудаке Саше Соколова) и Лаза Костић (за Веру и лик Михаила Епштајна). Живи у Београду.

ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ (1988, Приштина), песник, књижевни критичар и проучавалац књижевности, докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио књиге песама Кенотаф (2014), Крхотине лета (2019) и књигу есеја Тмина и празнина, Horrorvacui у српској поезији XX и XXI века (2021). Приредио је збирку изабраних песама Драгомира Костића Пут у Микену (2016). Уредио зборнике радова о делу Душана Ковачевића, Петра Сарића, Злате Коцић и Ивана Негришорца: Душан Ковачевић: идеологија, човек, драма (2017), Сарић: светлост, стварање, страх (2018. са Маријом Јефтимијевић Михајловић), Злата Коцић: славуји, љиљани, лестве (2019. са Слободаном Владушићем), Иван Негришорац: поетичке и културолошке доминанте (2020. са Јаном Алексић). Добитник је Годишње књижевне награде Књижевног друштва Косова и Метохије Григорије Божовић за најбољу књигу објављену 2019.Уредник је књижевног програма и књижевних издања Дома културе Грачаница.

ТАЊА МИЛУТИНОВИЋ (Београд) дипломирала на Филолошком факултету у Београду, на Групи за српску књижевност и језик. Објавила збирке песама Шетња по собама (2011), Ноктурно на таласима (2016). Добитница je бројних награда на књижевним конкурсима. Песме, приче и есеје објављује у периодици (Савременик, Свеске, Градина, Књижевни лист, Књижевне новине, Поља, Кораци, Монс Ауреус, Улазница, Златна греда…). Заступљена је у Антологији љубавне лирике српских песникиња у многим зборницима кратких прича и песама.

МАРКО МИЉКОВИЋ (1986, Крагујевaц) дипломирао је српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Објављивао је у више дневних листова и часописа (Вечерње новости, Политика, Етна, Кораци…) Добитник је Златне кациге за афоризам (Крушевац, 2014), награде Вуко Безаревић за сатиричну причу (Пљевља, 2014), награде Млади Типар за циклус афоризама (Пљевља, 2016) и Вибове награде (Београд, 2020). Пише афоризме и кратке приче. Живи у Крагујевцу.

МИЛУНИКА МИТРОВИЋ (1950, Сеча Река код Косјерића) пише поезију, прозу и књижевну критику. Аутор је књига поезије: Биографија душе (1996), Старохришћанска љубав (1997), Додир тајне (1999), Несавладано (2004), Отпис (2007), Листопадне и друге (2010), Зимско писмо (2015), Успутнице (2015), Привремена уточишта (2019);Да нисам: изабране и нове песме (2019); књиге прозе Записи на ветру (2012) и Цртежи на води: приче из детињства (2021) и драме Пољско цвеће у белом бокалу (2004). Објављује у књижевној периодици. Живи у Косјерићу и Земуну.

ВАСА ПАВКОВИЋ (1953, Панчево), књижевник и књижевни критичар, један од оснивача Српског књижевног друштва. Уређивао је више едиција, часописа и новина: Књижевна реч, Прва књига Матице српске, Књижевни гласник, Квартал, Народна књига. Превођен је на шведски, немачки, руски, мађарски, грчки, бугарски. Добитник Бранкове награде и награда Милан Ракић и Милан Богдановић.

МИРОСЛАВ РАДОВАНОВИЋ (1957, Горажде) дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву на групи Историја југословенске књижевности и српски језик (1980), где је и магистрирао (1985) проучавајући роман Омер паша Латас И. Андрића. Пише прозу, есејистику и књижевну критику, објављује у књижевној периодици. Објављене књиге: Студије и есеји из модерне српске књижевности (1994), Српске приче (2003), Приповедачки свет Данила Киша (2009). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ради у Лозници.

АЈЛА СЕЛИМОВИЋ (1994, Сјеница), докторанткиња на Филолошком факултету у Београду, преводилац и лектор, ауторка научних радова, књижевних приказа и путописа, координаторица наставе на даљину, покретач пројекта Едукативни систем у Европи. Књижевни приказ књиге Зона Матиаса Ернада преведен јој је на шпански језик. Интересује се за оријенталну књижевност, фотографију и непознате културе и цивилизације.

ВЛАДИМИР СТЕФАНОВИЋ (1981, Крагујевац) дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Објавио је афоризме у часописима Суштина поетике, Крило и електронском часопису за сатиру и хумор Етна. Објављује есејистику и књижевне приказе у новосадском електронском часопису Рез. Са групом глумаца-аматера реализовао је две позоришне представе: Изневерени (по мотивима Чеховљеве приче Ветропир, где је урадио драматизацију и режију) и монодраме Где је тачка? (у којој је учествовао као глумац и сарадник у режији). Пише песме, приче, афоризме и есеје.

ТЕОДОРА ЋЕНДИЋ (1998, Чачак), студенткиња завршне године основних студија на групи Српска књижевност и језик са компаратистиком Филолошког факултета Универзитета у Београду. Бави се писањем књижевнокритичких огледа и есеја. Чланица је радионице Млади позоришни експерти, под окриљем Народног позоришта у Београду. Песнички првенац Свемир у теби објавила је 2013. г. Живи у Београду.

ИСМЕТ ЧАУШЕВИЋ (1952, Босанска Дубица) студирао је металургију у Зеници и математику у Загребу, потом у Петрињи дипломирао на Педагошкој академији. Радио је у просвети у основним и средњим школама у Босанској Дубици, Цазину и Чачку. Прозу је објављивао у часописима Босна и Траг, порталима и друштвеним мрежама. Аутор је књиге новела Дубички кључеви. Од 1997. живи у Брисбејну (Аустралија).

БИРСЕНА ЏАНКОВИЋ МЕДОВИЋ (1988, Нови Пазар) дипломирала на Државном универзитету у Новом Пазару (2011), на Департману за српску књижевност и језик, где је и мастерирала . На истом Универзитету 2013. године завршила је мастер студије. Докторанд Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Kрагујевцу. Одговорна уредница Веб часописа за књижевност Екерман. Објавила је збрике поезије Нефс и рух(2015), Отворена књига затворена (2020), поему Сингуларитет (2017).

МАРИНА ШУР ПУХЛОВСКИ (1948, Загреб) завршила компаративну књижевност и филозофију. У младости се бавила новинарством, неко време књижевном критиком, потом искључиво уметничком прозом. Пише приче, романе, путописе, есеје, дневничку прозу. Живи у Загребу као самостална уметница. Објављене књиге: Тројанска кобила (роман, 1991. и 2007), Зец на тавану (збирка прича, 1996), Тајни живот (кратке прозе, 1998), Заточено знање (песме у прози, 1999), Ништарија (роман, 1999), Приповијест о бившој пјевачици…(2000), Испод стола (кратке приче, 2001), Записи с кољена (путописна проза, 2002), Орада (кратке приче, 2002), Извандневни записи (проза, 2003), Антипојмовник (мини-есеји, 2005), Несаница (роман, 2007), Нови записи с кољена (путописна проза, 2008). Дневник издржљивости (дневничка проза, 2009). Љубав (роман, 2010). Смисао традиције (есеј, 2012).

ЧЕДОМИР ШТАЈН (1983, Крагујевац) дипломирао је глуму на Академији лепих уметности у Београду. Од 2004. је сарадник, а од 2006. године стални члан ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу. У матичној кући остварио је улоге у више од 30 представа, као и у играним и ТВ филмовима и ТВ серијама. Године 2021. добио је Годишњу награду Књажевско-српског театра. Аутор је текста и редитељ представе за децу Господин Окати. Драма Одлетећу сутра је изведена у оквиру Радио Позорнице на радију „Златоусти“.