Александра Миљановић
ТАРОТ У ПОЕМИ ДНЕВНИК РАЗДАЉИНЕ МАРИЈЕ ШИМОКОВИЋ

 

            LUDUS CARTARUM ИЛИ ЕЗОТЕРИЈСКО СРЕДСТВО

 

О пореклу тарот карата постоје различите теорије. Многобројни проучаваоци покушавали су да одгонетну место настанка тајанствених карата, те начин на који су оне доспеле у шире кругове људског друштва. Сликовна основа на којој почивају крије богату симболику која је отварала бројне могућности за тумачење значења и порекла карата углавном у езотеријском кључу, чиме је готово потпуно занемарена лудичка функција тарота.

Ипак, узимајући у обзир да је игра старија од културе[1], важно је истаћи да је примарна функција тарота, судећи по релевантним доказима, била управо лудичка, тј. тарот се развио из игре карата. О томе пише Хелен Фарли у студији Културна историја тарота: од забаве до езотеризма (A cultural history of Tarot: from entertainment to esotericism), где износи чињенице које упућују на то да најстарији тарот потиче из Северне Италије XV века и да се првобитно користио за игру[2]. Међутим, како су између осталог изостали докази о правилима игре, значење тарота у лудичком аспекту је изгубљено, што је отворило могућност да се, како истиче поменута ауторка, значење поново замисли као езотеријско[3]. Обликовање езотеријског значења створило је слику о својеврсној древности тарот карата, смештањем места њиховог порекла у Египат и сматрањем да је тарот заправо старији од ,,обичних“ карата за игру[4]. За повезивање тарота са Египтом кључна фигура је Де Жеблен, који је први повезао и тарот карте са хебрејским алфабетом, а потом и кабалом, што је кључна веза за потоње езотеријске шеме о значењу тарота[5]. Такође, појавом Жана Батиста Ајета тарот постаје езотеријска струја сама по себи[6]. Важна спона тарота и езотеризма је свакако и Елифас Леви који двадесет и два кључа тарота повезује са двадесет и два слова првобитне кабалистичке азбуке[7], те сматра да је тарот „истинско пророчанство“[8]. У Левијевом повезивању тарота и кабале, те визији тарота као универзалног знања, огледа се пракса конкорданције[9].

Почетком XX века завршена је трансформација тарота из игре у езотерично средство[10]. Као важне фигуре за историју тарота истичу се Алистер Кроули и Артур Едвард Вејт, проистекли из традиције Златне зоре, чији је симболички систем тарот карата показао велику популарност чинећи основу и већине модерних шпилова тарот карата[11]. Вејт теорије о египатском пореклу тарота сматра обманама насталим на лажним сведочанствима, износећи претпоставку да би тарот своје порекло пре црпео из реда Албижана[12]. Он у симболици тарота види скривено тајно учење и везу са алхемијом и кабалом:

 

,,Тарот отеловљује симболички приказ универзалних идеја, у којима су скривене све сложености и доследности људског духа, те тако гледано оне у себи садрже тајно учење које се налази у свачијој свести, а чије истине само малобројни остварују, јер обичан човек одбија да их призна. Постоји теорија да је ово учење постојало одувек, односно да је настало у свести једне одабране мањине, да се у тајности преносило од уста до уста и да је било записано у тајним списима, као што су на пример алхемијски и кабалистички“[13].

 

            Поред првенствене функције у игри, а потом и улоге у различитим езотеријским учењима повезаним са кабалом, алхемијом, астрологијом[14], медитацијом и мантиком[15], тарот је своју функцију понајвише стекао и одржао као средство за прорицање судбине. Ново значење симболике тарота и ненамерни губитак првобитног настао као последица корекције шпилова коју су езотеричари и окултисти XVIII и XIX века чинили према својим веровањима и уверењима, преузето је и у њу ејџ правцу[16], па и популарној култури, чиме се одржала представа о древности тарота и његовом пореклу из Египта[17]. Таква визија тарота уочава се и код јунгијанаца, с тим што у њиховој теорији примарна функција тарота није пророчанска, већ више тежи да успостави везу са архетиповима у тарот симболици која помаже на путу ка индивидуацији[18]. Заправо, идеје савремених јунгијанаца и савременог езотеризма се међусобно укрштају и надопуњују – савремени јунгијанци су у неким проучавањима блиски езотеризму, док савремени езотеризам неретко примењује Јунгова учења и тежи ка психологизацији.

            Хетерогена природа симболике тарота достигла је врхунац у савременом шпилу, где се често комбинује симболика из две или више традиција[19]. Савремени тарот задржао је улогу као средство за прорицање судбине, с тим што постаје доступан широком кругу читалаца.

            Поред улоге у популарној култури, тарот је бивао инспирација и у пољу књижевности, где се јавља као мотив у књижевним делима високе уметничке вредности (Елиотова Пуста земља). Нарочито од периода постмодерне богата визуелна симболика тарот карата прелазила је у план текстуалности, те се јављају књижевна дела

чија структура и садржај настају на основу броја тарот карата и њихових симболичких значења. У роману Итала Калвина Замак укрштених судбина јунаци, у немогућности да говоре, одлучују да испричају своју судбину преко карата, тј. отварају карте и на тај начин причају своју причу. И у роману Милорада Павића Последња љубав у Цариграду тарот има велику улогу, с тим што у овом делу карте причају о јунацима и догађајима. У Павићевом делу се езотерични елементи само наизглед провлаче, првенствено кроз само постојање тарота у делу, али их нема у великој мери у самом садржају. Функција тарота је више лудичка, оличена у пишчевом позиву на игру у којој читалац отвара карте и одређује редослед приче[20].

Етским приступом отвара се интерпретација у којој се тарот преобликује из езотеричних и других извора у мотив књижевног дела, те је књижевноисторијским приступом могуће уочити и паралеле са самим изворима које је писац могао користити[21].

 

УЛОГА ТАРОТА У ДНЕВНИКУ РАЗДАЉИНЕ

            У песничкој творевини Марије Шимоковић тарот има књижевноуметничку улогу јер чини основну конструкцију самог текста. Наиме, поема Дневник раздаљине подељена је на двадесет и два дела, попут броја карата велике аркане. У том погледу, тарот овде служи као оквир за поетски текст и темељ на коме се гради структура дела. Такође, сами наслови песама обликовани су према називима појединачних карата Велике аркане, те и сам садржај сваке од песама призива значење карата, транспонујући визуелну симболику у песничку слику и на тај начин стварајући мотиве који своје почетно значење добијају из тарота.

            С тим у вези, примарна функција тарота у Дневнику раздаљине може се означити као поетска. Међутим, како употреба тарота у књижевном делу претпоставља одређено познавање значења ових карата, како пишчево тако и читаочево, могуће је уочити и једну секундарну функицју коју тарот карте добијају као езотерични или архетипски симболи, а која је видљива једино уколико се познаје њихово дубље значење читано из литературе таквих праваца.

            Иако песникињи није страна употреба езотеричне симболике[22], у Дневнику раздаљине тарот симболи своје упориште имају више у архетипским, односно јунгијанским тумачењима, што се може и поткрепити једним, прилично позитивистичким приступом, читањем интервјуа са песникињом. Ауторка у њему сагледава тарот у светлу архетипова и људске психе, те на питање ,,Зашто баш тарот?“ одговара:

 

,,Зато што је то Књига живота. Тајанствени шпил који служи као рам, оквир, пројекција. Свака карта представља оне инстинктивне животне слике, које самостално делују у дубинама људске душе. Њих је Јунг звао архетиповима.“[23]

 

            У јунгијанском тумачењу тарот није нужно асоцијација на прорицање судбине, већ отварање карата као симболичних слика архетипских сила које делују у свим аспектима живота у различито време[24]. Тачније, ако се тарот карте посматрају као архетипови, слојеви који делују у дубини људске психе, оне могу послужити као средство за ступање у додир са тим најдубљим слојевима психе[25]. Постоји начин посматрања слика на тарот картама као симболичне приче која се повезује са анализом снова, јер оне као и снови долазе из колективног несвесног. Симболи тарот карата могу варирати, али се њихово значење не мења. Уопште, симболи су изведени из несвесних садржаја психе и зато представљају велики број варијација битних архетипских слика[26].

            Ипак, јунгијански извори у тумачењу порекла и историје тарота неретко се дотичу и езотеријских, те се број тарот карата повезује са словима хебрејског алфабета, па и кабалом[27]. Стога се наслућује да и песникиња преко јунгијанских извора долази до појединих тумачења из сфере езотеризма, па ствара аналогију између броја карата Велике аркане и јеврејске азбуке:

 

,,Велике аркане уводе нас у свет архетипова. Јеврејска азбука има 22 слова. Књига којом главна јунакиња покушава да реконструише спаљене књиге пред Већницом, где се одиграла драма Фердинанд-Принцип, управо је јеврејска Сарајевска хагада. Најскупља књига на свету“[28].

 

            У том погледу, у Дневнику раздаљине створена је јединствена нит којом се, посредством тарота, долази до Сарајевске хагаде.

 

            У ТОКУ ЈЕ ВЕЛИКО ОТВАРАЊЕ

            На почетку Дневника раздаљине тематизовано је отварање тарот карата из којег се и рађа сама поема. Песничком сликом у којој ,,главе скоро рулају по трпезаријском столу“ (8)[29], а главна јунакиња залази у карте непознатог порекла кроз које се / најлепше путује (8) отпочиње својеврсно путовање кроз тарот карте и њихова значења, које је истовремено и путовање кроз време и простор, али и вишезначна потрага и игра.

            Главна јунакиња, тј. ,,личност која је повод приче“ обележена је картом Луде, којој одговара број нула[30]. Као што луда може слободно да ,,шета“ од карте до карте[31], тако се и јунакиња креће кроз различите историјске тренутке и изненада појављује у различитим деловима поеме:

 

у сваком отварању понавља се

карта која одлучује о крају игре

а само једна она без броја

може да одвеже узлове

узбуђењу какво је сећање

(17-18)

 

и ако луда ређа тарот сваког дана

повезујући непрекидно

крај са почетком

нема тог догађаја који није виђен

у отварањима карата

(105).

 

Четвртом песмом/картом уводи се лик морнара који је ,,запео у раздаљину“ (29). Морнар, попут главне јунакиње, такође отвара тарот карте, што ће се лајтмотивски провлачити кроз поему. При томе, морнар је онај који води дневник обележен насловом, те у њега уписује ,, резултате отварања“ (90). Иако свестан одређене неухватљивости значења тарот карата, па и њихове непредвидљивости (91), морнар учи нова отварања, чиме се обликује слика о тумачењу тарота као својеврсној вештини која се учи и унапређује.

 Стиховима ,,боја је универзални језик / саопштава карта која је управо / окончала келтски крст“ (27-28) несумњиво се упућује на начин отварања карата при прорицању судбине[32], а потом се наредним стиховима тематизује вишезначна природа тарота која зазива како архетипска, тако и езотеријска тумачења:

 

можда је то језик снова

где пут још тече

а можда нова димензија

(28).

 

Мотив отварања карата има знатну улогу и у плану композиције, јер загледање у карте да би се дошло до одговора покреће и догађаје и јунаке. Ликови Дневника раздаљине посежу за тарот картама не би ли одгонетнули одговоре на своја питања или пак вођени таротом крећу у потрагу. У том погледу, чини се да је посредством тарота обликована слика судбине као невидљивог покретача ствари, чиме се посебно истиче и идеја о тароту као средству прорицања, где је онај који карте отвара заправо само посредник који тумачи назнаке судбине на које се не може утицати[33]:

 

карта казује како велика отварања

понекад

не зависе ни од онога

који држи шпил у рукама

(77).

 

Заправо, сви догађаји покренути у поеми последица су отварања карата, које управљају оним што је било и оним што ће бити. Карте су при томе готово антропоморфизоване:

 

живе карте које су све ово наместиле

одрадиће остало

(19).

 

            ДНЕВНИК РАЗДАЉИНЕ ИЛИ БЕСКОНАЧНОСТ БЛИЗИНЕ 

            У Дневнику раздаљине створена је нарочита нит којом се песничке слике прошлости, садашњости и будућности стапају у јединствену целину. Поема стога представља својеврсно путовање кроз различита времена и просторе, при чему тарот у овом делу има значајну улогу. Управо отварање тарот карата као књижевни мотив омогућава да се сва три временска плана доведу у исту раван, а ређање слика прошлости, садашњости и будућности асоцира на ређање тарот карата, где се различи-тим методама отварања деле карте које означавају прошлост, садашњост и будућност[34].

Такође, идеја целине има своје упориште и у представи тарота као универзалног знања и тоталитета у коме се налазе одговори на сва питања.

            Визија целовитости прошлих, садашњих и будућих догађаја остварује се и на стилском плану где се услед јединствене наративности[35] стиче утисак да је поема испевана у једном даху, те се бришу границе удаљености између различитих простора и историјских тренутака. Тако је омогућено и да кроз слике прошлости и отварање древних карата провејавају лексеме које упућују на савремене тековине (Скајп, Фотошоп, потрага на Гуглу, смс, секенд хенд…).

            Кроз поему се нижу слике различитих амбијената, где се у једном плану облику-је представа домаћинског света у ком се налазе комшије, кафа, врућа погача, столњак и печени кромпир. У другом се твори слика Сарајева, обележена помињањем Башчаршије, кафе са рахатлокумом и места на којем је убијен Фердинанд. Трећи план прати морнара… У средишту је и љубавна прича[36] морнара и јунакиње која је повод приче, којом се време у поеми враћа у прошлост на место и тренутак њиховог растанка. У поеми ,,ствари не иду редом“ (15), већ је створена симултаност различитих временских и просторних исечака, да би се напослетку обликовала визија: ,,историја се скупља у једну једину тачку / на географској карти“ (115). Тачка ,,скупљања“ јесте Сарајево као ,,место сусрета“ (111) где доспевају сви ликови поеме, а јунакиња обележена картом луде обрће правац времена у часовнику (113). Раздаљина тако постаје ,,бесконачна близина“ између времена, простора, људи, речи и значења. Довођењем удаљених ствари у близину ствара се песничка визија целине – карта казује мисао ,,да је све целина и да је све свето“ (111).

            Кроз поему се лајтмотивски ниже идеја о целини, али и о природи дуалности и света који почива на контрастима. Након увођења мотива уробороса (,,суштина идеје била је круг уроборса/ у којем је крај почетак / и обрнуто / тако посматрано све поново изгледа/ могуће“ (63) покренуће се читав низ контраста. Идеја о контрастима има своје упориште и у тароту, ако се узме у обзир сагледавање карата у обрнутом положају, јер карте тада добијају друго значење. Такође, отварањем велике аркане поједине карте је могуће посматрати као у огледалу[37]. У контрастним сликама истина је лаж у другом облику (81), злочин је казна (89), убица је обрнута слика убијеног (89), луда је обрнута слика краља (89), рођење је обрнута слика смрти (109), а крај приче је почетак игре (125).

  

            ИГРА И ПОТРАГА

            Последњи стих завршне песме/карте ,,али то није крај приче / већ сам почетак игре“ (125) упућује на идеју дуалности и уробороса у којем је крај почетак и обрнуто, али и на мотив игре који се непосредно обликује у поеми. Јунаци који посежу за картама заправо бивају уплетени у игру којом управљају саме карте, намештајући судбинске догађаје. При томе се јунаци неретко пореде са луткама којима управља неминовност прошлости и будућности, а свет поеме се сагледава као представа:

           

            схватајући да је представа завршена

            да зграда пред којом су се затекли

            има само зидове

            да је све сценографија за крај

            који је почетак

            (119).

 

            Напоредо са игром догађаје покреће и мотив потраге. Јунаци поеме отварају карте које их одводе у потрагу за жељеним. Путовање кроз тарот карте на тај начин упућује и на архетипско путовање, о коме песникиња говори, и нарочито на пут ка индивидуацији.

            Главна јунакиња отварајући карте жели да види ,,шта је било и шта ће бити“ (118) и истовремено креће у потрагу за тајанственом књигом, за коју се испоставља да је Сарајевска хагада[38]:

           

            на кожи је и пергаменту

            препуна шиљатих слова

            и слика из времена постанка

            [] и мада је о љубави

            и опстанку

            нагађа се

            да је о избављењу реч

            (110).

 

            Док јунакиња трага за књигом, остали јунаци трагају за њом, али и за речју иза које је нестала. Тако је читава поема усредсређена на питање ,,која је то реч“. Истовремено, заједно са јунацима поеме трагају и читаоци, чиме песникиња и читаоце уплиће у игру, не откривајући до краја загонетну реч, јер тамо где реч напослетку искрсава, бива сакривена иза тачкица[39].

            Пажљивим читањем могуће је наслутити да је тајанствена реч време[40], али у ,,тумачењима снова и карата/ увек остаје нешто што нам измиче“ (88), баш као и у тумачењу песме.

 

Тумачењем поеме дошло се до закључка да тарот, пре свега, има поетску функцију која се на више нивоа проналази у тексту. Најпре, тарот има улогу у самој структури, јер представља оквир поеме која је подељена на двадесет и два дела, попут велике аркане која је подељена на двадесет и две карте. Такође, у композиционом плану тарот је обликован као мотив који покреће јунаке и догађаје.

            Симболика тарот карата у поеми понајвише се преузима из архетипских тумаче-ња јунгијанског правца, преко којих се досеже до појединих представа о тароту из сфе-ре езотеризма, што је најочигледније у вези која се створена између тарот карата и хебрејског алфабета и културе преко које се ствара мотив Сарајевске хагаде.

            Кључна функција тарота у поеми, транспонована кроз књижевноуметнички оквир, огледа се у визији тарота као средства за прорицање судбине у којем су садржа-ни одговори на сва питања и које јунаке одводи у јединствену потрагу. При томе, тарот има и лудичку функцију, јер је свет поеме обликован као игра и представа. У том погледу, тарот карте у овом делу представљају синтезу различитих идеја о њима, што је сродно представи тарота у савременој уметности, па и популарној култури.

Употребом тарота у Дневнику раздаљине обликован је свет поеме који се рађа отварањем карата. Крај поеме зазива почетак игре, јер је увек могуће ново отварање.

[1] Johan Huizinga, Homo ludens: o podrijetlu kulture u igri, Zagreb, Naprijed, 1992, стр. 9.

[2] Helen Farley, A cultural history of Tarot: from entertainment to esotericism, New York, I.B.Tauris, 2009, стp. 18-45.

[3] Исто, стр. 33.

[4] На пример, Успенски сматра да обичне карте за игру представљају ,,редуковано пакло Тарота“ (П.Д. Успенски, Нови модел универзума. Начела психолошког метода примењена на проблеме науке, религије и уметности, Београд, Metaphysica, 2002, стр. 248).

[5] Helen Farley, нав. дело, стр.104.

[6] Antoine Faivre, Western esotericism, a concise history, New York, Suny press, 2010, стp. 90.

[7] Елифас, Леви, Трансцедентална магија, доктрина и ритуал високе магије, Београд, Esotheria, 1990, стр. 339.

[8] ,,Паметна особа, која има само књигу Тарота, уколико би знала да је користи, могла би за неколико година стећи универзално знање, и била би у стању да прича о свим темама са недостижном ученошћу, и неисцрпном елоквенцијом“ (Елифас, Леви, нав. дело, стр. 346).

[9] Февр праксу конкорданције, као вид повезивања заједничких симбола у различитим традицијама у циљу утврђивања јединствености која их зближава (Faivre, нав. дело, стр. 12), нарочито уочава у кабали која изражава тенденцију ка пракси конкорданције различитих традиција широм света (Исто, стр. 38).

[10] Helen Farley, нав. дело, стр. 120.

[11] Исто, стр. 151.

[12] Артур Едвард Вејт, Сликовни кључ за тарот, Младеновац, Мирдин, 2012, стр. 14.

[13] Исто, стр. 55.

[14] ,,Тарот је, тако рећи, комбинација Кабале, Алхемије, Магије и Астрологије“ (П.Д. Успенски, нав. дело, стр. 225).

[15] Према неким езотеријским тумачењима симболички цртежи на картама служе за медитацију или мантику (Pierre Riffard, Rječnik ezoterizma, Zagreb, V.B.Z., 2007, стр. 354).

[16] Ипак, са појавом њу ејџа, тарот шпилови су преиспитивани и креирани са више слободе, тражене су везе са другим културама и улоге које би тарот имао осим прорицања (Farley, нав. дело, стр. 151).

[17] Helen Farley, нав. дело, стр. 170.

[18] На тај начин тарот је постао средство за олакшавање унутрашње трансформације, па се симболика карата интерпретира да би се открило унутрашње психолошко стање и несвесне ,,блокаде“ које би могле да спрече појединца у достизању свог пуног унутрашњег потенцијала (Farley, нав. дело, стр. 157).

[19] Helen Farley, нав. дело, стр. 157.

[20] Немања Радуловић, Подземни ток. Езотерично и окултно у српској књижевности, Београд, Службени гласник, 2009.

[21] Исто, стр. 10-18.

[22] На пример, у херметичној поеми Небески бицикл или срце пентаграма (збирка Небески бицикл) која дубоком симболиком описује постојање двојника у галаксији и трећег бића ван галаксије, те стварање и постојање енергије, свет се сагледава као пентаграм, што је наслућено из самог наслова. Ауторка овде укључује и идеје источне филозофије, тачније таоизма (мотиви yinar и yangar), али и мотив реинкарнације.

[23] Интервју је доступан на линку: http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:519598-Марија-Шимоковић-Поема-из-шпила-карата).

[24] Сели Николс, нав. дело, стр. 45.

[25] Исто, стр. 17.

[26] Карл Густав Јунг, Анализа снова, Београд, КИЗ ,,Арт прес“, 1995, стр. 88.

[27] ,,Постоје и претпоставке да су симболи тарот карата узети из кабалистичког система тј. да је свакој карти приписано по једно слово хебрејског алфабета у циљу повезивања са једном од двадесет и две стазе кабалистичких Сефирота“ (Сели Николс, Јунг и тарот, архетипско путовање, Београд, Esotheria, 1998, стр. 18).

[28] Нав. интервју.

[29] Сви наводи страница у загради односе се на издање Шимоковић, Марија. Дневник раздаљине, Београд, Медијска књижара Круг, 2014.

[30] Луда носи број 0 јер су све ствари могуће особи која је увек спремна да крене у било ком правцу (Rachel Pollack, Seventyeight degrees of wisdom. A book of Tarot, London, Element, 1997, стp. 16).

[31] Луда представља нулту карту и нема стално место боравка самим тим јер није бројчано означена. Она слободно може да шета од карте до карте и тако ремети поредак. Она изражава дух неизвесности и игре (Сели Николс, нав. дело, стр. 59).

[32] ,,Овај поступак у прорицању је најприкладнији да би се добио одговор на неко одређено питање. Онај ко гата најпре бира једну карту, која представља особу или ствар о којој желимо да се обавестимо. Ова карта се назива сигнификатор […] Када је сгнификатор одабран, полаже се на сто, лицем на горе. Након тога се преостале, покривене карте, трипут промешају и поделе“ (Артур Едвард Вејт, нав. дело 190-191).

[33] Ако се тарот посматра као игра, онда би припадао групи игара alea, које су засноване на ,,одлуци која не зависи од играча и на коју он не може да има никакав утицај и где се, према томе, много мање ради о добитку у игри са противником а више у игри са судбином. Прецизније речено, судбина је једини чинилац победе“ (Роже Кајоа, Игре и људи, Београд, Нолит, 1979, стр. 45).

[34] У великој тријади ,,прве три карте се односе на прошлост, друге три на садашњост, а треће три на будућност онога коме се гата“ (Милорад Павић, Последња љубав у Цариграду: приручник за гатање, Београд, Дерета, 2004, стр. 164), док у методи келтског крста ,,пета карта означава судбину онога коме се гата, оне карте испред прошлост, а оне иза будућност“ (Исто, стр. 165).

[35] Наративни тон доприноси лакоћи низања стихова и песама стопљених у поему. У појединим деловима поеме уочава се и техника монтаже, где читалац готово посматра песничку слику: ,,да погледамо онда њега/ морнара у чизмама/ за којег се увек мислило да је/ један од оних што су/ научили чекати/ гледамо сцену насуканог брода/ управо снимљену/ и схватамо/ пловио је да нађе сунце“ (35).

[36] Већина песничких збирки Марије Шимоковић покреће посредно или непосредно, тему љубави. Од својих песничких почетака она се поставља као лиричар и понајвише као љубавни песник (Поповић, Богдан. Слагање времена и значења: Марија Шимоковић у: Распони: поетски и поетички, Београд, Tanesi, 2106, стр. 136).

[37] Rachel Pollack, нав. дело, стр. 71.

[38] Посредством Сарајевске Хагаде наслућује се веза у коју су често довођене тарот карте и хебрејска култура.

[39] ,,Књига све време тражи реч која је одговор на питање. Зашто сте је, када је најзад нађена, исписали само тачкицама?:

Када у компјутер уписујете пасворд, увек вам се уместо слова појављују тачкице. Значи, реч коју имате као лозинку за отварање тајни вашег рачунара знате само ви и нико више. Али та реч отвара. Е, и ова, на крају моје књиге, отвара врата велике тајне. Као резултат пророчанске моћи коју поезија увек носи. Сигурна сам да ће читаоци, пажљиво ходајући по путевима које сам им уцртала у стихове, одгонетнути о којој се речи ради.“ (нав. интервју).

[40] ,,Реч је време / читам / да је то еликсир који сви траже / од тренутка раздвајања / испод дрвета знања добра и зла / схватам када стижем до краја текста“ (85).