Година LIV · свеска 10-12 · 2020

ВЕНКО АНДОНОВСКИ (1964) ради као редовни професор књижевности на Филолошком факултету у Скопљу. Један од најчитанијих романсијера и најизвођенијих драмских аутора у последњих 15 година у Македонији. Освојио је све македонске награде за прозу, драму и критику, а добитник је и међународних награда Балканика (најбоља књига на Балкану), Југра (руска награда за најбољи роман из словенских књижевности) и Кочићево перо. Године 2017. био је номинован за Толстојеву награду, за роман Пупак света. Тренутно живи у Крагујевцу.

ЕЛИС БЕКТАШ (1970, Зеница) осим у родном граду, живео је у Београду, Приштини, Мостару, Сарајеву. Сада је становник Требиња. Након напуштања војске у чину пешадијског капетана радио је као инструктор за кризне ситуације, а спорадично се бави и новинарством, као колумниста. Збирку поезије Маргине објавио 2013. године, наредне године збирку сатиричних вињета Дошо шејтан у Сарајво, а ове године из штампе му је изашла збирка кратких прича Узалудан труд. Песме и приче објављивао је у већем броју књижевних часописа у БиХ, Србији, Хрватској, Словенији и Македонији.

МЕЛИСА ВИЛОВ (1995, Суботица) студент је мастер студија на Одсеку за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише есеје и научне радове из области књижевности. Сарађивала је са часописима Траг и Липар. Живи и ради у Суботици.

ВЛАДИСЛАВА ВОЈНОВИЋ (1965, Бела Црква). Дипломирала на групи за Драматургију ФДУ (1989), завршила специјалистичке студије из области Културе и рода на ААОМ-у (2001). Објавила је четири збирке поезије: Женске јуначке песме (2002), Ловац на гриње (2007), PeeMeSme (2010), Љубав хладнија од смрти (2017) и три књиге за децу – два романа Принц од папира (2008) и Аврам, Богдан воду газе и књигу прича Приче из главе (2015). За одрасле је такође објавила два романа – Лењинова десница (2010) и Козје уши (2013) и књигу прича Епизодисти и јунаци (2020). Превођена је и награђивана. Писала је и пише сценарије, драмске текстове, есеје, филмске критике, интервјуе и друге текстове, бави се филмском и ТВ-продукцијом. Члан је Удружења филмских уметника Србије и СКД-а.

ДАНИЈЕЛА ВУЛИЋЕВИЋ (1971, Крагујевац) пише песме, кратку прозу и романе за децу. Уредник је издања лаповачке библиотеке. Један је од оснивача Књижевног клуба „Милорад Бранковић“ (1996) и члан Удружења књижевника Србије од 2011.г.

МАША ЖИВКОВИЋ (1994, Београд), студенткиња на Филозофском факултету на Одељењу за класичне науке. Добитница је друге награде Мак Диздар за 2019. г. на Фестивалу културе Слово Горчина. Једна је од организаторки поетских вечери Млади и зелени. Прву збирку Кроз високу траву објавила јој је издавачка кућа ППМ Енклава.

ДАВИД КЕЦМАН ДАКО (1947, Рајновци код Бихаћа), песник, прозни писац и есејиста, књижевни, позоришни и ликовни критичар. По завршетку студија савременог српског језика и југословенске књижевности, радио је као наставник у школи и био професионални новинар‒уредник у сомборском Информативном центру (1974–2011) у омладинском листу Покрет, недељнику Сомборске новине и Радио-Сомбору. Аутор је двадесет и четири књиге поезије, прозе и књижевних критика: Реч на леду (1976), Претпоноћни воз (1980), Ноћни риболов (1980), Распад мозаика (1989), Зидари светилишта (1991), Калем (1992), Трептај, хаику (1998), Небески гласник (1994) која је преведена и на мађарски језик (Mennyei hirnök) (1997), Озарје (1999), Столетна вода (2001), Сам као суза (2003), Тамнина (2008), Хор сенки (2010), збирке приповедака Леђ, (1982), три мозаик-романа: Кад дуња замирише (1995), Река за један дан (2014) и Жива слика (2016), Taлијин шапат (2020). Аутор је и књига за децу и младе Сањам, сањам чаролије (1994), Хоћко и Нећко (1997), Даљинама преко света (2003) и Неко само тебе тражи (2006), као и књигā књижевних критикā: Вертикала са дна пакла (2018) и Провид кроз сва времена (2019).

АЛЕКСАНДАР Б. ЛАКОВИЋ (1955, Пећ), песник, критичар, есејиста и антологичар. Објавио десет збирки песама, десет књига критика и есеја, књигу путописа Хиландарски путокази, роман Кад куће нисмо закључавали и путописну фото-монографију Хиландар и Света Гора, између мита и историје. Приредио антологију песама о Хиландару XII-XX в., Хиландарје: песничко ходочашће, Кодеров Митолошки речник Божа Вукадиновића и зборник Велики школски час: избор из поема и књига песама изведених 21. октобра у крагујевачким Шумарицама. Уредио две књиге тематских есеја: Његош – ријеч скупља два вијека: зборник радова о стваралаштву Петра II Петровића Његоша 1813-2013 и Бранко Миљковић – моћ речи: зборник радова о песништву Бранка Миљковића 1934-1961. Књига песама Повратак у Хиландар је преведена на енглески језик и објављена у Торонту, док је књига изабраних песама преведена на македонски језик и објављена у Скопљу. За песништво је награђен Кондиром Косовке девојке; за књижевну критику – наградама Јован Скерлић (2014) и Милан Богдановић (2014); за прозу – наградом Григорије Божовић (2017), а за путопис Хиландар и Света Гора: између мита и историје наградом Љубомир П. Ненадовић. Живи у Крагујевцу и Љутој.

РАЈИЦА МАРКОВИЋ (1958, Крагујевац), аутентични песник са крагујевачке калдрме.

ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ (1988, Приштина) дипломирао на Одсеку за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици, а мастер студије завршио на Одсеку за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију, кратку прозу, есеје, научне радове, књижевну и ликовну критику. Објавио је збирке песама Кенотаф (2011) и Крхотине лета (2019). Објављује у књижевној периодици и зборницима. Ради као организатор културних манифестација у Преоцу и Грачаници код Приштине.

МИЛУНИКА МИТРОВИЋ (1950, Сеча Река, Косјерић) пише поезију, прозу и књижевну критику. Аутор је књига поезије: Биографија душе (1996), Старохришћанска љубав (1997), Додир тајне (1999), Несавладано (2004), Отпис (2007), Листопадне и друге (2010), Зимско писмо (2015), Успутнице (2015), Привремена уточишта (2019); драме Пољско цвеће у белом бокалу (2004) и књиге прозе Записи на ветру (2012). Објављује у књижевној периодици. Живи у Косјерићу и Земуну.

НАТАЛИЈА НЕНЕЗИЋ ГАВРАНОВИЋ (1969, Земун) завршила је Филолошки факултет у Београду (1991). Књижевним превођењем бави се од 2002; до сада је превела тридесетак романа савремених руских аутора (Пељевин, Довлатов, Аксјонов, Слаповски, Јерофејев).
ЛУКА НЕШКОВИЋ (1992, Подгорица), сарадник је у настави и докторанд на Хуманистичким студијама Универзитета Доња Горица. Као истраживач боравио је на Институту за свјетску историју Карловог Универзитета у Прагу, Јагелонском Универзитету у Кракову, Карл Франц Универзитета у Грацу и Универзитету Furtwangen (Немачка). Добитник је више престижних стипендија, међу којима је стипендија Европске комисије, Аустријске агенције за међународну сарадњу, образовање и истраживање (ОеАD), Министарства за образовање, науку и спорт Републике Словеније, ЕFA и др. Излагао је на међународним научним скуповима у земљи и иностранству. Алумниста је Академије Солидарности (Гдањск, Пољска), Регионалне Школе политичке филозофије „Др Зоран Ђинђић“ и др. Додатно се усавршавао у Италији, Русији, Мађарској, Словенији и Сједињеним Америчким Државама. Амбасадор је Европског Форума Алпбах у Црној Гори. О умјетности, политици и култури пише за Huffington Post и Тhe Times of Israel. Књижевне радове објављивао је часопису Арс.

НИКОЛА ПЕТКОВИЋ (1990, Исток) је природњак који пише и преводи поезију и прозу. Заступљен је у више књижевних часописа. Аутор је збирке прича Велике приче малих створења.

АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ (Београд) објавио је романе Замак, Београдска књига мртвих и Колаж за двоје. Драмска минијатура Воз за Еденвил (по мотивима из романа Замак) освојила је прву награду на конкурсу Радио-телевизије Србије за 2017/2018. Члан Удружења књижевника Србије.

МИЛОШ ПЕТРОВИЋ (1996, Лозница) дипломирао је на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, где је наредне године одбранио мастер рад са темом Тематизација историје у романима Мамац, Пијавице и Светски путник Давида Албахарија. Пише прозу, објављује у периодици.

ВЛАДИМИР ПИШТАЛО (1960, Сарајево), један од најзначајнијих савремених српских писаца. Завршио је Правни факултет у Београду, а докторирао на Универзитету Њу Хемпшир у САД на теми вишеструког идентитета српских исељеника – српском, америчком и југословенском. За роман Тесла, портрет међу маскама (2008) добио је Нинову награду, за роман Венеција (2011) награде Кочићево перо и Мома Димић. Књизи есеја Значење џокера (2019) додељена је награда Меша Селимовић. Превођен на више језика. Француски превод романа Миленијум у Београду био је у најужем избору за престижну годишњу награду Фемина“ за најбољи преведени роман на француски језик.

НИКОЛА ПОПОВИЋ (1979, Сарајево), италијаниста по струци, бави се истраживањем савремене италијанске прозе. Предаје италијански језик на Одсеку за музичку уметност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Објавио је преводе књига Етореа Мазине, Симоне Винчи, Валерије Пареле и бројне преводе италијанских писаца у књижевним часописима. Аутор је критичких остврта из области филма, позоришта и књижевности, путописа и репортажа из Тогоа, Гане, ДР Конго и других земаља. Објавио је књиге путописне прозе: Приче из Либана (Центар за културу „Градац“, Рашка, 2016) која је добила награду Академије „Иво Андрић“ за путописну књигу и повезивање култура, те Скице за пловидбу (Агноста, Београд, 2019; Имприматур, Бањалука, 2020). Превођен је на енглески и македонски језик. Био је главни и одговорни уредник часописа за књижевност, културу и друштвена питања Босанска вила у Сарајеву.

ГОРАН РАДОЈИЧИЋ (1988, Никшић), књижевни критичар, председник Књижевног клуба „Поента поетика“. Пише поезију, прозу, научне радове, есеје и књижевну критику. Уредник и лектор бројних издања популарних књига домаће и стране продукције. Проучава период ренесансне и барокне црногорске књижевности, али и савремену регионалну књижевну сцену. Објављује у периодици. Члан је Удружења књижевника Црне Горе.

АЈЛА СЕЛИМОВИЋ (1994, Сјеница), филолог србиста/босаниста, лектор и преводилац. Ауторка је научних радова, књижевних приказа и путописа, координаторка наставе на даљину, покретач пројекта Едукативни систем у Европи. Књижевни приказ о књизи Зона Матхиаса Ернада јој је преведен на шпански језик. Интересује се за оријенталну књижевност и фотографију.

ВЕЉКО СТАМБОЛИЈА (1953, Глина) дипломирао je на Филолошком факултету у
Београду, група за југословенску књижевност и српски језик. Био је члан ратних редакција Нова ријеч, Српски глас, уредник часописа Отаџбина у Глини. До сада објавио збирке пјесама Вријеме вучјег зијева (1994), Мајске молитве (1997), Душе без завичаја (1999), Вишак првог лица (2004). Приредио је малу антологију Неизбрисиви трагови (2013), књигу књижевних критика Пречанске елегије (2013), књигу новинарских ратних чланака Повез преко очију (2020). Редовно објављује књижевне текстове у књижевној периодици. Члан је Удружења књижевника Србије, Kњижевне заједнице Kрајине, Српског културног друштва „Сава Мркаљ“, Kњижевног клуба „Багдала“. Између награда издвајају се Браћа Мицић и Сава Мркаљ.

ДРАГОСЛАВ ХАЏИ ТАНЧИЋ (1938, Лесковац), пише прозу. Објавио књиге: Тајна црног лука, Смртоносне и друголике приче, Грчко слово, Мастило нове учености, У славу лажног сведочења, Плесач танга у оставци, Из доњег света љубави. Живи у Београду.

ДРАГАН ТОДОРОВИЋ је објавио десетак књига фикције, есеја, прича и поезије. Роман Diary of Interrupted Days је био у најужем избору за Награду Комонвелта, Први роман Амазона и друге награде. Мемоари Књига освете (2008) награђени су годишњом наградом Удружења писаца Канаде и били у ужем избору за Националну награду Британске Колумбије за канадску књижевност. Колекција интерактивне поезије Five Walks on Isabella St била је победник на међународном конкурсу Астоунд. Заступљен у антологијама кратке приче у Енглеској, Аустралији и Канади. Предаје креативно писање на Универзитету Кента у Кентерберију и на Школи уметности и културе у Паризу.
ЈАСМИНА ТОПИЋ (1977, Панчево) пише поезију, повремено прозу, есеје и књижевне приказе. Објавила је шест песничких књига и неколико прича у различитим књижевним пројектима. Уређује Рукописе – зборник поезије и кратке прозе младих с простора еx-YU (Дом омладине Панчево), а координатор је и уредник песничке едиције Најбоља (Удружење књижевника Панчева). Песме су јој заступљене у прегледима и антологијама савремене српске поезије, и преведене на неколико језика. Добитница је неколико резиденцијалних програма за писце (Култур Контакт, Камов резиденција, РОНДО Грац, Балтички центар за писце и преводиоце, Традуки, Кремс, Reading Balkans). Модерира књижевни програм у Панчеву.

ШИМОН ЦУБОТА (Shimon Tsubota; 1998, Беч) најраније године детињства проводи у Токију. Објавио је збирку поезије Последњи траг Хипербореје (2018) која улази у најужи избор за Бранкову награду (2018). Друга књига поезије Камбријум тренутно је у штампи. Вишеструки је финалиста Фестивала поезије младих у Врбасу где је освојио признање Станко Симићевић (2016) и треће место (2017). Два пута је био у ужем избору на конкурсу Трећег трга за другу књигу поезије (2019, 2020). Освојио је друго место на Шумадијским метафорама (2020) и треће место на Доситејевом Златном перу (2020). Добитник је награда Тимочка лира (2017), Андра Гавриловић (2020), Ђурин пламен (2020) и Вукашин Цонић (2020). Живи у Београду.

АЛЕКСАНДРА В. ЧЕБАШЕК (1995, Косовска Митровица) основне и мастер академске студије завршила је на Катедри за Српски језик и књижевност школске 2019/2020 одбраном мастер рада Мотив самоубиства у новели Кротка Ф.М. Достојевског. На истом факултету похађа докторске студије (модул: Српска књижевност) и запослена је као истраживач-приправник у Центру за проучавање језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Поље њеног тренутног научног интересовања је књижевност XX и XXI века, књижевне теорије XX века и студије културе.